0
Ako koronavirus i sezonski grip udare u isto vreme ove jeseni, karantini će biti daleko žešći i stroži nego sada.
Svi se nadaju da se u toku ove godine život vrati u normalu, ali je takve planove ove nedelje osujetio direktor američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Robert Redfild.
„Postoji mogućnost da udar virusa naredne zime bude još teži i ozbiljniji od ovog kroz koji sada prolazimo“, rekao je Redfild za Vašington post. „Imaćemo epidemiju gripa i epidemiju koronavirusa u isto vreme.“
Američki predsednik Donald Tramp kasnije je pokušao da ubedi javnost da mediji nisu tačno preneli Redfildove reči, ali je Redfild opovrgao Trampove tvrdnje. Takođe, Redfild definitivno nije jedini koji veruje da Ameriku, a po svoj prilici i ostatak sveta, očekuje prilično teška zima.
Brojni stručnjaci za javno zdravlje strahuju da bi Covid-19 mogao da se vrati na jesen (i to pod pretpostavkom da ukupan broj zaraženih uopšte počne da pada). U kombinaciji sa regularnom sezonom gripa od oktobra do marta, virus bi mogao da optereti bolničke kapacitete još više nego što je to slučaj sada.
„Biće ovo veoma teške jesen i zima“, rekao je Ašiš Dža, direktor Harvardovog instituta za globalno zdravlje.
Naučnici još uvek ne znaju zasigurno hoće li koronavirus usporiti sa dolaskom toplijeg vremena pre nego što ponovo uhvati zamah kada temperature padnu. Sa nekim drugim respiratornim bolestima se to događa: za vreme epidemije svinjskog gripa 2009. godine, broj zaraženih je porastao na proleće, padao tokom leta, a onda se osvetnički vratio na jesen. Ipak, ponašanje novog koronavirusa i dalje nije dovoljno poznato, niti su u njemu prepoznati adekvatni obrasci kako bi se donosila takva predviđanja.
Stručnjaci očekuju da virus u svakom slučaju još neko vreme cirkuliše među ljudima, ali su sve teorije još uvek na nivou pretpostavki.
Povratak virusa u drugoj polovini godine predstavljao bi problem zato što sezonski grip i sam dovoljno opeterećuje bolničke sisteme, naveli su eksperti za Atlantik. Iako se pretpostavlja da je broj pacijenata obolelih od gripa kojima je neophodan respirator manji nego među zaraženima od koronavirusa, prvima će verovatno biti neophodno više prostora na jedinicama intenzivne nege.
Otkada traje aktuelna pandemija, izveštaji iz bolnica izgledaju kao da dolaze sa ratnog fronta. Jedan 49-godišnji pacijent je u Americi pronađen mrtav u čekaonici hitne pomoći dok je čekao bolnički krevet. Među lekarima se polemiše treba li mlađim pacijentima obezbediti prvenstvo prolaza kada je reč o tome ko će dobiti respirator. Još jedna runda lečenja zaraženih Covidom-19 vrlo bi lako mogla da dovede do toga da bolnice još brže ostanu bez respiratora, kreveta, pa čak i lekara.
Najveća opasnost je mogućnost da se pacijenti zaraze i gripom i koronavirusom istovremeno. Iako stručnjaci još uvek ne znaju tačno na koji bi način grip u organizmu uticao na simptome Covida-19, niko ne veruje da bi ishod bio povoljan, to je izvesno.
Šanse za kolektivni imunitet su i dalje male, a vakcina – po svemu sudeći – neće biti dostupna još najmanje godinu dana. Apsolutno najbezbednije rešenje bi bilo da se svi izoluju dok vakcina ne bude razvijena, ali čak i oni najstroži i najtvrdokorniji zagovornici karantinskih mera smatraju da to jednostavno nije izvodljivo. Milioni ljudi već su ostali bez posla, sve lekarske intervencije mimo Covida-19 su odložene, a deca su u problemu zbog zatvaranja škola i nedovoljno socijalizacije.
Stručnjaci za javno zdravlje umesto takvog radikalnog rešenja zato kao najbolji put napred predlažu agresivno testiranje i režim praćenja kontakata. Vrlo je verovatno da neće biti moguće da se ljudi koji ne pokazuju simptome redovno testiraju, ali bi ubrzano testiranje onih koji pokazuju makar i najblaže simptome Covida-19, uz praćenje i izolovanje svih sa kojima je pacijent bio u kontaktu, moglo da spreči da se koronavirus širi simultano sa sezonskim gripom.
Otežavajuća okolnost je činjenica da, prema navodima stručnjaka, malo koja zemlja zasad testira i prati kontakte na nivou koji je neophodno postići za optimalno upravljanje epidemijom.
Priprema za jesen bi mogla da se izvede i na drugačije načine.
Vladinim zvaničnicima i čelnicima bolničkih ustanova dobro bi došlo i malo vremena da obnove kapacitete i osoblje. To bi se moglo postići odlaganjem velikih sportskih događaja i koncerata sve dok populacija ne stekne kakav-takav imunitet. Isto bi važilo i za sportske i druge vannastavne aktivnosti na univerzitetima, razdvajanje studenata u domovima i bolja organizacija obroka u menzama.
Ranjive grupe – poput najstarijih i onih sa hroničnim bolestima – trebalo bi da ostanu u kućama duže nego ostali. Trebalo bi i da svi nose maske čak i kad to više ne bude neophodno, a poželjno je i da što veći broj ljudi radi od kuće ukoliko je to moguće.
Pročitaj i:
Kako bismo izbegli uvećanu transimisiju virusa, ovakva vrsta blagih mera socijalnog distanciranja mogla bi da nam značajno pomogne.
Stručnjaci se nadaju i da će do jeseni biti dostupni lekovi koji možda ne uklanjaju u potpunosti virus iz organizma, ali mogu da pomognu u ublažavanju simptoma, što bi umanjilo i trajanje boravka u bolnici za zaražene i rasteretilo bolničke sisteme.
Na kraju, u svakom slučaju je – bez obzira na mere preduzete u međuvremenu – moguće da na jesen nacionalne vlade odluče da ponovo proglase karantin. I to je, nažalost, neizvesnost sa kojom će čitav svet živeti.
Vakcina protiv gripa je makar dostupna i stručnjaci savetuju da, ako je već u našoj moći, primimo barem nju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
