0
Sukobi u Nagorno-Karabahu koji traju već nedeljama mogli bi da prerastu u ogromnu humanitarnu krizu. Desetine hiljada civila pobeglo je iz razom zahvaćene oblasti, koronavirus hara regionom a zima dolazi.
Mediji koji su do nedavno svakodnevno izveštavali o sukobu Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha – azerbejdžanske teritorije pod kontrolom Jermenije – pažnju su sada usmerili na američke izbore i koronavirus, sporadično izveštvajući o sukobima i civilnim žrtvama i sirijskim plaćenicima koji se bore na strani Azerbejdžana.
Pročitajte još:
Najopasnija faza rata
U razgovoru za Nova.rs, jermenski ombudsman Arman Tatojan kaže da rat u Nagorno-Karabahu sada ulazi u svoju najopasniju fazu.
„Azerbejdžanske snage sada koriste hemijsko oružje za masovno uništenje, odnosno oružje sa hemijskim elementima poput belog fosfora ili zapaljivih materija. I to oružje koriste u civilnim zonama, unštvajući prirodnu okolinu, mahom šume, i ugrožavajući civile koji se u tim šumama kriju“, rekao je Tatojan.
Prema njegovim rečima, prekidi vatre koji su više puta dogovoreni stalno se krše a primirje u ovom trenutku nije moguće jer azerbejdžanska snaga nije zainteresovana.
Mučenja i ubijanja zatvorenika
„Posebno zabrinjava činjenica da azerbejdžanske snage sada zlostavljaju i muče zatvorenike i sve to snimaju i objavljuju po društvenim mrežama“, rekao je on i dodao da se na azerbejdžanskoj mreži Telegram mogu videti snimci obezglavljivanja i mučenja zatvorenika sa sve anketama da li se gledaocima dopada to što vide.
O postojanju snimaka obaveštene su i Ujedinjene nacije koje su izrazile veliku zabrinutost zbog „velikog kršenja Ženevske konvencije“ i počinjenih „ratnih zločina“.
Rat na društvenim mrežama
Isto tako, kaže Tatojan, Azerbejdžanci hakuju naloge ratnih zatvorenika i vode ih i sa njih šire mržnju i dezinformacije. „Sada smo u najopasnijem delu rata jer se uz fizičku patnju izaziva i mentalna“, rekao je on.
Tatojan kaže da je međunarodna zajednica mlako reagovala na izveštaje o mučenjima i zlostavljanju zarobljenika ali i civila.
Pročitajte i:
Mlaka reakcija međunarodne zajednice
„Očekivali smo oštriju reakciju međunarodne zajednice. Da bi se rat u Nagorno-Karabahu okončao, potreban je veliki pritisak međunarodne zajednice i medija a toga sada nema“, rekao je Tatojan.
Visoki komesar UN za ljudska prava Mišel Bašele nedavno je upozorila da na ratne zločine u Nagorno-Karabahu, izrazivši zabrinutost zbog čestih napada na naseljene oblasti oko granice i kršenje primirja.
UN Human Rights Chief @mbachelet is alarmed at continuing indiscriminate attacks in populated areas in and around the #NagornoKarabakh conflict zone, in contravention of international humanitarian law, and warns they may amount to war crimes.
Read ? https://t.co/YTyYM5mv8C pic.twitter.com/LYtkdBczjE— UN Human Rights (@UNHumanRights) November 2, 2020
„Svedoci smo užasnih posledica ovog konflikta koji se ponovo rasplamsao u septembru. Međunarodno humanitarno pravo ne može biti jasnije“, rekla je ona povodom napada na civilnu infrastrukturu u okolini granica i pozvala na momentalan prekid sukoba.
Sukobi u Nagorno-Karabahu traju više od trideset godina. Novi sukobi krenuli su u septemnru, a primirje na koje su se obavezale ove strane se ne poštuje.
Kasetna municija
Tatojan kaže da Azerbejdžansi često koriste kasetnu municiju, dok UN tvrdi da su Jermeni zapravo ti koji su ovom, zabranjenom, municijom zasuli azerbejdžanski grad Bardu.
„Veoma sam uznemirena izveštajima o kasetnoj municiji koju koriste obe strane i ponovo pozivam Jermeniju i Azerbejdžan da prekinu sa upotrebom te municije“, navela je komesarka UN.
Jermenska strana upozorava da je više od 90.000 ljudi iz Nagorno-Karabaha, oko 60 posto populacije raseljeno zbog sukoba i da su pod stalnom pretnjom azerbejdžanskih napada ali i koronavirusa i zime. Azerbejdžan toj već sumornoj situaciji dodaje još 40.000 ljudi raseljenih unutar Azerbejdžana.
Istovremeno sa žrtvama rata u obe zemlje raste i broj slučajeva kovida 19 a zima u skloništima, izbegličkim centrima i šumama samo će doprineti broju žrtava konflikta koji tinja već decenijama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
