0
Medicinska sestra koja je Mariji rekla da je još uvek trudna mislila je da su to dobre vesti. Izgrdila je devojku što u sedmoj nedelji trudnoće još nije počela da uzima vitamine za trudnice i poslala je kući. Ali Marija je bila očajna. Šest dana ranije pokušala je da sama abortira uz pomoć pilula koje je naručila sa interneta.
Čitavih sedam nedelja je trpela jutarnje mučnine i kada je popila prvu od dve pilule koje su stigle, odmah je povratila. Brinula je da pilula nije delovala. Popila je i drugu, krvarila nekoliko dana, i potom otišla u bolnicu da proveri da li je uspela u nameri da više ne bude trudna.
Medicinskoj sestri nije smela da kaže da je popila pilule. Malta je jedina zemlja Evropske unije u kojoj je abortus zakonom zabranjen u apsolutno svim okolnostima; nema izuzetaka ni u slučajevima silovanja, incesta, abnormalnosti fetusa ili ugroženog zdravlja majke. Pored toga što je ilegalan je i tabu u ovoj katoličkoj zemlji.
Marija ništa nije rekla sestri koja je korila što ne vodi računa o vitaminima, već je ćutke otišla kući i kupila kartu do Londona.
Sredinom februara je odletela u London na abortus u klinici Meri Stops. Otputovala je sama i pre nego što se vratila kući, provela je dve noći u hotelu. Pilule su koštale sto evra, a put do Britanije 1.500 evra. Sa dečkom je podelila troškove.
Da je Marija samo mesec dana kasnije pošla u London, do klinike ne bi stigla; makar ne na vreme. Malta je zvanično zatvorila granice 11. marta – a sa zatvaranjem granica, zatvoreni su i legalni putevi do abortusa. Trenutno je okončanje trudnoće moguće jedino uz pilule, a i to je krivično delo.
Da Marija nije uspela da odleti u London pre nego što su granice zatvorene, dosad bi „bila mrtva“, kaže. Zbog mogućnosti da neželjenu trudnoću iznese do kraja razmišljala je i o samoubistvu.
„Kada sam shvatila da je test pozitivan, bila sam tako uplašena i osećala se potpuno zarobljeno. Ne razmišljate racionalno u tim trenucima, nemate gde da odete. Zaglavljeni ste ovde.“
Kada su granice zatvorene u martu, dobrotvorna organizacija Mreža za podršku u abortusu koja pomaže ženama da otputuju iz Malte, Poljske i Gibraltara u zemlje u kojima su zakoni o prekidu trudnoće liberalniji, u martu je primila značajno veći broj poziva.
Ženama koje još nisu ušle u 12. nedelju trudnoće se savetuje da naruče pilule i to je opcija koju veliki broj žena bira pošto je, otkad traje pandemija, veoma mali broj njih uspeo da otputuje sa Malte. Iz jedne od distributivnih mreža koje šalju pilule kažu da se potražnja na Malti od početka pandemije utrostručila.
Zakon o zabrani abortusa na Malti potiče još iz vremena britanskog kolonijalizma. Krivični zakon predviđa da svako ko traži prekid trudnoće ili u njemu učestvuje može biti osuđen na do tri godine zatvorske kazne.
Lara Dimitrijević, osnivačica Fondacije za prava žena, za Gardijan je rekla da je pandemija samo zacementirala već užasnu situaciju i očaj među ženama na Malti. Ipak, istakla je, zabrana putovanja je tek jedan ugao problema – legalni prekid trudnoće i u normalnim okolnostima dostupan je samo onim ženama koje mogu sebi da priušte put u drugu zemlju. Sada su i te žene prinuđene da kupuju pilule i ponašaju se kao kriminalci; sada znaju kako je biti siromašna žena u zemlji koja ne dopušta abortus.
Jedina ginekološkinja na Malti koja se otvoreno zalaže za pravo na izbor, Izabel Stabil, kaže da joj se obraća sve više žena koje žele da okončaju trudnoću zbog ozbiljnih zdravstvenih komplikacija ili anomalija, a zakon im to ne dozvoljava.
Ta ruta od Valete, malteške prestonice, do Londona je slična onoj koju su prelazile žene iz Irske i Severne Irske pre liberalizacije abortusa u tim zemljama.
Maltu žene često nazivaju „Irskom na steroidima“ kada je reč o abortusu, ali se i pozivaju na slučaj žene koja je umrla u bolnici u Irskoj pošto su lekari odbili da prekinu trudnoću iako je imala pobačaj 2012. godine.
Pročitaj i:
Pokret za borbu protiv prava na abortus proteže se mimo društvenih i ekonomskih linija na Malti. Čak se i studenti mahom protive pravu na prekid trudniće, a deci se u okviru seksualnog obrazovanja i dalje pušta ozloglašeni, grozni antiabortus film „Tihi vrisak“ iz 1984. godine.
Lari Dimitrijević su, zato što se zalaže za pravo na abortus, pred kućom ostavljali metke i sekli joj gume na automobilu.
Granice se, ruku na srce, jesu menjale tokom godina; Alfred Sant, bivši malteški premijer, prisetio se haosa koji je nastao kada su državne klinike počele da se snabdevaju pilulama za kontracepciju sedamdesetih i početkom osamdesetih godina. A onda je pre nekoliko godina rusvaj izbio zbog legalizacije pilule za dan posle.
Sant je ispričao i da su svi vrlo dobro svesni toga koliko je licemeran stav malteške vlade i zakonodavstva; svi znaju da žene sa Malte odlaze u inostranstvo da abortiraju i da ima lokalnih lekara koji preporučuju prekid trudnoće. Političari znaju, dodao je Sant, i da postoje slučajevi kada je abortus svakako opravdan, ali ne žele to da kažu javno.
On veruje da se kolektivni stav javnosti menja polako i da je legalizacija abortusa „neizbežna“ u nekom trenutku. Ipak, to se po svoj prilici neće dogoditi u ovom mandatu, pošto aktuelna postavka vlasti oštro odbacuje tu mogućnost i svesrdno se zalaže za zabranu.
Malta će otvoriti svoje granice 1. jula, mada to ne znači da će biti lakše otići na abortus; na spisku 17 zemalja u koje će žene sa Malte moći da putuju i dalje nema glavnih destinacija za prekid trudnoće – Britanije, Holandije, Španije i Belgije.
