0
U Berlinu je pronađeno mrtvo telo jednog ruskog diplomate. Da li se radi možda o špijunu? I kako je uopšte stradao? Tim pitanjima se bave nemačke sigurnosne službe.
Pročitajte još:
Berlinski policajci, koji čuvaju zgradu ruske ambasade u centru nemačke metropole, otkrili su u jutarnjim satima 19. oktobra, nešto posle sedam sati, jedno beživotno telo. Leš se nalazio odmah pored ulaza u konzularnog odeljenja, na trotoaru u Behrenštrasi. Taj čovek je očigledno bio izbačen kroz prozor. Pokušaji reanimacije su propali. Imao je 35 godina, piše DW.
Muškarac je bio akreditovani ruski diplomata i već oko dve godine stacioniran u Berlinu – i to kao „drugi sekretar ambasade“. Prethodno je bio na službi u drugim zemljama, između ostalog i u Austriji. S obzirom na diplomatski imunitet, berlinska policija ne sme da radi na istrazi ovog slučaja. Posmrtni ostaci preminulog muškarca su već prebačeni u Rusiju. Ambasada je saopštila da se radi o „tragičnoj nesreći“ i da svaku spekulaciju smatra „pogrešnom“.
O svemu se govorilo i u kacelariji Merkelove
Ali, slučaj i dalje intrigira nemačke sigurnosne službe. Smrt diplomatskog zvaničnika nalazi se i na nedeljom izveštakju o stanju tajnih službi u Uredu kancelarke Merkel. Jer, moguće je da diplomatski status tog čoveka bio ustvari samo paravan – te da se zapravo radilo o ruskom špijunu.
U svakom slučaju, otac 35-godišnjaka je visokorangirani suradnik ruske obavještajne službe FSB. On je, kako se navodi, šef odjela koji je između ostaloga zadužen za progon, čak i ubojstva terorista, kao i deklariranih neprijatelja države i Ustava. Njemačke sigurnosne službe polaze od toga da to ne mora nužno značiti da je i njegov sin, koji je pronađen mrtav u Berlinu, doista radio za FSB.
Bez dokaza…
Kako se saznaje iz sigurnosnih krugova, do sada nisu pronađeni dokazi koji bi doista pokazali da je ovaj diplomat u Nemačkoj bio aktivan po nalogu FSB-a. Takođe ništa ne ukazuje na to da je imao veze s ubojstvom jednog čečenskog egzilanta, koji je u ljeto 2019. likvidiran u berlinskom parku Kleiner Tiergarten. No, nije isključeno da je on radio za neku drugu rusku tajnu službu.
Diplomatska predstavništva, dakle ambasade i konzulati su tradicionalno uporišta obaveštajnih službi. I to potpuno službeno, to zna i svaka zemlja domaćin. Stručni termin za to je u Nemačkoj „Legalresidentur“, odnosno legalno predstavništvo tajne službe u inostranstvu.
Ovi obaveštajci su često kontakt-osobe za nemačke službe, poput Službe za zaštitu ustavnog poretka i Savezne obaveštajne službe BND. Takođe i ruske službe imaju takvu kontakt-osobu.
Osumnjičene diplomate
Pored njih često postoje i drugi obaveštajci, koji nisu prijavljeni kao takvi, već su „prerušeni” u diplomate. Upravo u slučaju Rusije bi broj tih kamufliranih špijuna mogao biti, kako se sumnja, prilično velik.
Pretpostavlja se da čak četvrtina diplomatskog osoblja špijunira za rusku „domaću” tajnu službu FSB, za SVR ili za vojnu tajnu službu GRU.
Diplomatski status te špijune u Nemačkoj štiti od progona, ali su oni ipak na „meti” kontrašpijunaže nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka – nadzor agenata, prisluškivanje telefona i nadgledanje pošte već godinama je svakodnevni posao čuvara ustavnog poretka.
Rusija kupuje poverljive informacije
Kao rezultat toga mnoge osobe su Nemcima već upale u oči, uhapšene su ili čak i osuđivane zbog toga što su bili aktivni doušnici ruskih obaveštajnih službi – ili su to tek hteli da postanu.
Pre nekoliko godina je, na primer, jedan saradnik BND-a pokušao Rusima da proda tajne interne podatke svoje službe. Ponudu je poslao mejlom na adresu ruskog generalnog konzulata u Minhenu. Ruski špijuni mu nisu odgovorili, ali je do informacija došla Služba za zaštitu ustavnog poretka. Na koncu se ispostavilo da je taj BND-ovac već ranije prodavao službene tajne američkoj obaveštajnoj službi CIA.
U leto 2017. saradnik jedne firme koja je bila zadužena za održavanje elektronskih uređaja u Bundestagu, poslao je jednu kovertu na adresu ruskog ambasadora u Berlinu. Na pošiljci nije stajała adresa, a bila je namenjena ruskom vojnom atašeu. Služba za zaštitu ustavnog poretka je presrela poštu i u pismu otkrila CD s 385 dokumenata u pdf formatu s tlocrtima zgrada nemačkog Bundestaga, informacijama o kancelarijama i drugim prostorijama.
U junu je nemačko Državno tužilaštvo naložilo hapšenje jednog saradnika Univertiteta u Augsburgu, koji je navodno delovao kao izvor ruskoj tajnoj službi. 29-godišnji saradnik osumnjičen je da se najmanje tri puta sastao s jednim ruskim špijunom i da mu je predao neke informacije sa svog Univerziteta. Za to je, kako se navodi, dobio novac. Njegova advokatica to demantuje. I tvrdi da je njen klijent jednom svom ruskom poznaniku samo predao informacije koje su ionako bile javno dostupne.
Navodni šef s diplomatskim pasošem
Kada je bio uhapšen 29-godišnjak iz Augsburga, sa njim je navodno bio i „šef” ruskih agenata iz ruskog generalnog konzulata u Minhenu. On je policajcima pokazao svoj diplomatski pasoš, i oni su morali da ga puste.
„Pomno praćenje špijunskih aktivnosti, koje se prema navodima Službe za zaštitu ustavnog poretka obavljaju iz samih ambasada i konzulata je dugotrajan i mukotrpan posao i za nemačke sigurnosne službe. Ako se stvarno želi saznati što se događa među špijunima u diplomatskim predstavništvima, moraju da se vrbuju izvori u ambasadama“, naglasila je Služba za zaštitu ustavnog poretka nakon otkrića o špijunskim akcijama američke tajne službe NSA.
Ali, to međutim dugo nije dobilo „zeleno svetlo” od strane savezne vlade.
BONUS VIDEO: Špijunska afera koja potresa svet
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
