0
Sinan Ogan, turski predsednički kandidat koji je na izborima 14. maja dobio 5,2 odsto glasova, zbog čega je postao "čovek odluke" i onaj od čije podrške umnogome zavisi ishod drugog kruga koji se održava 28. maja ove nedelje, konačno je objavio kome će pružiti podršku. Njegova odluka izazvala je opšti šok u Turskoj, obzirom da je uprkos očekivanjima uskratio podršku predvodniku opzicije Kemalu Kiličdaroglu i stao uz dosadašnjeg predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Naime, Ogan je saopštio da će u drugom krugu podržati Erdogana, a da je Alijansa ATA sačinjena od četiri partije, čiji je kandidat bio na izborima, zvanično raspuštena.
Ipak, glasove je artikulisao upravo Ogan, pa politički analitičari smatraju da će od njegove odluke zavisiti to da li će njegovi glasači zaokružiti Kiličdaroglua ili Erdogana.
Njegovu moć dodatno uvećava to što on ima ono što je neophodno obojici predsedničkih kandidata – procenat koji im nedostaje, odnosno 5,2 odsto osvojenih glasova u prvom krugu,
Naime, Redžep Tajip Erdogan je osvojio 49,51 odsto, a njegov glavni suparnik Kemal Kiličdaroglu 44,8 odsto glasova.
Sada je postalo jasno da najviše šansi u drugom krugu ima Erdogan, jer je turski predsednik odmah nakon proglašenja prvih preliminarnih rezultata izjavio kako mu fali „samo 2,6 miliona glasova“ da pobedi Kiličdaroglua. Ogan „ih poseduje“ baš toliko – osvojio je nešto više od 2,8 miliona.
Inače, čini se da Ogan, podršku Erdoganu nije dao „besplatno“. Od početka je imao za cilj da se izbori odluče tek u drugom krugu. Na taj način je primorao Erdogana i Kiličdaroglua na pregovore pod svojim uslovima.
Upravo je neposredno pre objavljivanja zvanične odluke o svojim zahtevima razgovarao i sa „turskim sultanom“, ali i sa njegovim suparnikom Kiličdarogluom. Turski mediji su tada, iz poverljivih izvora saznali, da je tokom sastanaka izneo brojne zahteve.
„Kada dođe vreme, nećemo besplatno sesti za pregovarački sto“, rekao je pre izbora.
Pre svega, tražio je da se hitno reši pitanje izbeglica, tačnije da budu deportovane iz zemlje, jer kako tvrdi predstavljaju ogromnu opasnost po tursku privredu, kulturu, javni red i mir, unutrašnju i spoljnu bezbednost.
Prema procenama, u Turskoj živi oko 5,5 miliona izbeglica.
Izbeglice su odigrale značajnu ulogu u Oganovoj kampanji. U objavama na društvenim mrežama često prikazuje Sirijce kao kriminalce i opasne ljude, dok hvali turski identitet.
Takođe, kao protivuslugu za podršku, izneo je zahteve za ministarske položaje u novoj vladi.
Ogan, koji sada predstavlja prevagu u drugom krugu rođen je u istočnoanatolijskom gradu Igdiru. Studirao je ekonomiju i upravne nauke na Univerzitetu Marmara u Istanbulu. Nakon studijskog boravka u Moskvi, radio je kao naučnik na univerzitetima u Azerbejdžanu. Ogan je takođe bio rukovodilac Odseka za rusko-ukrajinske studije u Centru za strateške studije o evroazijskom regionu (ASAM).
Pročitajte još:
0
0
0
Ogan zapravo potiče iz ideologije Sivih vukova, čija je prvobitna organizacija Stranka nacionalističkog pokreta (MHP) najveći partner Erdogana. Ogan je takođe bio član MHP i njen poslanik u parlamentu.
Nakon unutarstranačke borbe za moć, 2017. je isključen iz stranke. Od tada pokušava da se samostalno profiliše i da privuče kritičare vlade iz nacionalističkih krugova.
U martu se to i dogodilo. Četiri manje političke stranke su pod vođstvom desnopopulističke „Stranke pobede“ osnovale savez ATA. Za predsedničkog kandidata je izabran 55-godišnji Sinan Ogan.
BONUS VIDEO Lalić: Turci vole da slušaju o svojoj imperiji, Erdogan to zna i koristi