Izraelci uplašeni zbog stravičnog napada, ali prkosni pred neizvesnošću: "Moramo da zaštitimo svoj dom, nikad nam nije palo na pamet da vojska neće doći da nas spase"

„Ionako se osećamo kao zombiji“, rekao je 39-godišnjak, sportista i radnik u supermarketu. „Ako ne možemo da se osećamo bezbedno u sopstvenim kućama, ako ne možemo da obećamo budućnost našoj deci, ako bilo koji terorista može da dođe ovamo i uradi istu stvar sa nama, nema smisla biti neka vrsta živih mrtvaca", dodao je.Izraelci su između straha, tuge i mračnih priprema za nove gubitke, dok detalji masakra porodica u njihovim domovima izlaze iz južnih oblasti, a zemlja se priprema za veliku operaciju protiv Hamasa u Gazi.Normalan život je stavljen na čekanje. Škole su stalno zatvorene, tako da roditelji žongliraju između roditeljstva sa punim radnim vremenom i rada od kuće, dok pokušavaju da zaštite svoju decu i od stvarnih napada i od korozivne traume straha, prenosi Gardijan.

Sin i ćerka Ksenije Lvovski, koji imaju 10 i 6 godina, ne žele da se tuširaju jer sirene za vazdušni napad daju samo 90 sekundi upozorenja da dođu do skloništa. Plaše se da neće stići na vreme, pa ona stoji po strani dok se kupaju, spremna sa ogrtačem koji bi ga mogli navući za potencijalni udar radi sigurnosti.Ukrajinka koja se preselila u Izrael pre 12 godina, ona još uvek ima bliske prijatelje kod kuće, i bori se sa pronalaskom obe zemlje u ratu, dok je njen muž pozvan da se pridruži vojsci.„Pre godinu i po dana sam ih pitala kako ste. Sada me pitaju isto“, rekla je. "Ne traje dugo kao u Ukrajini, ali je isti osećaj, borimo se za svoje živote", dodala je.Kao i mnogi u Izraelu, njeni strahovi su pojačani osećajem da se zemlja suočava sa pretnjom bez presedana poslednjih decenija.„Ovo za nas nije redovno, novo je, a ako je novo, nije dobro", rekla je.

Kada su Hamasovi borci izbili iz Gaze i nagrnuli u izraelske zajednice, to je preokrenulo temelje na kojima je većina Izraelaca izgradila svoje živote, uverenje da bezbednosne i obaveštajne službe zemlje mogu da zaštite njene građane.Solomonov rodni grad Modin udaljen je desetine kilometara od mesta gde su napadači Hamasa divljali, ali on se tamo više ne oseća bezbedno.„Trenutno sam veoma emotivan. To bi moglo da mi se desi“, rekao je on. „Idem na posao i nestrpljiv sam da će doći u našu kuću, kod moje dece dok me nema", dodao je.Bendžamin Rubin, preduzetnik koji živi u selu blizu Jerusalima, kupio je u sredu kilometar bodljikave žice kako bi ojačao odbranu svoje zajednice.„Nikad nam nije palo na pamet da vojska neće doći da nas spase. Ljudi su zvali 12 sati pre nego što su stigli, govoreći: 'Lupaju na naša vrata i ulaze'“, rekao je on. „To je linija greške“.Isporuka bodljikave žice kasnila je jer je vozač kojeg je angažovao morao da prisustvuje sahrani nekog poginulog u ratu.Relativno mala populacija Izraela i obim gubitaka znače da većina ljudi ima veze sa ožalošćenim porodicama, čiji će broj kako se očekuje rasti u narednim danima i nedeljama. Sa 300.000 pozvanih rezervista, malo je porodica koje ovaj sukob nije dotakao.

Četiri brata Tiferet Braun, njen partner i njen bivši – otac njihovo troje dece – će se boriti. Doktorka, sada samohrani roditelj, kaže da je bila uznemirena delom zbog toga što je zemlja spremna za još nasilja, ali nije jasno u kom obliku bi ono moglo razvijati.„Postoji toliko teorija o tome šta bi moglo da se desi, da stvari eskaliraju ili ne, čak ni ne znate za šta da se pripremite, ne znate šta treba da organizujete“, rekla je ona u svom stanu u severnom gradu Paredes Hana.„Nikad ne znaš šta će se desiti u narednih dan ili dva. Tako je teško razmišljati o odlasku na posao kada imam decu da zaista ne želim da odem, ne znam gde ću ih ostaviti ili šta bi se moglo dogoditi dok me nema. Ali i ostati ovde 24/7 sa decom u kući po ceo dan je takođe ludo", rekla je.Uprkos strahu od onoga što sledi, odziv na poziv vojske je bio ogroman. Braunov brat je bio u SAD na odmoru koji je trebalo da traje dve nedelje kada je dobio poziv, do ponedeljka je bio u svojoj jedinici. Ta posvećenost je zato što je za Izraelce rat egzistencijalna borba, rekla je ona.„Mislim da je suština da mi imamo pravo na postojanje i da neki ljudi to ne prihvataju“, rekla je ona. "Mi zaista nemamo drugo mesto", rekla je.

Broj rezervista koji su se prijavili za aktivnu dužnost je bio toliko visok da su se porodice i prijatelji borili da nabave zalihe – od ploča za pancire do baterija, pa čak i oružja – do jedinica koje nisu bile u potpunosti opremljene.Zajednice su prešle u krizni režim, praveći besplatne obroke i sortirajući brigu o deci za one sa partnerima koji su sada u aktivnoj službi.Vlada je poručila ljudima da se pripreme do 72 sata bez struje, vode ili medicinskih usluga. U supermarketima ponestaje flaširane vode i hrane, a na nekim bankovimatima nema novca.Putevi širom zemlje bili su poluprazni tokom, inače, špica, transparenta kandidata za lokalne izbore, zakazanih za sledeću nedelju, ali sada odloženih, praćenih patriotskim porukama na bilbordima i domaćim natpisima.„Nemamo drugu zemlju“, pisalo je na jednoj sa velikom izraelskom zastavom. „Zajedno ćemo pobediti“, rekao je drugi na glavnom putu kroz Tel Aviv. Drugi su se zahvalili američkom predsedniku Džou Bajdenu na čvrstoj podršci.Ašer Dovei se borio protiv Hamasovih militanata iz svog sela dok se njegova porodica skrivala u sigurnoj sobi. Bili su iz područja koje je nosilo najveće gubitke civila.„Svako od moje dece – moje najmlađe ima 10, moje najstarije 14 godina – izgubilo je dva ili tri prijatelja“, rekao je on. Oduzeo im je telefone kako bi sprečio da vide ili čitaju više o zverstvima.

Kao i mnogi ljudi, on očekuje politički obračun unutar Izraela za bezbednosne propuste sa „mnogo pitanja na koja treba odgovoriti“, ali ne dok ne dođe do „odmazde kao nikada ranije“ protiv Hamasa.Nakon što je porodicu preselio u bezbednije područje, u sredu se vratio u borbu.„Bez pitanja, to je deo onoga što jesmo. Postoji samo jedna jevrejska država, mi moramo da zaštitimo svoj dom“, rekao je Dovei, koji ima 55 godina.BONUS VIDEO: Hamas napao Izrael