Foto: EPA-EFE/PHILIPPE WOJAZER

Na nedavno održanim regionalnim izborima u Francuskoj ni Emanuel Makron ni Marin le Pen nisu zabeležili rezultat kojem su se nadali. Makronova partija Republika u pokretu zauzela je peto mesto, dok je Nacionalni front le Penove uzeo 20 odsto glasova. Šta ovaj izborni rezultat znači, kako su se pokazale političke partije i njeni lideri, pitali smo Luku Šterića, istraživača iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

PROČITAJTE JOŠ:

„Najveći pobednici drugog kruga regionalnih izbora u Francuskoj su tradicionalne političke snage – Republikanci kao predstavnici desnog centra i Socijalisti kao tačka okupljanja levih i zelenih snaga. Obe stranke su pokazale da uprkos velikom neuspehu na prethodnim predsedničkim izborima 2017. godine još uvek imaju jaku bazu i partijsku strukturu na lokalu koju bi mogli da pretoče u dobar rezultat i na nacionalnom nivou“, ističe naš sagovornik.

Dodaje da im je na ruku išla masovna apstinencija od 60 odsto, kao i kriza izazvana pandemijom, što su okolnosti u kojima se birači često okreću poznatim i umerenim opcijama.

„Ipak, iako ovaj rezultat može da posluži kao dobra odskočna daska za predsedničke izbore naredne godine, obe organizacije imaju veliki izazov da prenesu podršku na najviši nivo vlasti, pre svega jer za sada nemaju jasno profilisane snažne kandidate koji bi mogli da pariraju glavnim favoritima, Makronu i Le Penovoj“, kaže naš sagovornik.

Ističe da su najveći gubitnici ključni akteri na francuskoj političkoj sceni poslednjih godina.

„Nacionalno Okupljanje, stranka Marin Le Pen, nije uspela da osvoji vlast ni u jednom regionu. U pokušaju da se približi umerenijim biračima čiji glasovi su joj potrebni kako bi imala šanse da osvoji predsednički mandat, Le Penova je izgubila deo antisistemskog biračkog tela koji je u njenoj stranci videli političku snagu koja želi da promeniti status quo u francuskoj politici. Kao glavne krivce za loš rezultat stranke ona je okrivila umerenu desnicu, optuživši ih da su se ujedinili samo kako bi sprečili Nacionalno okupljanje da preuzme vlast na bilo kom nivou i pokaže se kao stranka koja može efikasno da obavlja vlast. Ovakva izjava jasno ukazuje na činjenicu da će Le Penovoj republikanci biti glavni rival za birače u predstojećem izbornom ciklusu i da je zbog toga spremna da se upusti u žustru kampanju protiv njih“, kaže on.

Navodi da je Makronova stranka „Francuska u pokretu“ ostvarila još veći neuspeh, jer je u gotovo svim regionima osvojila poslednje mesto sa jednocifrenom podrškom. Šterić dodaje da izborni brodolom na regionalnom nivou ukazuje da predsednik Makron nije uspeo da izgradi čvrstu partijsku strukturu na lokalu kakvu imaju tradicionalne stranke.

„Uz to, ekonomska kriza i duge i izuzetno čvrste mere u borbi protiv korona virusa pojačale su već prisutno nezadovoljstvo načinom na koji vodi vlast. Ovako loš rezultat predstavlja ozbiljan udarac za Makrona pred predsedničke izbore sledeće godine. Za njega je ključna predstojeća borba sa republikancima i socijalistima za umerene birače koji su ga na prošlim izborima podržali. Ukoliko uspe da prođe u drugi krug sa Marin Le Pen, ponovo se nada podršci većine Francuza koji će glasati protiv radikalne opcije kako bi osvojio vlast, ali su ovi izbori još jednom dokazali da su dani entuzijazma njegove biračke baze odavno iza njega“, kaže Šterić za portal Nova.rs.

Na pitanje šta ovakvi rezultati znače za predsedničke izbore sledeće godine, ističe da uprkos potresu koji su izazvali, regionalni izbori ne otkrivaju previše o onome što nas čeka naredne godine.

„Jako mala izlaznost koja se neće ponoviti na najvažnijim izborima u zemlji ne može da da jasnu sliku o preferencijama glasača. Birači će biti motivisaniji da izađu na izbore i manje spremni da rizikuju kako bi glasali iz protesta protiv glavnih kandidata. Takođe, glasanje za predsednika je uvek liderski usmereno, pa su za sada Makron i Le Penova u prednosti kao jasno iskristalisani lideri“, kaže on.

Dodaje da prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, objavljenim dan pre drugog kruga regionalnih izbora, njih Markon i Le Penova i dalje čvrsto drže prve dve pozicije i nalaze se rame uz rame po podršci koju uživaju.

„Ipak, s obzirom na narastajuće nezadovoljstvo aktuelnom vlašću, do sledeće godine ova slika bi mogla potpuno da se promeni u skladu sa trendovima koje smo videli na regionalnim izborima. Ukoliko istaknu pravog kandidata, u drugom krugu spram Marin Le Pen sasvim je moguće da vidimo predstavnika republikanaca ili, iako manje verovatno, socijalista“, zaključuje Šterić za Nova.rs.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar