0
Godina pred nama biće veoma burna i nepredvidiva, ako je suditi po izborima koji nas očekuju u narednim mesecima. Bilo da su u pitanju predsednički ili parlamentarni izbori, građani će ove godine svedočiti napetim izbornim kampanjama, a njihovi glasovi imaće presudni uticaj na smeni lidera i izbor novih predstavnika.
Predsednički izbori u Francuskoj se označeni kao najvažniji događaj ove 2022. godine. Građani Francuske će izađi na birališta 10. i 24. aprila. Veliki broj kandidata je u igri, a očekuje se da će se i aktuelni predsednik Emanuel Makron kandidovati za drugi mandat. On će imati težak zadatak, pošto veliki broj političara kako levice, tako i desnice želi njegov odlazak.
Francuska ove godine ima velike šanse da dobije i prvu ženu na čelu države, pošto se tri dame – Marin Le Pen, Valeri Pekres i An Idalgo – dobro kotiraju kao potencijalni kandidati koji bi mogli da se nađu u drugom krugu izbora sa Makronom.
Izbori koji bi mogli značajno da prekroje sliku EU, zakazani su za april u Mađarskoj. Viktor Orban je poznat kao „crna ovca“ Evrope i ove godine će se boriti za novi premijerski mandat. On je tokom prethodnih godina imao dosta „prepirki“ sa vrhom EU, što je dovelo do kritika i bojazni čelnika Unije, koji se sada nadaju da će desničarska vlast postati prošlost u Mađarskoj.
Čovek koji to može da promeni, Peter Marki-Zaj, dolazi iz redova konzervativaca i predstavlja zajedničkog kandidata opozicije. Kako je ranije istakao za naš list, veruje u svoje šanse i smatra da opozicija može da pobedi Orbana i povede Mađarsku u nove pobede.
Opšti izbori u Bosni i Hercegovini će se održati 2. oktobra 2022. godine. Oni će odlučiti ko će sedeti u Predsedništvu BiH, kao i u nacionalnim, entinteskim i kantonalnim vladama. Na presedničkim izborima svaka nacionalna zajednica će birati svog člana Predsedništva, a sadašnji članovi su Šefik Džaferović, Željko Komšić i Milorad Dodik.
Prethodna godina donela je mnoštvo kriza, sukoba, bojkota institucija, koji su političku situaciju u zemlji učinili nestabilnom i problematičnom za građane.
Ako se desi da neko iz opozicije u Republici Srpskoj pobedi na izborima, to bi bio veliki udarac za Dodika i „politički zemljotres“ na Balkanu. Na crtu vladajućem Savezu nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) na izborima u Republici Sprskoj izlazi potpredsednica Partije demokratskog progresa (PDP) Jelena Trivić.
Sloveniju ove godine očekuju predsednički i parlametarni izbori. Predsednički će se održati do oktobra, ali Borut Pahor, aktuelni predsednik, neće moći da se kandiduje za novi mandat. Predsednik se bira u dva izborna kruga, ako nijedan kandidat ne osvoji većinu u prvom krugu. Za sada se nijedan kandidat nije posebno izdvojio kao mogući naslednik Boruta Pahora na toj poziciji.
Daleko neizvesniji bi mogli da budu parlamentarni izbori, posebno zbog odnosa EU prema Sloveniji. Još jedan evropski desničar – Janez Janša žestoko je kritikovan od strane čelnika EU, ali i svog naroda.
Demonstracije na ulicama Slovenije obeležile su kraj prethodne godine, a građani su Janši poručili – vreme je za promene.
Ako on dobije još jedan mandat, malo je verovatno da će se politička situacija u Sloveniji promeniti. Naravno, pitanje je onda hoće li EU zaoštriti svoj odnos prema toj zemlji.
Predsednički izbori u Austriji bi trebali da se održe ove godine, negde između septembra i decembra 2022. godine. Aktuelni predsednik Aleksandar Van der Belen ima pravo na još jedan mandat.
PROČITAJTE JOŠ:
Istraživanja pokazuju da ima veliku podršku javnosti, jer je čak 68 odsto birača zadovoljno njegovim radom.
Ovi izbori bi mogli da budu krucijalni zbog unutrašnjih političkih prilika u Austriji. Ova država je prošla kroz veliku aferu prošle godine kada je pokrenuta istraga protiv bivšeg kancelara Sebastijana Kurca, zbog čega je on podneo ostavku i povukao se iz politike.
Italijanski parlament će birati predsednika zemlje 24. januara. Ovi izbori se razlikuju u odnosu na druge zemlje pošto u ovom slučaju birači ne izlaze na glasanje.
Na čelu italije više neće biti sadašnji predsednik Serđo Matarela. Kao glavni kandidat za njegovog naslednika pominje se aktuelni premijer Mario Dragi. To bi značilo da Dragi mora da napusti premijersku funkciju, što nije naišlo na pozitivne reakcije građana.
Stsnovnici Italije zadovoljni su činjenicom da je Dragi uspeo da donese stabilnost i mir, ali postoji bojazan da će se situacija promeniti ako neko drugi dođe na premijersku poziciju.
BONUS VIDEO: Makron u poseti Hrvatskoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
