Iako konačni rezultati ključnih međuizbora u Sjedinjenim Američkim Državama nisu još uvek poznati, jasno je da republikanci vode u trci za Kongres. Prema najnovijim prognozama, oni će imati 199, a demokrate 178 mesta u Kongresu. Kada je o Senatu reč, zabeležen je egal ove dve partije, a konačni raspored snaga zavisiće od četiri savezne države. Republikanci jesu ostvarili bolji rezultat od demokrata, ali ne može se reći da postoje jasni pobednici ovih izbora. Demokrate nisu uspele da zadrže većinu, rejting predsednika Džozefa Bajdena je na istorijskom minimumu, ali republikanci nisu ostvarili ni približno dobar rezultat kom su se nadali.
Sudeći po rezultatima koji su sada poznati, Predstavnički dom – Kongres, ide u ruke republikanaca. Demokrate su, prilično očekivano, izgubile većinu u Kongresu, dok u Senatu imaju jednu od ključnih pozicija.
Republikanci su i dalje favoriti da ostvare prevlast u Kongresu i imaju još uvek šansu da pobede i u Senatu, gde je raspored snaga trenutno 48 prema 48.
Kako će se rezultati iz Džordžije, Arizone, Viskonsina i Nevade čekati još nekoliko dana, jasno je da će upravo te četiri savezne države imati odlučujuću ulogu u konačnim rezultatima.
Teorijski, demokrate i dalje imaju šansu čak da zadrže većinu u Kongresu, ali to će biti veoma teško. Ako, pak, republikanci ne uspeju da preotmu to jedno mesto u Senatu, to bi bio tek 7. put u poslednjih 100 godina da jedna opoziciona stranka nije uspela u tome.
Bez istinskog pobednika među partijama
Već nedeljama uoči izbora analitičari su upozoravali na potencijalno loš učinak demokrata, dok su se republikanci pripremali na veliki trijumf.
Međutim, ne može se reći da je bilo koja od ove dve partije ostvarila rezultat koji bi se mogao nazvati pobedničkim.
Crveni talas, kojim su se nadali republikanci, nije se dogodio na ovim izborima.
Preovlađujući narativ poslednjih nedelja odnosio se na zamah republikanaca, jer se činilo da glasači daju prioritet ekonomiji i inflaciji nad pravima na abortus i problemima sa demokratijom.
Republikanci bi zaista mogli da osvoje kontrolu nad Kongresom i Senatom, ali to neće biti ni približno rezultat o kom su sanjali.
Prema većini parametara, uključujući njihova sopstvena predviđanja, republikanci nisu osvojili vlast u većini država koje su označili kao ključne.
Sa druge strane, za Demokrate su ovi izbori predstavljali pokaznu vežbu za predsedničke izbore koji su zakazani za 2024. godinu. Rezultati su pokazali da je popularnost Džozefa Bajdena i poverenje u demokratsku partiju na istorijskom minimumu.
Čak ni kandidati u koje je uloženo dosta sredstava, i koji su promovisani u svim mejnstrim medijima, nisu ostvarili očekivani rezultat.
Beto O’Rorke u Teksasu i Stejsi Abrams u Džordžiji izgubili su 2018. izbore u svojim saveznim državama, ali su tesnim porazima osvojili demokratska srca. Njihova sposobnost da prikupe milione dolara za kampanju i stvore impresivnu publiku podstakla je mnoge na levici da ih vide kao budućnost stranke.
Njihovi sledbenici nadali su se da bi ove godine mogli biti uspešni, ali to se nije dogodilo. Abrams je pre četiri godine tesno izgubila od republikanca Brajana Kempa, a ovaj put će završiti daleko iza njega. O’Rorke je izgubio od republikanskog guvernera Grega Abota s većom razlikom nego što je izgubio od senatora Teda Kruza.
Najveći pobednici – Ron DeSantis i Džon Feterman
Ipak, u ovim partijama mogu se naći ličnosti koje su ostvarile i te kako odličan rezultat i osvetlale obraz demokratama i republikancima.
Jedan od njih je republikanski guverner Floride Ron DeSantis, koji je osvojio drugi mandat.
DeSantis je relativno novajlija u politici, ali je stekao nacionalnu popularnost nakon što je postao guverner Floride 2019. godine.
On je odneo ubedljivu pobedu za drugi mandat na mestu guvernera Floride, a razmere njegove pobede premašile su skoro sva očekivanja.
Mnogi smatraju da je DeSantis najverovatniji kandidat koji će zameniti Donalda Trampa kao republikanskog kandidata koji će se kandidovati za predsednika 2024. godine.
Drugi je Džon Feterman, demokrata koji je uspeo da prevaziđe sve prepreke i pobedi ankete koje su mu prognozirale poraz u Pensilvaniji.
On je u Pensilvaniji potukao republikanca Mehmeta Oza, koji je široj javnosti poznat kao Doktor Oz.
Borbu za Pensilvaniju obeležila je žestoka kampanja u kojoj je u jednom momentu bilo reči i o zdravlju Fetermana, koji je u maju ove godine doživeo moždani udar.
Ovo je bio veliki šok za javnost, imajući u vidu da je Feterman i tada vodio, kao i da je predstavljen kao veliki div dobrog srca.
Od tada, on se posvetio svom oporavku daleko od očiju javnosti, ali je nastavio i bitku za međuizbore. Njegova odluka da se pojavljuje pred kamerama i učestvuje u debatama i duelima dovela je u pitanje njegovu sposobnost za obavljanje funkcije za koju se kandiduje, što mu je i oduzelo nekoliko hiljada glasova.
Uz sve ove poteškoće, on je uspeo da pobedi čuvenog doktora Oza – uzdanicu republikanaca i miljenika Donalda Trampa.
BONUS VIDEO Izjave Trampa i Bajdena