0
"U Italiji trenutno nema nijedne srećne osobe, nema više osmeha, pesme... Živimo za četvrti maj, za kada je najavljen kraj karantina, ali život se nikada neće vratiti na staro, a nova pravila života, koja će biti obavezna, plaše" priča za Nova.rs Ivana Bubanj (48) iz Rima, koja kaže da nije sigurna koliko će Italijani uspeti da se prilagode svemu što im se sprema.
Naime, pre dve decenije, Ivana je otišla u grad u koji vode „svi putevi“ na 15 dana i ostala do danas. Uživala je i bavila se turizmom. Vodi portal „Vodič kroz Rim“ i radila je kao hajking vodič, šetajući sa turistima po Vezuvu, Kapriju, Nacionalnom parku Ćinkve Tere… Ili je bar, to radila, dok nije osvanuo osmi mart 2020., kada se cela Italija našla u karantinu zbog pandemije koronavirusa.
Stižemo polako na kraj sedme nedelje karantina… puzeći.
„Izolacija nas sve više uništava, ne samo ekonomski, već i fizički. I u takvom stanju moramo da izdržimo do 4. maja, za kada je najavljen kraj karantina. Za sada rade samo oni u neophodnim delatnostima, ostali su kod kuće i smeju samo u nabavku, apoteku, kod lekara, kratku šetnju oko kuće sa psom ili detetom. Da bismo mogli da izađemo, moramo prvo da popunimo i odštampamo izjavu o kretanju. (tzv. autocertificazione). Sad smo na četvrtoj verziji izjave: više ne traže samo lične podatke i zašto se krećem, već je potrebna i adresa sa koje krećem i na koju idem, da sam pročitala prethodne tri izmene Dekreta o vanrednom stanju, da nisam u karantinu i da nisam pozitivna na COVID-19, iako, ne znam jesam li, jer nas, bez simptoma, ne testiraju“ priča nam Ivana, u kakvo stanje je dospeo Rim.
Život se sveo na iščekivanje datuma, kada će mere početi da popuštaju.
„I taj trenutak je, konačno, došao. Sve krive koje je trebalo da počnu da padaju (zaraženi, oboleli, preminuli) počele su da padaju i sad, sa nestrpljenjem, čekamo dan kada će se početi sa popuštanjem mera i za građane, a to je 4. maj. Neke mere su već popuštene odmah nakon katoličkog Uskrsa, 14. aprila, ali se tiču otvaranja pojedinih delatnosti „niskog rizika“, kao što su knjižare i papirnice. Za delatnosti „srednjek rizika“ ovaj period od 20 dana služi da bi se prilagodili novim sanitarno-higijenskim standardima“ kaže naša sagovornica.
Pravila života još uvek se kroje, ali sve se svodi na društveno distanciranje, maske i gel za ruke.
„Za prodavnice i usluge će biti presudna veličina objekta: za one manje od 40 m2, odnos klijenat-kupac će biti 1-1, oni veći će dobiti maksimalni broj klijenata po kvadratnom metru. Dakle, ako smo dosad čekali ispred supermarketa, od 4. maja ćemo čekati i ispred prodavnica sa garderobom, tehnikom… U frizerske salone možda više nećemo ni ići, jer će ova izuzetno restriktivna mera naterati frizere i manikire da rade od kuće. U prodavnicama garderobe i cipela će biti obavezna deiznfekcija svih probanih stvari“ navodi Ivana.
Takođe, restorani će morati da garantuju bar dva metra oko stolova, da bi konobari mogli da hodaju na sigurnoj distanci.
„Još nije jasno da li će i stolovi morati da garantuju jedan metar između onih koji sede za njim ili će se koristiti pregrade od pleksiglasa. Kako god, u ovoj fazi restorani će otvoriti samo kao „take away“ ili sa dostavom. Na ulazu u svaki poslovni objekat će biti dispenseri sa gelom za ruke, kao i u svakom prevoznom sredstvu“ kaže ona.
Pročitajte još:
Gradski prevoz u velikim gradovim kao što su Rim i Milano zadaje najviše muke.
„U autobusima će biti dozvoljeno sedenje jedan putnik na svaka dva sedišta i to naizmenično (stajanje neće biti dozvoljeno i postojaće izbacivači koji će regulisati broj putnika u autobusu, dok se ne bude napravila neka aplikacija za to), u međugradskim autobusima jedan putnik na svaka četiri sedišta. U metroima će biti slično, s tim što će biti moguće i stajanje u krugovima koji će biti iscrtani na podu. U avionima i vozovima slična pravila kao i u autobusima a, gde god bude bilo moguće, postaviće se pregrade od pleksiglasa. Biće izbačeni iz upotrebe svi oblici papirnih karata i time ćemo započeti eru isključivo digitalnih. Prilikom ukrcavanja i iskrcavanja će nam meriti temperaturu termoskanerima“ objašnjava Ivana.
Informacije o broju zaraženih i umrlih su različite jer je efekat mera imao različit rezultat u zavisnosti od regije.
„Jedno je sigurno: nalazimo se na delu krive epidemije koja se spušta. U nekim regijama opadanje ide brže, u nekim sporije. I dok bi Sardinija mogla da bude proglašena prvom COVID-free regijom, u Lombardiji ta kriva i dalje ima oblik roler-kostera. Zapravo, sada su sve oči uprte u Lombardiju u kojoj se situacija još uvek nije dovoljno stabilizovala i trenutno se vodi mali „rat“ između vlade u Rimu i guvernera Lombardije po pitanju sigurnosti otvaranja ove regije zajedno sa ostalim“
Dok čekaju taj 4. maj, to svetlo na kraju tunela, svakog dana ljudi postaju, sve više svesni da to nije povratak na staro, već ulazak u neku novu dimenziju života.
„Biće nam stalno obavezni maska i rukavice, društveno distanciranje, ali i neke nove aplikacije za mobilne telefone. Sa popuštanjem mera će doći do povećanja zaraženih, ali za Italiju nema vraćanja unazad – moramo da naučimo da živimo sa virusom. Spremna je aplikacija „Immuni“ kojom će se vršiti „contact trace“. Time će se ne samo lakše registrovati i pratiti novi slučajevi, već će postojati mogućnost da svi kontakti zaražene osobe budu obavešteni, pa i pozvani na testiranje preko aplikacije.“
Međutim, da bi aplikacija davala rezultate, treba da je koristi bar 60 odsto stanovništva, procenat koji verovatno, smatra ona, neće biti postignut.
Sigurna je da će se na čuveni espreso „all’italiana“ verovatno čekati još dugo, ali pice su uvek spremne.
„Iako će puko ispijanje kafe verovatno biti moguće već nakon 4. maja, sasvim je sigurno da ćemo moći u bar da ulazimo jedan-po-jedan, sa maskom i rukavicama i famoznim metrom rastojanja oko sebe. Pet minuta za ispijanje i onda dalje, sledeći. Niko od nas nema nameru da pije kafu na taj način. Trenutno picerije koje prodaju picu na parče mogu da budu otvorene samo ako je spreme za poneti. U fazi 2 će sigurno biti dozvoljeno konzumiranje na ulici, ali uz društveno distanciraranje“ sa setom u glasu priča ova Beograđanka iz Rima.
Optimistična je u pogledu Srbije, u smislu da neko ko je preživeo katastrofe koje su se zadesile u bivšoj Jugoslaviji (ratovi, embargo, bombardovanje…), podneće i ovo.
„Ako smo nastavili dalje, to je samo zato što nas je život naučio da se uzdignemo kad padnemo. Sigurna sam da nijedna vlada u ovom trenutku ne zna sa sigurnošću šta će biti sutra, niti ima neku čarobnu formulu za rešavanje ekonomske krize. Bačeni smo na kolena, osiromašeni, izgubljeni… Ko se najbrže bude prilagodio ovako snažnim promenama, taj će preživeti“ smatra naša sagovornica.
Italijani su do nedavno pevali na balkonima, a ceo svet ih je slušao. Ipak, pesma je utihnula.
„Pevali smo na balkonima, misleći da će sve da potraje par nedelja, i da će se sve vrlo brzo vratiti u normalu. Nismo hteli da padnemo duhom ni pred nama samima, ali ni pred Evropom, jer su sve oči bile uprte u nas. Sad kad pomislim na te dane, shvatam koliko smo u očima onih koji vode ovu državu delovali patetično. Kada je 8. marta cela Italija stavljena u karantin na tri nedelje, vlada je imala sasvim druge, tajne, planove za nas. To smo otkrili tek pre neki dan, šest nedelja kasnije, u trećem po redu produžetku karantina. Obelodanjeno da je postojao tajni plan mera protiv korona virusa još 20. januara. Ministarstvo zdravlja je nonšalantno skoro dalo izjavu da su još u januaru imali „Nacionalni plan za vanredne situacije“ za borbu protiv korona virusa“ revoltirano priča Ivana.
Taj dokument sadržao je tri scenarija, od kojih je treći bio previše „dramatičan“ da bi se obelodanio bez stvaranja panike među građanima.
Trenutno u Italiji nema realno srećne osobe, kaže Ivana, osim vlasnika apoteka.
„Treba zaista velika količina bezobrazluka i društvene neodgovornosti da se u ovakvom trenutku spekuliše sa cenama osnovnog materijala za individualnu zaštitu, a to su maske i sredstva za dezinfekciju. Pre par nedelja konačno sam našla medicinske maske. Nije mi bilo svejedno da dam skoro osam evra za dve maske, pomislila sam „nek’ ide život“, jer su mi apotekarke objasnile da mogu da se peru. Kada sam kod kuće otvorila pakovanje i shvatila da su mi uvalili maske za zaštitu od prašine, poludela sam!“
Zbog sukoba sa EU, mediji su prenosili izlive gneva raznih italijanskih političara i građana koji su skidali ili gužvali zastave EU.
„To je bio više simboličan nego preteći gest u trenutku kada su Kina, Rusija i Kuba pružale pomoć Italiji, dok je delovalo kao da je EU paralizovana. Italijanski ministar za spoljne poslove, Luđi Di Maio, je ovo opovrgao iznoseći precizno šta je Italija dobila od EU. Istina ili ne, u tom trenutku nam je bilo važnije da dobijemo od bilo koga bilo kakvu pomoć – maske, respiratore, osoblje – i spašavamo ljude. Mnoge evropske zemlje kritikovale su italijanski model, Velika Britanija posebno. Rijaliti doktor Kristijan Džesen nas je nazvao „lenjim Italijanima koji koriste korona virus kao izgovor za sijestu“ naglašava Ivana.
Početkom aprila odzvonila je vest da je Nemačka, usred epidemije, ostala bez italijanske testenine i tražila da im se hitno dostavi.
„Kada je krenuo prvi u nizu vozova sa 385.000 pakovanja fuzilija, pena i špageta ka Nemačkoj, zapitali smo kome bi bilo teže – kada bi EU i Italija „raskinule“. U kontekstu paste, odgovor je lak. U onom političkom, još uvek smo u „braku“ i pokušavamo da ga spasimo“ uz osmeh kaže naša sagovornica.
Sa prijateljima se viđa samo onlajn.
„Karantin smo shvatili ozbiljno: ne izlazimo iz kuća, ne grupišemo se i ne idemo na posao. Ne postoji osoba koja mi u ovom trenutku nije rekla: „Odvedi me negde u prirodu nakon svega ovoga, ali daleko!“.
Epidemiju ćemo iskoreniti, vakcina je na samo par meseci daleko od nas, ali ne verujem da nam se korona desila „tek tako“, smatra Ivana.
„Iako ne podržavam nijednu teoriju zavere, verujem da nam je priroda poručila nešto jako bitno: preterali smo u svemu kao ljudska vrsta. Italijani će se sigurno odvići od ljubljenja i grljenja, za koje sam uvek mislila da je preterano. Ali, znate šta? Sad mi nedostaje!“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
