10
„Zanemela sam kada sam čula šta se dogodilo Džordžu Flojdu. Policija u SAD-u je brutalna, demokratija ovde postoji, ali samo na papiru i to je nadam se, sada celom svetu jasno“ priča za Nova.rs Ivana Petrović, Srpkinja koja živi u Finiksu, glavnom gradu Arizone u Sjedinjenim Američkim Državama, a koja ne ide na antirasne proteste, jer je kaže svu snagu i motivaciju za revolucijom i promenama, potrošila na brojnim demonstracijama u Srbiji, koje na žalost, ništa nisu promenile.
„Učestvovala sam na previše protesta u Srbiji, čini mi se, tako da nemam više snage, pa ne idem na ove američke. Nemam ni vremena jer bih morala da izlazim sa posla. Uveli su nam i policijski čas, pa ako nekoga uhvate na ulici, kad je zabranjena šetnja, dobija šest meseci zatvora i 2.500 dolara kaznu, što ja nikako ne mogu sebi da priuštim“ priča Ivana.
U SAD-u, policijska brutalnost je, svedoči ona, na žalost svakodnevna pojava.
„Slučaj Džordža Flojda je nažalost još jedan u nizu. Policijska brutalnost i te kako postoji, diskriminacija takođe, na svakom koraku. Međutim zavisi kako se na sve to gleda. Džordž je pokušao da kupi cigarete sa lažnom novčanicom i prodavac je odmah zvao policiju. Džordž je, kažu bio na kreku i opirao se policiji. Naravno, policajac se razbesneo i oborio ga. Policijska brutalnost u Americi je neviđena, tako da i kad je Džordž vikao da ne može da diše, policajac ga je potpuno ignorisao. Vrhunac užasa svima nam je poznat, a desio se nakon što mu je policajac držao koleno još 2,5 minuta pošto se Džordž ugušio! Ostala sam nema na to! Užas!“
Probem je, naglašava Ivana, što postoje Afroamerikanci, koji zloupotrebljavaju svoju poziciju u društvu.
„U nekim situacijama prosto ne znam šta da mislim. Kad sam živela u Čikagu, mnogo Afroamerikanaca oko mene živelo je od socijalne pomoći. Krek je u njihovim zajednicama veoma popularan, puše po ceo dan i kukaju kako ih belci diskriminišu. Postoje manipulacije sa obe strane, i belaca i crnaca. Međutim, kako vreme prolazi potpuno se gubi komtakt sa realnošću u svom ovom haosu. Žao mi je mojih prijatelja koji su crnci i divni ljudi. Oni rade, školuju se i vrlo su uzroni građani, a sada se plašim za njih“ priča Ivana.
Ona navodi jedan slučaj, kada je belac u SAD-u dobio lažnu novčanicu, promenio je u banci i niko mu ništa nije rekao.
„To je očigledno davanje primata beloj rasi! A videli smo šta se dogodilo sa crncem koji je koristio lažni novac. Snimci koji kruže internetom su realni, ali imaju i drugu konotaciju. Mnogi ih koriste, ne da bi se borili za jednakost i prava Afroamerikanaca u SAD-u, već u kontra kampanji protiv Trampa uoči reizbora. Mora se strogo paziti koji su snimci pravi, a koji lažni, jer se ovih dana svašta postavlja na mreže.“
S obzirom da je veći deo života provela u nekadašnjoj Jugoslaviji, atmosfera demonstracija je Ivani dobro poznata.
Pročitajte još:
„Ne plaše me protesti, navikli smo mi i na gore demonstracije i situacije od ovih. Ko je preživeo devedesete u Jugoslaviji, preživeće svašta. U Arizoni su bili zastrašujući oni prvi dani kada su demonstranti bukvalno demolirali delove grada.
Bes u građanima gomilao se nedeljama zbog karanitna usled pandemije koronavirusa, bila je potrebna samo kap…
„Mora se uzeti u obzir i to da su ljudi revoltirani, ljuti, a mnogi su i depresivni zbog situacije sa koronavirusom koji je odneo mnogo života za kratko vreme. Osećaj nemoći i besa zbog zaraze koja nas je napala je još jedan razlog da ljudi izađu na ulice i divljaju, valjda izbacuju iz sebe očaj u koji su upali“ kaže naša sagovornica iz Arizone.
Demokratija u SAD-u postoji samo na papiru.
„To je valjda sada celom svetu jasno. Ovde važe dupli standardi za sve i svakoga. Na primer u Srbiji, znam dosta ljudi koji su bili plaćeni dok je trajao karantin, iako nisu odlazili na posao. U Americi je već u prvih nekoliko dana karatina na hiljade ljudi ostalo bez posla. Meni su, recimo, isekli sate, na pola, sveli ih na 50 odsto. Nezaposlenima isplate od države kasne i po dva meseca. Amerika je dala ogromnu finansijsku pomoć firmama, a među njima je i bolnica u kojoj radim. Međutim rečeno nam je da nam sve do jula neće vratiti puno radno vreme i da ćemo primati pola plate. Postavila sam mojoj načelnici pitanje, kako siromašna Srbija moze da plati ljude i kad ne rade dva meseca, a jedna od najbogatijih država na svetu, ne može? Ko koga ovde majmuniše?“ priča revoltirano Ivana.
Amerikanci nemaju ušteđevinu, pa ih je pandemija i nepravda dotukla.
„Mnogi ljudi dobili su stimulans od države, ali to nije ni približno dovoljno da plate stan ni za mesec dana. Na žalost mnogi ovde žive od plate do plate, nemaju ušteđevinu. To je veliki problem američkog društva. Sve ide mnogo dublje i dalje od cele priče i protesta i Džordža Flojda, a na žalost, na njemu se slomilo. Kapitalizam je loš kao komunizam! Kako god okreneš rob si društva u kojem živiš! Jedan dan imaš sve, sutradan nemaš ništa! Mislim da je sve ovo jedna velika farsa, a da su motivi i ciljevi nešto što nije očigledno većini ljudi. Žao mi je što svima nama manipulišu i zloupotrebljavaju one koji ne mogu ili ne umeju sami da se odbrane!“ zaključuje Ivana.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
