Priča o zloglasnim kineskim policijskim ispostavama koje se nalaze širom sveta i imaju zadatak da primoraju svoje državljane da se vrate u matičnu državu mesecima intrigira javnost. Kako bi konačno utvrdio šta je zadatak ovih stanica, FBI je pokrenuo istragu o njima, a jedna od zemalja kojom se bavi je i Srbija.
Naime, Njujork tajms je sproveo veliko istraživanje kako bi na osnovu podataka koje je pribavio FBI detaljno mogao da rekonstruiše funkcionisanje ovih ispostava.
Uglavnom je reč o neupadljivim poslovnim zgradama. Takva je šestospratnica u njujorškoj kineskoj četvrti u kojoj je nedavno razotkriveno postojanje kineske policijske stanice.
U njoj se nalazi nekoliko preduzeća, uključujući inženjersku kompaniju, studije za masažu i računovodstvenu firmu.
Baš u toj zgradi, na trećem spratu nalazi se „kancelarija“ čiji naziv nije upisan na zajedničkom interfonu.
Druge adrese kancelarija kineske policije odgovaraju lokacijama privatnih preduzeća, uključujući kineske restorane i komercijalna udruženja.
Iza maske, sve to su kineske ispostave za koje se sumnja da sprovode policijske operacije bez jurisdikcije ili diplomatskog odobrenja i da ih ima više od 100 takvih organizacija širom sveta.
Kancelarije nalik ovoj otkrivene su i u mnogim drugim državama. Pretpostavlja se da je njihov zadatak da kontrolišu svoju dijasporu daleko izvan kineskih granica.
Niz zemalja,uključujući Irsku, Kanadu i Holandiju zvanično su pozvale Kinu da zatvori ove ispostave i obustavi policijske operacije u njihovim zemljama.
Strah koji njihovo postojanje izaziva nije neopravdan. Izveštaji kineskih državnih organa, koje je pregledao Njujork tajms, otkrivaju njihovu pravu ulogu.
Naime, u izveštajima su navedeni pripadnici policije i kineskih zvaničnika po imenu, ali i opisane operacije kao veoma rizične. Hvale efikasnost kancelarija, koje se često nazivaju centrima za policijske službe u inostranstvu. Neki izveštaji navode da kineske ispostave „prikupljaju obaveštajne podatke“ i rešavaju zločine u inostranstvu bez saradnje sa lokalnim zvaničnicima.
Ipak, ostaje nejasno ko tačno vodi kancelarije. Ponekad se o njima govori kao o volonterskim društvima, a nekada kao o članovima osoblja.
Podaci o njima su se do pre izvesnog vremena mogli pronaći i na internetu. Međutim, sve je obrisano nakon što su zapadni zvaničnici i grupe za ljudska prava skrenule pažnju na njih.
Ipak, državni kineski mediji navode da su prekomorski policijski centri formirani u cilju prikupljanja informacija o javnom mnjenju i osećanjima Kineza koji žive u inostranstvu.
Sa druge strane, Zapadni zvaničnici vide ispostave kao deo većeg napora Pekinga da prati kineske državljane u inostranstvu, uključujući disidente. Najozloglašeniji takav pokušaj poznat je kao operacija Lov na lisice, u kojoj kineski zvaničnici love begunce u inostranstvu i vrše pritisak na njih da se vrate kući.
Najmanje četiri kineska mesta — Fudžou, Ćingtijan, Nantong i Vendžou — postavila su desetine policijskih ispostava.
Oni identifikuju lokacije u Japanu, Italiji, Francuskoj, Britaniji, Nemačkoj, Mađarskoj, Češkoj i drugim zemljama.
Igor Merheim-Ir, člana Evropskog parlamenta, rekao je da je ovo krajnje zabrinjavajuće iz perspektive ljudskih prava.
„Mi u suštini dozvoljavamo da kinesku dijasporu oni kontrolišu i da ne podležu našim nacionalnim zakonima. To očigledno ima ogroman uticaj – ne samo na naše odnose sa kineskom dijasporom širom Evrope, već ima i ogromne implikacije na nacionalni suverenitet država“, rekao je Merheim-Ir.
Koliki je zapravo njihov uticaj i koliko su zapravo povezane sa policijama zemalja u kojima deluju govori slučaj koji se nedavno dogodio u Mađarskoj.
Naime, jednoj kineskoj državljanki je ukraden novac u Budimpešti. Umesto da pozove lokalne vlasti, pomoć je potražila od tamošnje kineske policijske ispostave. Ljudi zaduženi za policijski centar uspeli su da dođu do snimaka nadzornih kamera iz prodavnica u okolini kako bi identifikovala lopova. Na kraju je lopov uhvaćen, a oštećenoj je vraćen novac.
Pored čuvanja građana, često imaju i drugačije zadatke. Navodno su do sada uhvatili ili ubedili više od 80 kineskih državljana koju u matičnoj zemlji imaju problema sa zakonom da se vrate u Kinu od februara 2016.
Grupa za ljudska prava Safeguard Defenders navela je u kasnom izveštaju prošle godine da su policijske stanice sprovele ove akcije u Srbiji, Španiji i Francuskoj.
Pročitajte još:
Inače, prethodnog meseca su se takođe pojavile informacije da je Kina ima više od 100 policijskih stanica u inostranstvu. Policijske baze registrovane su takođe u Srbiji, kao i u Hrvatskoj, Italiji, Rumuniji i mnogim drugim zemljama.
Navodno je Kina takođe sklopila sporazume o zajedničkoj policijskoj patroli sa Hrvatskom i Srbijom između 2018. i 2019. godine kao deo rastućeg strateškog uticaja nacije u okviru Sijeve spoljnopolitičke inicijative „Pojas i put“.
Ipak, kinesko ministarstvo spoljnih poslova u Srbiji je nakon izlaska istraživanja oštro demantovalo ove navode, kao i ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare