1
Usled velikih globalnih promena koje su zadesile svet, sa pojavom koronavirusa, a potom i početkom ratova u Ukrajini i na Bliskom Istoku, kao i trzavica koje postoje na relaciji Kina-Tajvan, Rusija se danas nalazi na prekretnici. Ceo svet se u svega četiri godine značajno promenio, moglo bi se reći i više nego u 25 godina pre toga, a taj trend nije zaobišao ni Rusiju. Pored posledica koje je pandemija ostavila na rusku ekonomiju, dodatni teg za građane postale su i međunarodne sankcije koje su usledile nakon odluke Rusije da napadne Ukrajinu. Ovi događaji, ne samo da utiču na međunarodni položaj Rusije i njenu izolaciju, već produbljuju i socijalni i ekonomski jaz u društvu.
Autor: Miljan Mladenović, istraživački analitičar Novog trećeg puta
U senci raskošne Moskve i Sankt Peterburga, ekonomska nejednakost u Rusiji raste neprimetno, ali nemilosrdno. Nakon dešavanja iz prethodnih godina, razlika između super-bogatih i srednje klase, ali i miliona koji jedva, ili uopšte ne sastavljaju kraj sa krajem, postaje sve veća.
Sankcije su, iako na prvi pogled to možda nije lako primetiti, poremetile odnos moći u ruskoj ekonomiji. Nakon što je po dolasku Putina na vlast „sklonjen“ značajan broj Jeljcinovih oligarha, njihova upražnjena mesta popunjena su bliskim ljudima novog lidera, a sankcije koje su danas na snazi stvorile su i treći talas oligarha, nakon distanciranja dela onih iz drugog talasa. Pojedini oligarsi prodali su svoje biznise, povukli se ili preselili na Zapad, a to je ostavilo prostor za novu turu moćnika. Ovog puta, zbog problema koje sankcije predstavljaju svim biznismenima u Rusiji koji imaju razvijenu poslovnu mrežu van Rusije ili saradnju sa korporacijama van države, novi krug oligarha predstavljaju uglavnom ljudi iz Putinovog najbližeg okruženja – članovi njegove ili porodica ljudi koji su njemu od najvećeg poverenja.
Da bi se dočarala snaga „zatvorenog kruga“ najbogatijih u Rusa do sankcija, može se navesti i to da je 2011. godine 52.5 odsto najbogatijih Rusa na Forbsovoj listi imalo manje od 50 godina, a da 2021. godine taj broj pada na 15.1 odsto a da je 75 odsto najbogatijih između 50 i 69 godina, što se i poklapa sa činjenicom da je preko 60 odsto imena na toj listi 2021. isto kao i 2011. godine.
Dok se danas novi krug oligarha polako zatvara i nastavlja da funkcioniše po dobro poznatim pravilima, nejednakost u društvu sve je veća. Prema podacima Izveštaja o globalnoj nejednakosti iz 2021. godine, jedan odsto najbogatijih ljudi u Rusiji drži preko 47 odsto celokupnog bogatstva, dok siromašnija polovina odraslog stanovništva drži oko tri odsto celokupnog bogatstva. Studija „BCG“, jedne od kompanija velike konsultantske trojke iz 2021. godine, pokazuje da oko 500 Rusa ima bogatstvo od najmanje 100 miliona dolara, a u zbiru drže 40 odsto bogatstva cele nacije, što je čak tri puta više u odnosu na svetski prosek. Ako bismo posmatrali najbogatijih 10 odsto, situacija bi bila još više alarmantna, jer taj sloj društva drži skoro tri četvrtine celokupnog bogatstva. Pojedina merenja, poput onih koja redovno izbacuju „Credit Suisse“ i „UBS“ prikazuju još lošije stanje nejednakosti u Rusiji.
Raspadom Sovjetskog saveza 1991. godine stvoren je ambijent u kojem bogatiji mogu da zarade još više. Tako ne čudi podatak da je najbogatijih 10 odsto Rusa pre raspada Sovjetskog saveza zarađivalo oko 25 odsto od ukupnog mesečnog prihoda, slično koliko je zarađivalo i siromašnijih 50 odsto, a nakon raspada države situacija se okreće ka 5:1 za najbogatijih 10 odsto. Verovalo se da bi Putin mogao biti neko ko će ispraviti ovaj trend, međutim, situacija se nije značajno popravila od njegovog dolaska na vlast do današnjeg dana, te najbogatiji dodatno gomilaju svoje bogatstvo, a siromašniji nastavljaju da kubure. Činjenica je da situacija iz ugla najsiromašnijih nije mnogo bolja ni u Sjedinjenim Američkim Državama, ali postoji, ipak, značajno jača srednja klasa i manji udeo super bogatih. Situacija u ostalim većim zemljama Zapada, ali i u Kini, po ovom pitanju dosta je bolja. Među ostalim članicama BRIKS-a, situacija je podjednako ili još više alarmantna.
Ako bismo pogledali realnu ekonomsku moć običnog čoveka, prosečan građanin Rusije danas ima manju platu od prosečnog građanina Estonije, Litvanije, Letonije, Poljske, Češke, Slovačke. Čak iako bismo gledali po partitetu kupovne moći, iako je ta razlika manja, prosečan Rus može za svoju platu da kupi manje nego svi prethodno nabrojani.
POGLEDAJTE JOŠ:
1
0
4
Imajući u vidu ogromne izdatke koje Rusija ima zbog rata koji vodi protiv Ukrajine, za očekivati je da će se u narednim izveštajima nejednakost u Rusiji dodatno povećati. Iako je Putin nedavno sa rekordnom podrškom obezbedio novi mandat na čelu Ruske Federacije, njegova podrška se, za razliku od većine svetskih lidera, više bazira na nacionalnom sentimentu i na “prkosu zapadnim neprijateljima”, a manje na ekonomskom blagostanju. U tom smislu, veći izazov za Putina trenutno može predstavljati ekonomski neodrživa situacija za siromašniji deo Rusije, nego što to može biti eventualni neuspeh u Ukrajini. Iako se od njega očekivalo da će stabilizovati Rusiju i približiti evropskom proseku, za sada deluje da je realan domet bio stvaranje nove elite oligarha na račun prosečne ruske porodice.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare