5
Milioni Ukrajinaca bili su prinuđeni da pobegnu zbog rata, a među onima koji su ostali sve je veći broj onih koji su uzeli oružje u ruke da brane svoju zemlju. Roling Stoun donosi priču o životu u bunkeru sa ukrajinskim dobrovoljcima, koji su na prvoj liniji fronta izloženi svakodnevnom granatiranju.
„To se dešava milon puta. Dosadno mi je ovo granatiranje“, rekala je Oksana dok glasna grmljavina odjekuje ispred skloništa.
Na ovoj drugoj liniji u ukrajinskom regionu Donbas, južno od ruskog okupiranog grada Izjuma, artiljerijska vatra je konstantna.
„To je prvi grad koji je posle nulte linije, pa je stalno granatiran“, rekla je Oksana (26).
Ona i njeni saborci već dva meseca pokušavaju da obustave sve jači ruski napad na istok Ukrajine. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski priznao je da su ukrajinske snage imale ogromne gubitke, sa više od 100 vojnika dnevno, dok je 500 povređeno, dok Rusija ostvaruje sve veće gubitke, prenosi Roling Stoun.
Dok na Zapadu traje debata u vezi snabdevanja Ukrajine sa više oružja, Oksani i ostalima koji su ovde stacionirani prepušteno je da drže liniju.
Rat u Ukrajini traje već skoro 120 dana, a sukob se sve više koncentriše na istok zemlje, dok bitke postaju krvavije. Sukob je pretvoren u ono što ukrajinski vojnici opisuju kao rat iscrpljivanja u kojem su Ukrajinci znatno nadjačani.
Oksana i njeni saborci su stacionirani u malom gradu Čerkaske, južno od Izjuma, koji ruske snage drže od početka aprila. Uglavnom je ispražnjen, kao i mnogi drugi gradovi i sela u tom regionu, a jedini znaci života su automobili puni vojnika koji prolaze. Oksanu prati njen suprug Stanislav koji se bori uz nju.
Where the shelling never stops: On the "zero line" with Ukrainian soldiers trying to maintain in Donbas. https://t.co/WwaNFj5WcN
— Rolling Stone (@RollingStone) June 19, 2022
Drugi muškarac iz grupe se predstavlja kao Rikošet. On se borio u blizini aerodroma u Donjecku 2015. godine, jednoj od najžešćih bitaka pre invazije 24. februara, a takođe i u uličnim borama u Kijvu prve nedelje kada je počela invazija.
Drugi se predstavlja kao Oksen. On je malo stariji i snajperista je. Više priča o svojim putovanjima, slikarskom hobiju i trčanju maratona.
„Ne želim da pričam o oružju, želim da pričam o bicklama“, rakao je on.
Granatiranje je ovde svakodnevno. Dok je fokus ka gradu Severodonjecku, 113 kilometara istočno, ako Rusi uspeju da se potisnu na jug od Izjuma i kroz ovu oblast, mogu da „odseku“ glavne gradove Slavjansk i Kramatorsk i da opkole ukrajinske snage u Donbasu.
Pripremajući se za potencijalni napad, vojnici su ovde iskopali dugačku mrežu rovova širom polja, u slučaju da se moraju da se vrate na odbrambeni položaj. Ovde je to jedan od ključnih zadataka, ali uglavnom dani prolaze bez bitnijih događaja.
Vojnici bi trebalo da se smanjuju na svaka tri dana. Ovde kuvaju, kopaju rovove, čiste i popravljaju oružje. Povremeno imaju i noćne izviđačke misije. Među ovim borcima je i jedan Rus po imenu Kandalakša. Kada su ga pitali šta radi u Ukrajini, rekao je da je „došao po ženu“. On je zapravo aktivista koji se zalaže protiv Putina, a došao je u Ukrajini da podrži revoluiju na Majdanu. Na kraju je ostao i pridružio se borbi na istoku 2015. godine.
On nije jedini kojeg je Majdan pokrenuo da se bori protiv Rusije. Majdan se pokazao kao svetionik i svojevrsni putokaz za većinu onih koji su ovde. Majdan je takođe mesto gde su se Oksana i njen muž Stanislav zbližili, posebno kada su oboje bili povređeni od strane policije. Upoznali su se 2013. godine. Stanislav je bivši policajac sa Krima, ali je nakon što je razotkrio lanac trgovine ljudima koji je povezan sa ruskim političarima, pobegao pod pretnjom zatvora od tamošnje političke strukture. Završio je u Kijevu.
„Nisam razmišljala o odlasku kada je počeo rat, jer smo se pre rata dogovorili da zajedno odemo u vojsku“, rekla je Oksana.
Venčali su se 2016. godine. Radili su kao advokati, a onda su se pridružili vojsci.
PROČITAJTE JOŠ:
Stanislav se borio na istoku Ukrajine i 2014. godine, gde je proveo tri meseca na liniji fronta.
Kako noć pada dolazi do pradaha od granatiranja. Neki vojnici većinu noći provode na svojim telefonima, ležeći na prostirkama postavljenim preko drvenih letvica koje služe kao improvizovani kreveti. Drugi piju čaj ili kuvaju jela od konzerviranog mesa i heljde.
Kasnije u toku noći dolazi stariji čovek koji se predstavlja kao Akademik. On je pre rata bio univerzitetski predavač iz ekonomije. Vojsci se pridružio 28. februara nakon što je svoju porodicu sklonio na zapad Ukrajine. Bio je u Kijevu ali sada kada je tamo bezbedno nije hteo da ostaje u prestonici. Izabrao je da dođe na istok.
U Kijevu su se stvari normalizovale. Kafići i barovi rade normalno, pa postoje strahovi da će se rat odužiti na nekoliko godina i da će sukob za sve postati nešto sa čime žive. Postavlja se pitanje hoće li onda oni na istoku zemlje žrtvovati svoje živote za one koji nastavljaju da žive svoje živote kao da se ništa ne dešava.
Ujutru se grantiranje nastavlja. Vojnici napuštaju svoj bunker, osim onih koji su bili na noćnoj straži. Muškarci, čiste bunker, piju kafu i puše cigarete. Pitanje koje ovde sve muči jeste koliko mogu da izdrže pod stalnim nemilosrdnim napadima. Uskoro im stiže još novih dobrovoljaca, a pomoć im je preko potrebna.
Oksana smatra da će rat trajati godinama, jer ih Rusi neće tek tako ostaviti na miru.
BONUS VIDEO: Ruska vojska patrolira Severodonjeckom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
