0
Karu Robison iz Južne Karoline imala je samo 15 godina kada je uspela da nadmudri serijskog ubicu i "pobegne iz njegovih kandži" 18 sati nakon što ju je oteo. Sada, dvadeset godina kasnije, u jednoj emisiji otkrila je kako je isplanirala bekstvo.
Pročitajte još:
Robinson je zalivala cveće u dvorištu svoje prijateljice 24. juna 2002. godine, kada je muškarac koga nije poznavala stao na kapiju i pitao je da li može da joj da neke časopise.
„Nagnuo se ka meni i prislonio pištolj na vrat. Rekao je da će pucati ako vrištim“, rekla je.
Ubacio ju je na zadnje sedište auta. Ona je pažljivo pregledala sve oko sebe i zapamtila registarske tablice automobila.
„U tom trenutku, moj mozak je isključio emocije. Ušla sam u režim preživljavanja“, rekla je.
Nakon što ju je odvezao u svoj stan, vezao joj je lisice za zglobove i gležnjeve. Drogirao ju je i više puta silovao tokom 18 sati zarobljeništva.
“Osećala sam se kao da se sve dešava nekom drugom. Nekako sam isključila mozak”, prisetila se Kara.
Nepresano je razmišljala o tome kako da pobegne.
„Ne mogu da objasnim odakle je dolazio taj glas koji je govorio sloboda ili smrt. Snažnom voljom sebe sam ostala smirena koliko god sam mogla“, objasnila je ona.
Primetila je pištolj u svojoj blizini, ali nije odmah posegla za njim.
„Pomislila sam na trenutak da zgrabim pištolj i onda sam shvatila da su male šanse da ću pobediti u toj borbi“, rekla je.
Sačekala je još malo. Naposletku, uspela je da se odveže dok je njen otmičar spavao pored nje u svom krevetu. Kada je istrčala kroz vrata naišla je na dva čoveka koji su je odvezli do lokalnog šerifa.
Indetifikovala je otmičara, koji je najpre pobegao iz okruga, a kada je shvatio da policija steže obruč oko njega, ubio se.
“Osetila sam olakšanje kada sam saznala da se ubio, jer je to značilo da ne moram na suđenja. Nikada nisam morala da pričam o detaljima onoga što mi se desilo”, kazala je.
Ipak, želela je da on zna da ga je nadmudrila.
“Htela sam da zna da to što je izabrao mene najveća greška koju je ikada napravio”, rekla je.
Robinson je kasnije saznala da je njen otmičar serijski koji je oteo i ubio Sofiju Silvu 1996. godine. Ona je u trenutku napada imala 16 godina. Osumnjičen je i za druga ubistva, a pre nego što se ubio, priznao je brojne zločine svojoj sestri.
Posledice po Karin život
Iako se Kara pokazala kao veoma snažna osoba, njen život više nije ličio na onaj pre otmice. Njeni roditelji rekli su da je ona nekada bila nežna, a sada ne liči na sebe.
“Dete koje se vratilo se nije grlo, nije se ljubilo. To nas razara”, rekla je njena mama Debra Džonson.
Njen otac, Ron Robinson, rekao je da je prestala da ga zove ‘tatica’ i počela da ga naziva ‘tata’.
„Znao sam da to ima neke veze sa onim što joj se desilo“, rekao je on.
Nije otišla na savetovanje ili psihoterapiju, nekada nije želela da priča o tome.
“Samo je htela da izbriše taj događaj iz svog života, nikada nismo pričali o tome“, prisetio se njen bivši dečko Kris Putnam.
Nastavila je život radeći administrativne poslove u DNK laboratoriji do kraja srednje škole i koledža. Kasnije je upisala policijsku akademiju i nekoliko godina radila pri akademiji. Potom je počela da istražuje slučajeve seksualnog zlostavljanja i zlostavljanja dece. Napustila je organe reda nakon što je rodila dva sina, a sada radi kao motivacioni govornik.
BONUS VIDEO: Stokholmski sindrom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
