“Pobegla sam, ali moja porodica je ostala u Kabulu. Rekla sam ocu, ako talibani upadnu u kuću, sakrij moju sestru, a posle bežite”, drhtavim glasom za Nova.rs priča Nasrin Nava (27), iz Avganistana, koja je samo dan pre nego što su talibani proglasili pobedu u ovoj zemlji, zauvek napustila svoj dom.
Na početku našeg razgovora upozorila je da ima strašne glavobolje, da noćima nije spavala i da teško govori. Ipak, želi da ljudi širom sveta čuju njenu priču, kako bi razumeli koliki je strah od talibana i šerijatskog zakona, pa tako i ponekad neshvatljive načine kojima pojedini Avganistanci pokušavaju da pređu granice zemlje, jer većini je sad samo jedno važno – da se spasu.
„Želim svima da ispričam šta se tamo dešava. Danima nisam spavala, ne mogu ni na šta da se koncentrišem, a od brige i bolova plašim se da će mi glava pući. Osećam se kao da vrištim, a niko me ne čuje“ započinje svoju ispovest Nasrin.
Do pre samo nekoliko dana njen život bio je normalan, a onda se sve preokrenulo.
„U Kabulu nikada nismo vodili bezbrižan život onako kao ljudi sa Zapada, ali pre talibana, osećali smo se bezbednije i to je nama bilo dovoljno. Sada, posle svega što se dogodilo, osećam se izneverenom, razočaranom, smenjuju se bes i tuga. U Avganistanu je dosad žrtvovano toliko života, vi to ne možete da shvatite. Zvuk eksplozije bombe za nas je uobičajan. Čini mi se da sve što smo gradili i sve na čemu sam i ja radila, je sad uništeno. Ponovo počinje mračno doba“, kaže kroz plač Nasrin.
Ona je uspela da ode, ali njena porodica je ostala.
„Zabrinuta sam za njih, samo o njima razmišljam. Ostali su u Kabulu, a to znači da će morati da se prilagode režimu koji ih sad čeka. Talibanima se ne može verovati, oni će imati punu političku moć, a ljudi koji su ostali, moraće sve da prihvate i da se odreknu normalnog života. Talibani neće prihvatiti način života koji smo mi vodili. Prvi scenario koji se može dogoditi je da sad možda neće biti rata u onom pravom smislu, ali će biti njihove diktature. Oni neće dirati narod ako svi budu radili onako kako im kažu. Neće zabraniti ženama da idu u školu i na posao, ali će to morati da rade poštujući pravila šerijata, strogog islamskog zakona. Postaviće posebna pravila ponašanja i nove zakone koji će posebno ženama otežati život. Drugi scenario, koji predviđam, je da će pojedine male grupe iz opozicije krenuti u borbu protiv džihadista na severu zemlje. Sad kad svi ljudi beže, jedan od pripadnika opozicije se nedavno vratio iz inostranstva i objavio rat talibanima. To samo znači da će opet biti žrtava i stradanja. I tako u nedogled“, opisuje Nasrin situaciju u svojoj zemlji.
Žene u Avganistanu, naglašava ona, mogu da zaborave na svoj pređašnji život.
„Sad su u rukama talibana. Oni odlučuju o svemu. To su ljudi koji su sekli delove tela na javnim mestima svakome ko bi prekršio šerijatski zakon. Žene kažnjavaju ako imaju nedozvoljene seksualne odnose sa muškarcima, ako recimo nisu u braku. Oni će prekršiti sva ljudska prava, odnosno tih prava više neće ni biti, posebno za žene. One više neće smeti da idu u iste škole sa muškarcima, više neće smeti da rade određene poslove. Neće biti žena policajki, advokata, novinarki… Ljudi su već počeli drugačije da se ponašaju i žive, ne zato što su im talibani tako rekli, već iz straha da ne načine pogrešan korak, pa ostanu bez dela tela. Mnogo ljudi već je napustilo svoje poslove, ali i domove, što je ceo svet video“, kaže naša sagovornica.
Nasrin naglašava da je njena porodica sada dobro, ali da se plaši šta ih čeka u budućnosti.
„Uspela sam da odem i sada sam u Sjedinjenim Američkim Državama, u Nebraski, zahvaljujući Fulbrajtovoj stipendiji koja mi je omogućila da dođem ovamo, nastavim školovanje i svoj život. Stigla sam u petak, pre nego što su talibani upali u Kabul. Međutim sada ne mogu ni da mislim o učenju jer živim u strahu za svoju porodicu. Moja sestra je novinarka i ona će sigurno ostati bez posla. Razočarana je, besna, plašim se da će se razboleti. Rekla sam ocu, ako nam talibani upadnu u kuću i dođu da je traže, da je sakrije, a posle da beže. Našim komšijama već su upadali u kuće, otimali devojke i sad niko ne zna šta je sa njima“, priča Nasrin.
Dok govori, Nasrin duboko uzdiše, i izvinjava se što mora da pravi kratke pauze, ali odlučno nastavlja.
„Situacija u Kabulu je zasad mirna. Ljudi kažu da još nema nasilja, a talibani su preuzeli sve što je pripadalo Vladi. Na policijska i vojna vozila stavili su svoje zastave, a spustili su zvaničnu zastavu Avganistana da pokažu da su pobedili. Od građana Kabula traže da se vrate svojim poslovima i kućama, ali sve je već zatvoreno, banke ne rade, sve je pod katancem, ljudi su u strahu i ne izlaze na ulice. Žene, devojke, plaše se da provire i kroz prozor. Ne postoji način da građani sad dignu glas, pobune se i nešto promene. Nažalost, ima mnogo ljudi u mojoj zemlji koji podržavaju i prihvataju talibane i šerijat. Oni su čak srećni što žene neće raditi, što će sedeti u kućama i što će pravila ponašanja opet biti stroga, a moraće da se poštuju po cenu života“ kaže Nasrin.
Ona ističe da je njen najveći strah da vidi nasilje u Kabulu nad običnim svetom, jer to ako krene, neće se zaustaviti.
„Plašim se za žene, za devojčice Avganistana. One nikada više neće imati normalan život. Neće moći da idu u školu sa dečacima, da sede sa svojm prijateljima bilo da su ženskog ili muškog pola, da izlaze u kafiće, razgovaraju, smeju se… Njihove nade u normalan život su uništene. Ako se nešto tako dogodi mojoj porodici, a posebno mojoj sestri, sigurna sam da neću preživeti“, rekla je na kraju našeg razgovora Nasrin.
Podsetimo, talibani vode pobunu protiv avganistanske vlade, koju podržava Zapad, od kada su ih svrgnuli sa vlasti 2001. godine. Talibanski militanti u nedelju 15. avgusta ušli su u Kabul, glavni grad Avganistana i primorali SAD da helikopterom evakuišu diplomate iz svoje ambasade. Sutradan su proglasili pobedu.
BONUS VIDEO Šerijatsko pravo – Avganistan u strahu od surovih kazni
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: