1
Imigraciona politika nekadašnjeg predsednika SAD-a bila je neopisivo okrutna. Njujork tajms je utorak izvestio da je Stiven Miler, Trapov savetnik i tvorac njegove imigracione agende, pristisnuo Ministarstvo za unutrašnju bezbednost da dostavi procenu broja vojnika koji će biti potrebni da zatvore i obezbede celu južnu granicu SAD-a sa Meksikom kako bi sprečili migrante da dolaze u SAD, dok je buktala pandemija prošle godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Pokazalo se je traženo čak 250.000 vojnika SAD-a. Ideja je shvaćena dovoljno ozbiljno da se o njoj raspravljalo među najvišom američkom komandom, što je dovelo do toga da je tadašnji ministar odbrane Mark Esper tu ideju odbio. To se dogodilo nakon „kratkog obračuna“ sa Milerom u Ovalnom kabinetu. O potencijalnom planu za slanje ovako velikog broja vojnika na granicu se razgovaralo na sastanku u Beloj kući, ali prema pisanju Njujork tajmsa nikada nije zvanično predstavljeno Trampu.
U proleće 2020. Mark T. Esper bio je uznemiren koceptom iza dijaloga u komandi glavne vojske i Odseka za domovinsku bezbednost koji je navodno govorio o slanju čak 250.000 vojnika do južne granice sa SAD-a sa Meksikom, prenosi Njujork tajms.
Međutim, Tramp je imao svoje ideje po ovom pitanju. Nekoliko meseci pre toga je tvitovao i tražio da se povede rat protiv narko kartela i da se izbrišu sa lica zemlje, nakon što su karteli ubili devet Amerikanaca. Nije se šalio. Prema pisanju Tajmsa, Tramp je više puta tražio slanje trupa u Meksiko kako bi „lovili“ kartele, a neki u Beloj kući su bili zabrinuti da to želi da učini jednostrano, bez odobrenja Meksika.
Trampovo insistiranje da se trupe pošalju u Meksiko, trajalo je sve dok Miler nije tražio da 250.000 vojnika bude raspoređeno do granice. Trampa su na kraju odvratili od ideje da doslovno izvršni invaziju na Meksiko, nakon što su mu pomoćnici rekli da to neće lepo izgledati ako SAD bude ratovao sa jednim od svojih najbližih saradnika.
Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador odbacio je Trampovu ponudu na Tviteru „za borbu protiv kartela“.
„Poštujemo i puno zahvaljujemo predsedniku Trampu i svim prekomorskim vlastima koji žele da pomognu, međutim, u ovim okolnostima moramo da se ponašamo nezavisno“, napomenuo je on.
Bez obzira na kolektivno shvatanje, ovde se naglašavaju koncepti Trampove administracije o oružanim snagama kao uređaju koje bi moglo da se koristi u ime domaće politike Trampa na izborima. To dodatno otkriva raskid između Trampa i njegovih oficira iz prve armije, koji su radili iza kulisa da zaustave ono što su smatrali da je štetan predsednikov potez.
Zapovednici vojske su javno spomenuli da su godinama u više navrata odbijali predsednikove pozive da poašlju dodatne trupe do granice, govoreći mu da su oružane snage „mršave“ i da su „ovlašćeni argumenti za upotrebu vojnik modela slabi“.
Ljudi na najvišem položaju su ili uplašeni onim što su primetili jer je predsednik „hteo da zloupotrebi vojsku“. Nekoliko dana pre izbora za kongres 2018. godine, Tramp je poslao 5.200 vojnika do granice sa Meksikom, naljutivši oficire koji su pverovali da je vojska korišćena kao politički rekvizit. A u junu 2020. godine, slubenici za sprovođenje zakona i trupe Nacionalne garde koristili su suzavac i gumene metke da očiste trg Lafajet od demonstranata nedugo nakon što je Tramp otišao iz Bele kuće radi fotografisanja.
Kada je došla pandemija korone 2020. godine, usledila je suluda ideja ljudi iz kruga bliskog Trampu, o slanju 250.000 na granicu sa Meksikom kako bi se zapečatila južna granica i zaustavilo širenje koronavirusa.
Ova ideja nije bila izvodljiva. Američka vojska ima oko 481.000 aktivnih vojnika, a mnogo su već raspoređeni širom sveta, a tu je stotine marinaca, vazduhoplovaca i pripadnika drugih trupa. Slanje oko 250.000 vojnika na granicu čak bi zahtevalo neograničene logističke napore za smeštaj i hranjenje trupa.
BONUS VIDEO: Ko je Džo Bajden
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
