3
Terorističi napad koji se u petak uveče dogodio u Moskvi bacio je Rusiju na kolena dok oplakuje nevine žrtve. Ostatak sveta strahuje od novog talasa napada, imajući u vidu da je teroristička grupa ISIS-K preuzela odgovornost za pokolj. Najmanje 137 ljudi je ubijeno, a preko 180 njih je ranjeno. Predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je da je 11 osumnjičenih uhapšeno, kao i da bezbednosne službe Rusije sumnjaju da su teroristi hteli da pobegnu preko Ukrajine. Ipak, čini se da je mračni plan ISIS-a o osveti Putinu počeo kada se on umešao u rat u Siriji i sačuvao režim tamošnjeg predsednika Bašara al Asada.
Sve je eskaliralo u petak, 22. marta uveče, u koncertnoj dvorani „Krokus Siti Hol“, gde je bio zakazak koncert benda „Piknik“.
Neposredno pred početak koncerta, u punu dvoranu upala su najmanje trojica naoružanih napadača i otvorila vatru na civile koji su došli da uživaju u muzici. Pucali su nasumično u hodnicima, a onda ušli i u samu halu u kojoj se čekao početak koncerta.
Nastavili su da seju smrt svuda oko sebe, pucajući iz automatskog oružja. Kasnije će svedoci reći da je obezbeđenje bilo praktično nikavo i da je svako mogao u salu da unese šta želi.
Tako je i izgledalo na stravičnim snimcima pokolja koji su objavljeni na društvenim mrežama. Uplašeni Rusi počeli su da beže na sve strane, praveći stampedo na izlazima iz hale.
Kao da masakr nije bio dovoljan, teroristi su zapalili halu i potom pobegli. Hitne službe su stigle na lice mesta i satima izvlačile zarobljene.
Za mnoge su ovi napori bili uzaludni, imajući u vidu da je 137 ljudi ubijeno, a 180 ranjeno, prema najnovijim informacijama. Tokom noći, ruske snage bezbednosti uhapsile su 11 osumnjičenih, među kojima su i oni za koje se sumnja da su direktni izvršioci masakra. Oni su imali unapred pripremljen plan upada u dvoranu, kako će izvršiti pokolj, ali i kuda će bežati.
Vladimir Putin se oglasio dan kasnije i poručio da će odgovarati svi pojedinci i države koji su odgovorni za napad. On je među osumnjičenima istakao i Ukrajinu, rekavši da su teroristi želeli da pobegnu preko teritorije te zemlje. Ukrajina je negirala bilo kakvu umešanost, a ubrzo je ogranak Islamske države preuzeo odgovornost za napad, što Moskva nije potvrdila.
Ogranak Islamske države, militantne grupe koja je nekada imala kontrolu nad delovima Iraka i Sirije, preuzela je odgovornost za teroristički napad u koncertnoj dvorani u Moskvi.
Tačnije, odgovornost za napad je preuzeo ISIS-K, avganistanski ogranak Islamske države. ISIS-K je skraćenica za Islamska država Horasan. Horasan je stari izraz za region koji je obuhvatao delove Irana, Turkmenistana i Avganistana.
Ogranak se pojavio u istočnom Avganistanu krajem 2014. i ima istoriju napada unutar i izvan Avganistana. U septembru 2022, njeni militanti preuzeli su odgovornost za smrtonosni napad na rusku ambasadu u Kabulu.
Novinska agencija Islamske države – Amak, objavila je saopštenje na Telegramu nakon masakra, u kom se navodi da su njeni borci napali predgrađe Moskve.
U saopštenju se navodi da su ubili i ranili stotine, „prouzrokujući velika razaranja na mestu pre nego što su se bezbedno povukli u svoje baze“.
Američka ambasada u Rusiji upozorila je 8. marta da „ekstremisti“ imaju neposredne planove za napad u Moskvi, nekoliko sati nakon što su ruske bezbednosne službe saopštile da su osujetile planiranu pucnjavu ISIS-a na sinagogu.
Stručnjaci kažu da se ISIS-K godinama suprotstavlja ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
„ISIS-K je fiksiran na Rusiju u poslednje dve godine, često kritikujući Putina“, rekao je Kolin Klark iz Centra Sufan, nezavisnog centra za istraživanje spoljne politike.
Majkl Kugelman iz Vašingtonskog centra Vilson rekao je da ISIS-K „vidi Rusiju kao saučesnika u aktivnostima koje redovno tlače muslimane“.
Dodao je da grupa takođe ubraja u članove izvestan broj militanata iz centralne Azije koji su imali svoje pritužbe prema Moskvi.
Međutim, motiv za napad mogu biti dešavanja iz Sirije, kada je Putin je promenio tok sirijskog građanskog rata intervencijom 2015. godine, podržavajući predsednika Bašara el Asada protiv opozicije i Islamske države.
Rat je počeo 2011. nakon što se prodemokratska pobuna protiv al Asadove autoritarne vladavine brzo proširila na žestoke sukobe, pri čemu je Islamska država zauzela velike delove Sirije i Iraka do 2013. godine.
Na svom vrhuncu, Islamska država je držala oko trećine Sirije i 40 odsto Iraka, ali je do kraja 2017. izgubila 95 odsto teritorije.
Postoji i kavkaski ogranak ISIS-a, koji deluje uglavnom u pretežno muslimanskom regionu Severnog Kavkaza u Rusiji, u ruskim republikama Čečeniji, Dagestanu, Ingušetiji i Kabardino-Balkariji.
Šire gledano, Islamska država već dugo regrutuje borce iz Rusije i drugih delova bivšeg Sovjetskog Saveza.
POGLEDAJTE JOŠ:
3
35
0
2
Rusiju je ranije potresla serija smrtonosnih terorističkih napada početkom 2000-ih tokom borbi Rusije sa separatistima u Čečeniji.
U oktobru 2002. čečenski militanti uzeli su oko 800 ljudi za taoce u moskovskom pozorištu. Dva dana kasnije, ruski specijalci su upali u zgradu. Poginulo je 129 talaca i 41 čečenski borac, većinom od dejstva gasa kojim su ruske snage savladale napadače.
U septembru 2004. godine, oko 30 čečenskih militanata zauzelo je školu u Beslanu na jugu Rusije, uzevši stotine talaca. Opsada je završena krvoprolićem dva dana kasnije. Ubijeno je više od 330 ljudi, od kojih su polovina deca.
U oktobru 2015. bomba koju je postavila Islamska država oborila je ruski putnički avion iznad Sinaja u Egiptu, ubivši svih 224 ljudi u njemu. Većina njih su bili Rusi koji su se vraćali sa odmora u Egiptu.
BONUS VIDEO Teroristički napad u Moskvi uzdrmao svet
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare