3
Da je rudarenje litijuma postalo ključni problem ne samo javnosti u Srbiji, već i raznim krajevima sveta, pokazuje i primer Sjedinjenih Američkih Država. Dok tamošnji predsednik Džozef Bajden dogovara domaću proizvodnju litijuma za baterije za električna vozila, raste otpor lokalnih zajednica protiv takvog projekta, a zabrinutosti su iste kao one u Srbiji - šta će to učiniti zdravlju i životnoj sredini?
Postoji razlog zašto je litijum dobio nadimak „belo zlato“. Dok je mineral bele boje geološki bogat, njegova proizvodnja je ograničena.
Očekuje se da će se globalna i domaća potražnja za litijumom samo povećati jer električna vozila postepeno istiskuju ona sa motorima na fosilna goriva. Na sreću američkih rudarskih kompanija, zemlja je ispunjena „belim zlatom“.
Ipak, SAD imaju samo jedan aktivni rudnik litijuma u državi Nevada, koji proizvodi samo jedan odsto globalne proizvodnje litijuma. Putem zakonodavstva i izvršne vlasti, američki predsednik Džozef Bajden ulaže sredstva u domaću proizvodnju litijuma kako bi se oslanjanje na druge zemlje, a pre svega Kinu, smanjilo.
Iako su EV i rudarske kompanije pozdravile Bajdenove napore, nisu svi oduševljeni. Ekstrakcija litijuma može biti ekološki i kulturno destruktivan proces, a čini se da u SAD raste protivljenje pogođenih lokalnih zajednica bilo kojoj vrsti rudarstva.
„Tranzicija zelene energije nije zelena“, rekao je za DW Geri Mekini, član plemena Šošoni-Pajute koji se organizuje protiv izgradnje rudnika litijuma u Taker Pasu u Nevadi.
Globalnu proizvodnju litijuma predvode Australija, Čile, Kina i Argentina, koje zajedno proizvode preko 95 odsto minerala. Međutim, SAD su središte za najveća svetska nalazišta litijuma posle onih u takozvanom regionu litijumskog trougla u Južnoj Americi. Države Nevada, Severna Karolina i Kalifornija zajedno imaju oko četiri odsto svetskih rezervi litijuma.
„SAD su nekada bile najveći proizvođač litijuma, ali su izgubile taj status tačno kada je litijum počeo da postaje važniji, prvo sa ličnom elektronikom“, kaže Tea Riofrankos, vanredni profesor političkih nauka na Providens koledžu čije se istraživanje fokusira na ekstrakciju resursa i obnovljive izvore energije.
Kako se trka za proizvodnju električnih vozila zahuktava, očekuje se da će potražnja za litijumom samo naglo porasti. „Benchmark Mineral Intelligence“ procenjuje da će godišnja potražnja za „belim zlatom“ dostići 2,4 miliona tona do 2030. To je četiri puta više od ovogodišnjih predviđanja proizvodnje.
Administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa sprovela je pritisak na deregulaciju rudarske industrije u pokušaju da ubrza domaće projekte. U aprilu, želeći da podrži domaću industriju električnih vozila, Bajden se pozvao na Zakon o odbrambenoj proizvodnji iz doba Hladnog rata kako bi omogućio saveznoj vladi da podrži proizvodnju kritičnih minerala i metala kao što su litijum, kobalt i nikl.
Nedavno usvojeni Zakon o smanjenju inflacije (IRA) udvostručio je podsticaje za EV i rudarsku industriju da smanje uvoz i stvore domaću industriju električnih vozila. Zakon uključuje 370 milijardi dolara (351,6 milijardi evra) poreskih kredita za inicijative za obnovljivu energiju kao što su domaće baterije i proizvodnja električnih vozila.
Ovo dolazi nakon što je Ministarstvo energetike obećalo 3 milijarde dolara za podršku domaćem lancu snabdevanja električnim vozilima ranije ove godine, nakon usvajanja dvopartijskog zakona o infrastrukturi.
„Možemo sa sigurnošću reći da će biti više rudarstva u narednih 5–10 godina. Da li će to biti dovoljno da se zadovolji potražnja? Ne. SAD neće biti dovoljne za proizvodnju litijuma, a Bajdenova administracija to čak priznaje“, rekla je Riofrankos.
Sve veće protivljenje rudarenju litijuma
Na desetine projekata koji uključuju rudarenje litijuma, u različitim fazama izdavanja dozvola i finansiranja, najavljeno je pre i posle ovogodišnjih zakonodavnih podsticaja.
Međutim, protiv mnogih od ovih projekata raste protivljenje lokalnih zajednica. U SAD, slično kao iu inostranstvu, lokalne zajednice preziru neuspeh rudarskih kompanija da ih uključe u donošenje odluka i plaše se društvenih i ekoloških uticaja rudarstva.
POGLEDAJTE JOŠ:
Intenzivna borba je u toku u Taker Pasu, u Nevadi, gde domorodački narodi Severnog Pajuta i Zapadnog Šošona protestuju protiv rudnika koji je predložila Litijum Amerika. Mekini, ključni vođa Naroda Crvene planine (PRM), jedne starosedelačke grupe koja se protivi rudniku, objasnio je da će projekat razdvojiti zemlju njihovih predaka, što uključuje mesto masakra američke vojske nad narodom Pajute 1865. godine.
Mekini je primetio da bi rudnici takođe štetili samom životu, oduzimajući sredstva za život rančera, uništavajući biodiverzitet i potencijalno zagađujući vodu i vazduh okolnih zajednica.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
