Svetske vlade i veliki zagađivači moraju da preuduzmu hitne mere kako bi razvili tehnologije koje će zadržavati i skladištiti emisije štetnih gasova ili će "bukvalno nemoguće" da svet postigne svoje klimatske ciljeve, smatra Međunarodna agencija za energetiku (IEA).
IEA navodi da su projekti „hvatanja“ i skladištenja ugljen dioksida od suštinskog značaja da postizanje klimatskih ciljeva i predstavljaju jedan od četiri ključna stuba u smanjenju emisije štetnih gasova.
Zadržavanje ugljenika, navode iz Agencije, trebalo bi da se nađe u svim planovima elektrifikacije ekonomija uz pomoć obnovljivih izvora energije, zamene fosilnih goriva bioenergetskim i zamenom gasa bogatog metanom čistim hidrogenom u fabrikama, vozilima i domovima.
Fabrike „hvataju“ ugljenik pre nego što on dospe u atmosferu. Jednom „uhvaćen“, ugljenik se onda ispušta u pozemna skladišta ili prodaje kupcima koji mogu da ga iskoriste za proizvodnju plastike, uzgoj biljaka u staklenicima, pa čak i proizvodnju gaziranog pića.
Fatih Birol, izvršni direktor IEA kaže da je ovaj proces od „kritičnog“ značaja za prelaz sa fosilnih goriva na čistije energetske alternative. „Bez toga, biće bukvalno nemoguće postići energetske i klimatske ciljeve“, rekao je on.
Problem je što u svetu postoji svega 20 projekata koji su u komercijalnoj upotrebi i „hvataju „ugljenik. Norveška je svetski lider u ovome, ali velikih projekata ima i u SAD, Kanadi i Kini.
U poslednje tri godine u planu je izgradnja još 30 komercijalnih postrojenja, što je investicija od oko 27 milijardi dolara, navodi IEA koja je pozvala svetske vlade i vodeće „zagađivače“ da ubrazju rad na smanjenju svog „otiska“.
„Akcije vlada biće od suštinskog značaja za uspostavljanje održivog tržišta za otvaranje postrojenja za zadržavanje ugljenika. Tu priliku mora da prihvati i industrija“, navode iz Agencije za energetiku.