Hrvatski naučnik: Letnja korona manje opasna, čudne brojke

Jedno od ključnih pitanja je zašto su javne rasprave o smrtnosti od infekcija izazvane koronavirusom (SARS-CoV-2 ) vrlo retke, a logično je da upravo smrtnost bude temelj donošenja epidemioloških, kao i ostalih javnih politika tokom pandemije?

Bez licitiranja

"Problem smrtnosti od Covida je nezgodna stvar. Ako želimo reći koliki je procenat smrtnosti ili koliko ljudi razvija teži oblik bolesti, moramo znati koliko je ljudi zaraženo. Podatak koliko je ljudi zaraženo jako je nepouzdan i varira od države do države. Prema sadašnjim statistikama ispada da neke od najbogatijih zemalja u Evropi imaju najlošije statistike umrlih, te da im zdravstvo najlošije funkcioniše. Nešto ne štima u tim brojevima. Upravo to što znamo da su brojevi nepouzdani, razlog je zašto se ne licitira njima. Broj umrlih koji prebrojimo (uz to što ostaje pitanje da li je neko umro od Covida ili uz Covid) trebalo bi podeliti s ukupnim brojem zaraženih. Nepouzdani broj, dakle, delimo s nepouzdanim brojem" analizira Lauc.

Singapur i Belgija

U Singapuru imamo 24 umrla na 40.000 obolelih, a u Belgiji je smrtnost skoro 15 odsto, pri čemu je reč o istoj bolesti. Uz to, još jedna važna komplikacija: znatno je različita smrtnost zimi u odnosu na onu leti."Pratili smo brojne bolnice u Evropi i 7000 pacijenata koji su ušli u različitom razdoblju u bolnicu. Oni koji su oboleli u februaru i martu, mnogo češće su umirali ili imali teži oblik bolesti, nego oni koji su se razboleli u aprilu ili maju. Dakle, imamo neprecizni broj umrlih, neprecizni broj zaraženih te dve različite težine bolesti. Smrtnost se verovatno kreće od 0,1 pa sve do 0,8, 1,0 odsto obolelih. Više ćemo znati kad prođe cela godina, odnosno kad opet dođe sezona gripa" objašnava Lauc.Na pitanje o tome možemo li na temelju našeg serološkog istraživanja koje je obuhvatilo 1054 ispitanika govoriti o smrtnosti u Hrvatskoj, Lauc je odgovorio da ga možemo povezati s istraživanjima iz zemalja kao što su Slovenija ili Češka, pa ispada da je u Hrvatskoj smrtnost samo 0,1 odsto, ali će se opet otvoriti pitanje pouzdanosti brojeva. Treba voditi računa, upozorio je Lauc, da bismo i uz smrtnost od 0,1 odsto mogli imati 2000 mrtvih ako bi se, recimo, zarazilo pola stanovnika Hrvatske.

Vakcina za Covid, ali i za kancer

O novoj revolucionarnoj vakcini utemeljenoj na mRNA tehnici koju razvija američka Moderna, Lauc kaže da bi ta nova vrsta vakcine verovatno bila važnija za budućnost, kad bi se njome možda mogli vakcinisati i karcinomi, a ne samo Covid-19."Što se tiče Moderne, razvoj njihove vakcine, važniji je možda zbog razvoja nove mRNA tehnologije, pa i vakcine protiv karcinoma koji će se razviti u budućnosti, a ne samo kao rešenje za Covid-19. Vakcina za Covid verovatno neće biti komercijalni uspeh jer će proizvođači morati da ga nude po proizvođačkoj ceni. Ta vakcina sigurno neće doći brzo. Sada su prošli fazu 1, čeka ih faza 2 i 3. U fazi 3 moraju vakcinisati 10 do 30 hiljada ljudi, pa sačekati određeno vreme kako bi videli šta se dešava. To je najmanje pet, šest meseci. Sigurno pre početka sledeće godine nećemo znati koja vakcina je dobra, a onda tek sledi organizacija proizvodnje" upozorava Lauc, koji smatra da je ova pandemija možda čak i dobro došla kao opomena čovečanstvu da više ulaže u nauku.

U stalnom smo ratu s bakterijama i virusima."Imali smo pauzu od 50 godina kad smo antibioticima i vaakcinisanjem eliminisali većinu zaraza. Nažalost, ta pauza je prošla. Bakterije postaju rezistentne na antibiotike. Svet je povezan, pa se virusi šire u samo nekoliko nedelja. Treba nam novo oružje protiv stvarnih neprijatelja" smatra Lauc.On upozorava da su nova istraživanja, teret nauke i istraživanja prebačeni na sredstva EU, a taj novac nije namenjen za to."Naš je proračun uveliko podcenio novac potreban za razvoj istraživanja. To je tako godinama. Nadam se da će nova vlada doneti hrabru odluku da su obrazovanje i istraživanje ulaganja u budućnost, a ne trošak. Danas ljudi ne razumeju temelje biologije, pa imamo pokret antivaksera. To se jedino može rešiti obrazovanjem. Cela piramida mora završiti vrhunskom naukom. I to sve mora finansirati država, a ne Brisel. Cela hijerarhija obrazovanja je jedna celina. Ne sme se u budućnosti dešavati da najlošiji đaci upisuju profesorske smerove, pa imamo nastavnike koji podučavaju, a da nisu sigurni o čemu govore" zaključuje Lauc.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram