0
Najrazorniji zemljotres u Turskoj od 1939. godine pokrenuo je velika pitanja o tome da li je tragedija tako velikih razmera mogla biti izbegnuta i da li je vlada predsednika Erdogana mogla učiniti više da spase živote. S obzirom na to da su izbori na vidiku, njegova budućnost je na kocki nakon 20 godina na vlasti, a njegove molbe za nacionalno jedinstvo ostale su bez odgovora.
Redžep Tajip Erdogan je priznao nedostatke u odgovoru na katastrofu koja je zadesila Tursku, ali je izgleda krivio sudbinu tokom posete jednoj zoni katastrofe: „Takve stvari su se uvek dešavale. To je deo plana sudbine“.
Turska leži na dve linije raseda i ima građevinske propise za zemljotrese koji datiraju više od 80 godina. Ali dvostruki zemljotres od prošlog ponedeljka bio je daleko intenzivniji od bilo čega viđenog od 1939. godine. Prvi zemljotres je registrovan magnitude 7,8 u 04:17, a zatim je usledio još jedan od 7,5 desetina kilometara daleko, prenosi BBC.
Odložena potraga i spasavanje
Za to je bila potrebna ogromna spasilačka operacija raspoređena u 10 od 81 provincije u Turskoj. Ali trebalo je vremena da se odgovor izgradi, a do nekih sela se danima nije moglo doći. Na kraju je stiglo više od 30.000 ljudi iz profesionalnog i volonterskog sektora, zajedno sa timovima iz mnogih drugih zemalja.
Više od 6.000 zgrada se srušilo, a radnici turske uprave za katastrofe Afad i sami su bili zahvaćeni zemljotresom. Ti prvi sati bili su kritični, ali su putevi bili oštećeni i timovi za potragu i spasavanje su se borili da prođu.
Turska ima više iskustva sa zemljotresima od skoro bilo koje druge zemlje, ali osnivač glavne volonterske spasilačke grupe veruje da je ovoga puta politika stala na put.
Posle poslednjeg velikog zemljotresa u avgustu 1999. godine, oružane snage su bile te koje su spredvodile operaciju, ali je Erdoganova vlada nastojala da obuzda njihovu moć u turskom društvu.
„Širom sveta, najorganizovanije i logistički najmoćnije organizacije su oružane snage; one imaju ogromna sredstva u svojim rukama“, rekao je šef fondacije Akut Nasuh Mahruki. „Dakle, ovo morate iskoristiti u katastrofi.“
Umesto toga, turska uprava za civilne katastrofe sada ima ulogu, sa osobljem od 10-15.000, uz pomoć nevladinih grupa kao što je Akut, koji ima 3.000 volontera.
Potencijalni napori za spasavanje sada su bili daleko veći nego 1999. godine, rekao je Mahruki, ali pošto je vojska izostavljena iz planiranja, morala je da sačeka naređenje vlade: „Ovo je dovelo do kašnjenja u početku operacija spasavanja i potrage. “
Predsednik Erdogan je prihvatio da napori u potrazi nisu bili tako brzi koliko je vlada želela, uprkos tome što Turska trenutno ima „najveći tim za potragu i spasavanje na svetu“.
„Upozorio sam ih“
Godinama su Turci upozoravani na potencijal velikog zemljotresa, ali malo ko je očekivao da će on biti duž istočno-anadolskog raseda, koji se proteže preko jugoistočne Turske, jer je većina većih potresa pogodila rased na severu.
Kada je potres u januaru 2020. pogodio Elazig, severoistočno od zone katastrofe u ponedeljak, geološki inženjer profesor Naci Gorur sa Tehničkog univerziteta u Istanbulu shvatio je rizik. Čak je predvideo i kasniji zemljotres severno od Adijamana i grada Kahramanmarasa.
„Upozorio sam lokalne vlasti, guvernere i centralnu vladu. Rekao sam: ‘Molim vas, preduzmite mere da svoje gradove pripremite za zemljotres’. Pošto ne možemo da ih zaustavimo, moramo da umanjimo štetu koju su oni napravili“.
Jedan od vodećih turskih stručnjaka za inženjering zemljotresa, profesor Mustafa Erdik, veruje da je dramatičan gubitak života posledica nepoštivanja građevinskih propisa, i za to krivi neznanje i nesposobnost u građevinskoj industriji.
„Dozvoljavamo štetu, ali ne i ovu vrstu štete – zgrade su padale jedna za drugom kao palačinke“, rekao je on za BBC. „To je trebalo sprečiti i to stvara žrtve kakve smo videli“.
Prema turskim propisima ažuriranim 2018. godine, visokokvalitetni beton mora biti ojačan rebrastim čeličnim šipkama. Vertikalni stubovi i horizontalne grede moraju biti u stanju da apsorbuju udar potresa.
„Trebalo bi da postoji adhezija između betona i čeličnih šipki, kao i odgovarajuća transferna armatura u stubovima“, objasnio je profesor Erdik.
Da su poštovani svi propisi, stubovi bi ostali netaknuti, a šteta bi bila samo na gredama, smatra on. Umesto toga, stubovi su popustili i podovi su se srušili jedan na drugi, što je dovelo do velikog broja poginulih.
Ministar pravde je rekao da će svako za koga se utvrdi da je bio nemaran ili kriv, biti izveden pred lice pravde.
Misterija poreza na zemljotres
Kritičari kao što je lider opozicione CHP partije Kemal Kiličdaroglu tvrde da nakon 20 godina na vlasti vlada predsednika Erdogana nije „pripremila zemlju za zemljotrese“.
Jedno veliko pitanje je šta se desilo sa velikim sumama prikupljenim kroz dva „poreza solidarnosti u vezi sa zemljotresom“ nastalim nakon zemljotresa 1999. godine. Sredstva su bila namenjena da zgrade budu otporne na zemljotrese.
Jedan od poreza, koji do danas plaćaju operateri mobilne telefonije i radio i TV, doneo je oko 88 milijardi lira (3,8 milijardi funti; 4,6 milijardi dolara) u državnu kasu. Čak je povećan na 10 odsto pre dve godine. Ali vlada nikada nije u potpunosti objasnila gde je novac potrošen.
Urbanisti su se žalili da se pravila nisu poštovala u zonama zemljotresa i ističu vladinu amnestiju iz 2018. koja je značila da bi kršenje građevinskog kodeksa moglo biti uklonjeno novčanom kaznom, a oko šest miliona zgrada je ostalo nepromenjeno.
Kazne su donele milijarde turskih lira u vidu poreza i taksi. Ali kada se 2019. srušila stambena zgrada u Istanbulu, ubivši 21 osobu, šef komore građevinskih inženjera rekao je da će amnestija turske gradove pretvoriti u groblja.
Više od 100.000 zahteva za amnestiju podneto je u 10 gradova koji su trenutno pogođeni, kaže Pelin Pinar Giritlioglu sa Univerziteta u Istanbulu, koja kaže da je u toj oblasti bio visok intenzitet bespravne gradnje.
„Amnestija je odigrala važnu ulogu u urušavanju zgrada u poslednjem zemljotresu“, rekla je ona za BBC.
„Ne možemo nigde da idemo okrivljujući jedni druge i treba da tražimo rešenja“, kaže profesor Erdik, koji veruje da problem prevazilazi politiku i da leži u sistemu koji omogućava inženjerima da odmah posle univerziteta pređu u praksu sa malo iskustva.
Profesor Gorur poziva na stvaranje „gradskih naselja otpornih na zemljotres“, ali za to će morati da dođe do promene u razmišljanju, nigde više nego u najnaseljenijem gradu Turske.
„Upozoravamo na mogući zemljotres u Istanbulu već 23 godine. Tako da kreatori politike Istanbula treba da se udruže i naprave politiku kako bi ljude, infrastrukturu, zgrade i naselja učinili otpornim na zemljotres.“
Polarizovana politika
Predsednik Erdogan pozvao je na jedinstvo i solidarnost, osuđujući kritičare odgovora na katastrofu kao nečasne.
„Ne mogu da trpim ljude koji vode negativne kampanje za političke interese“, rekao je on novinarima u Hataju, u blizini epicentra zemljotresa. Mnogim gradovima u pogođenim oblastima upravlja njegova vladajuća stranka, AKP.
PROČITAJTE JOŠ:
Ali nakon 20 godina na vlasti, prvo kao premijer, a zatim kao sve autoritarniji, izabrani predsednik, on vodi veoma polarizovanu zemlju.
„Došli smo do ove tačke zbog njegove politike“, rekao je Kiličdaroglu.
Kampanja za izbore koji se očekuju u maju još nije počela, ali on vodi jednu od šest opozicionih partija koje su spremne da objave jedinstvenog kandidata u pokušaju da svrgnu predsednika.
Erdoganove nade da će ujediniti zemlju uoči ovih izbora verovatno su propale.
Postao je sve netolerantniji prema kritikama i mnogi njegovi protivnici su u zatvoru ili su pobegli u inostranstvo. Kada je pokušaj državnog udara protiv predsednika okončan krvoprolićem 2016. godine, on je reagovao hapšenjem desetina hiljada Turaka i otpuštanjem državnih službenika.
Ekonomija je bila u slobodnom padu sa stopom inflacije od 57 odsto, što je dovelo do neverovatno visokih troškova života.
Među prvim vladinim akcijama kao odgovoru na zemljotres bilo je privremeno blokiranje Tvitera, koji je korišćen u Turskoj da pomogne spasiocima da lociraju preživele. Vlada je saopštila da se koristi za širenje dezinformacija i policija je uhapsila politikologa zbog objavljivanja kritika na račun hitne reakcije.
Turski novinar Deniz Jucel, koji je godinu dana proveo u zatvoru u istražnom zatvoru, napisao je iz egzila u Nemačkoj da su posledice turskog zemljotresa 1999. pomogle da Erdogan dođe na vlast.
Ova najnovija katastrofa će takođe igrati ulogu u sledećem glasanju, rekao je, ali još nije jasno kako.
BONUS VIDEO: Nova.rs u epicentru zemljotresa Novi Hataj
