1
Situacija u Severnoj Irskoj se ne smiruje. Ulice gore, tinejdžeri se obračunavaju s policijom, sve je isto osim smera u kom ove demonstracije idu. Počele su zbog političara za koje nisu važile epidemiološke mere i trgovinske barijere, a danas sve više liče na nemile dugogodišnje katoličko-protestantske sukobe koji su okončani 1996. godine.
Pročitajte još:
Naime, varnice koje su doprinele da se vatra razbukti jesu frustracije među mnogima u probritanskoj unionističkoj zajednici zbog novih trgovinskih barijera između Severne Irske i ostatka Ujedinjenog Kraljevstva koje su rezultat britanskog izlaska iz Evropske unije.
Sa druge strane probritanska Demokratska unionistička partija (DUP) kao razlog nemira navodi prošlosedmičnu odluku da čelnici irske nacionalističke stranke Sin Feina, neće biti procesuirani, zbog prisustva na masovnoj sahrani bivšeg obaveštajnog šefa IRA-e Bobbija Stroja na kojoj su prekršene antipandemijske mere.
Ovo je dovelo do haosa na ulicama, koji je vratio duhove prošlosti na ulice Sverne Irske.
Sada, više nego ikada pre, na videlo je izašla zapaljivu snaga starih sukoba između uglavnom katoličke strane koja želi da teritorija bude deo Irske i protestantske koja želi da ostane deo Britanije.
Na ulicama, više od nedelju dana protesti vladaju ulicama Belfasta, glavnog grada i nekih drugih delova Severne Irske, ostavljajući za sobom mnoštvo ranjenih policajaca. Demonstranti su uglavnom u starosti od 13 godina, bacaju benzinske bombe na policiju i pale autobuse.
Godine „Nevolja“
Irska se oslobodila nadmoći svog suseda pre stotinak godina kada je prekinut vekovni niz britanske kolonizacije i nestabilnih međunarodnih odnosa. Od ukupno 32 irska okruga, njih 26 okupilo se u nezavisnu, većinski katoličku zemlju. Preostalih 6 okruga na severu, u kojima su bili većinom protestanti ostali su britanski.
Preostala katolička manjina u Severnoj Irskoj bila je izložena stalnoj diskriminaciji. Šezdesetih godina prošlog veka katolička manjina zahtevala je promene, ali ih je dočekao grub otpor vlasti i policije. Na obe strane sukoba oformile su se manje oružane grupe koje su eskalirale međusobnu netrpeljivost pucnjavama i bombaškim napadima.
Britanska vojska poslata je u Severnu Irsku 1969. kako bi održavala mir na tom prostoru. Umesto toga, situacija se dodatno pogoršala, jer su irski republikanski militanti, koji su želeli da se pripoje jugu, zaratili s paravojskom, koja je želela da Severna Irska ostane britanska i pod britanskom vojskom.
Tokom tri decenije sukoba život je izgubilo više od 3 i po hiljada ljudi. Većinom su to bile civilne žrtve. Većina žrtava bila je iz Severne Irske, iako je Irska republikanska armija (IRA) postavljala bombe u Londonu i drugim britanskim gradovima.
Dugogodišnji katoličko-protestantski sukobi završeni su 10. aprila 1998. kada je na Veliki Petak potpisan mirovni sporazum, poznat kao Sporazum iz Belfasta, koji se takođe naziva Sporazumom Velikog petka. Sporazum su potpisale britanska vlada, irska vlada i političke stranke Severne Irske.
Tim primirjem se zapravo odgodilo rešavanje pitanja statusa Severne Irske. Ona ostaje pod Velikom Britanijom sve dok to bude želja većine, iako nikad nije isključena mogućnost referenduma o ujedinjenju.
Stvoren je upravni skup za teritoriju osmišljen da obezbedi podelu moći između protestanata i katolika i tela za olakšavanje saradnje između Severne Irske i Irske. Obavezala je bivše protivnike da se razoružaju i mirno reše svoje sporove. Takođe je dozvoljavao stanovnicima Severne Irske da dobiju irsko državljanstvo ili dvojno irsko-britansko državljanstvo.
Usledile su godine relativnog mira. Severna Irska je postala izjednačena sa ostalim delovima Ujedinjenog Kraljevstva. Atrakciju ovog područja dodatno su poboljšali tvorci „Igre prestola“, HBO serije, koji su krasili zapanjujući i raznoliki pejzaži Sverne Irske.
Međutim, Britanski odlazak iz Evropske unije, poznat kao Bregzit, poremetio je političku ravnotežu u Severnoj Irskoj, preteći osnovama Sporazuma potpisanih na Veliki petak.
Trgovinske barijere
Irska je ostala zemlja članica Evropske unije, a Bregzit je pokrenuo mogućnost novih provera na svojoj do tada neograničenoj kopnenoj granici sa Severnom Irskom, ometajući slobodan protok ljudi i robe i ljuteći one koji bi želeli da ostrvo vide ujedinjeno.
Ali zaobilazni načini da se ta granica ostane otvoren stvorili su nove probleme u trgovini između Severne Irske i ostatka Britanije, ometajući snabdevanje prodavnica na toj teritoriji i uznemiravajući one u Severnoj Irskoj koji sebe doživljavaju kao Britance. Ogorčenost u probritanskim protestantskim područjima nabujala je i doprinela najnovijim izbijanjima nasilja, podižući strah od odmazde u katoličkim zajednicama.
Mogu li sukobi uzdrmati Džonosnu stolicu?
Nevolje u Severnoj Irskoj sada su postale posebno delikatno pitanje za vladu Borisa Džonsona. Ne želi da izgubi podršku protestanata u Severnoj Irskoj koji kažu da se osećaju izdano i obespravljeno. Svako produbljivanje podela između Severne Irske i Irske moglo bi da podstakne podršku ujedinjenju Irske, za koju neke ankete pokazuju da je porasla od Bregzita.
Boris Džonson je nakon prve večeri nemira na Tviteru osudio nasilje i naveo da je „duboko zabrinut“ dešavanjima u Belfastu.
I am deeply concerned by the scenes of violence in Northern Ireland, especially attacks on PSNI who are protecting the public and businesses, attacks on a bus driver and the assault of a journalist. The way to resolve differences is through dialogue, not violence or criminality.
— Boris Johnson (@BorisJohnson) April 7, 2021
„Duboko sam zabrinut prizorima nasilja u Severnoj Irskoj, naročito napadima na Policijsku službu Severne Irske koja štiti građane i lokale, napadom na vozača autobusa i na novinara“, naveo je Džonson u objavi na Tviteru.
Za sada, politički lideri ističu potrebu poštovanja sporazuma iz Belfasta iz 1998. godine, podsećajući mlade ljude iz Severne Irske kako je on transformisao njihov život.
Mišel Martin, irski premijer, oglasio se na godišnjicu sporazuma.
„To dugujemo generaciji sporazuma i, zaista, budućim generacijama da se ne povuku natrag do tog mračnog mesta verskih ubistava i političke nesloge”, istakao je.
I ostali političari pozivaju na mir
Ministar spoljnih poslova Irske Sajmon Koveni rekao je da se nemiri i ulično nasilje u Severnoj Irskoj moraju zaustaviti pre nego što neko bude ubijen ili ozbiljno povređen.
„Ovo su prizori koje dugo nismo videli u Severnoj Irskoj, prizori za koje su mnogi mislili da su prepušteni istoriji i mislim da je potreban kolektivni napor da bi se tenzije smanjile“, naveo je Koveni.
Na prekid nasilja pozvala je i vicepremijerka iz Sin Feina Mišel Oneli, jer to „u ovom trenutku uzrokuje velike probleme lokalnim zajednicama“. Osudila je one koji su uključeni u nasilje, kriminalno razaranje, manipulaciju mladima i napade na policiju.
The Executive will meet tomorrow morning to be briefed on the violence and street disorder which is causing huge distress in local communities at this time. Those involved in violence, criminal damage, manipulation of our young people and attacks on the police must stop.
— Michelle O’Neill (@moneillsf) April 7, 2021
I lideri najvećih političkih partija Severne Irske Sin Fein i DUP osudili su nasilje, naročito otmicu autobusa i napad na fotoreportera lista Belfast Telegraf.
Liderka Demokratske unije Arlin Foster, osudila je napad u sredu.
„Nema opravdanja za nasilje. Pogrešno je i trebalo bi da prestane“, tvitovala je ona.
„Oni predstavljaju sramotu za Severnu Irsku i služe samo za uklanjanje fokusa sa onih koji stvarno krše zakone u Sin Fein-u“, dodala je ona.
Šef policijske službe PSNI, Simon Birn, rekao je da stalni ulični nered mora prestati.
„Otvoren sam za dijalog sa svima koji su spremni da rade sa mnom na rešavanju problema sa kojima se suočava naša zajednica. Moja poruka onima koji se večeras bave nasiljem je da se vrate kući pre nego što neko bude ozbiljno povređen, nasilje nije odgovor “ tvitovao je on.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
