0
Hjuman rajts voč (HRV), vodeća međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava, objavila je danas veliki dokumentovani izveštaj o poprilično nehumanoj praksi ruskih snaga u Ukrajini.
Reč je o prisilnom preseljavanju ukrajinskih civila, uključujući i one koji su pokušavali da pobegnu od sukoba, u područja Ukrajine koje se nalazi pod ruskom okupacijom ili u samu Rusku Federaciju. Ovo je ozbiljno kršenje zakona ratovanja koje predstavlja ratni zločin i potencijalni zločin protiv čovečnosti, zaključuje HRV.
Ruske i ruske vlasti takođe su podvrgle hiljade ukrajinskih državljana onome što Rusija naziva „filtracijom“, obliku obavezne bezbednosne provere, u kojoj obično prikupljaju biometrijske podatke civila, uključujući otiske prstiju i fotografije lica, izvođenje tela. Takođe bi im i pretresali lične stvari i telefone i ispitivali ih o njihovim političkim stavovima.
Ukrajinski civili su bili praktično zatvoreni dok su čekali da prođu kroz ovaj proces, a mnogi su izjavili da su držani u pretrpanim nehigijenskim ćelijama od nekoliko sati do skoro mesec dana.
Prisilno premeštanje i proces filtriranja predstavljaju i uključuju odvojene i različite zloupotrebe civila, iako su mnogi ukrajinski civili iskusili i jedno i drugo, navodi HRV.
Ovaj izveštaj dokumentuje prisilno preseljenje ukrajinskih civila iz Marijupolja i Harkova. I za razliku od boraca koji se, kada budu zarobljeni, drže kao ratni zarobljenici i mogu biti premešteni na neprijateljsku teritoriju, prisilno preseljenje civila je zabranjeno međunarodnim humanitarnim pravom ili zakonima ratovanja i može se goniti kao ratni zločin i zločin protiv čovečnosti.
Izveštaj, opisuje i različite vrste pritisaka ruske vojske i drugih zvaničnika da nateraju ukrajinske civile koji beže od sukoba u Rusiju ili u samoproglašenu Donjecku Narodnu Republiku (DNR).
Potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk izjavila je 20. juna da je čak 1,2 miliona Ukrajinaca nasilno odvedeno u Rusiju, uključujući 240.000 dece. Krajem jula je i ruska novinska agencija (TASS) saopštila je da je više od 2,8 miliona Ukrajinaca ušlo u Rusku Federaciju iz Ukrajine, uključujući 448.000 dece.
Među njima i onih koji su dobrovoljno otišli iz Ukrajine. Mnogi od Ukrajinaca su samo želeli da se na bilo koji način pobegnu od sukoba.
Pročitajte još:
Neki od muških civila rekli su HRW-u da su otišli jer su želeli da izbegnu zabranu napuštanja zemlje koja važi za sve muškarce od 18 do 60 godina.
Ipak, većina njih je na ruske teritorije prebačena prisilno. Stanovnici sela Lipci, Ruska Lozova i Ternova i drugih kod Harkova su prisilno prebačeni u Rusiju.
Jedan 70-godišnjak iz Ruske Lozove prepričao je na koji način su ga ruske snage uveravale da treba da napusti svoj dom.
“Živeli ste pod našom upravom i ako dođe ukrajinska vojska, kazniće vas. Bićete pogubljeni“ , prisetio se starac.
Prisiljavali da potpišu da su svedočili ukrajinskim ratnim zločinima
Dok su bili u Rusiji, neki od deportovanih Ukrajinaca s kojima je HRV razgovarao bili su pod pritiskom da potpišu, a svjedočili su i drugim ljudima kako potpisuju dokumente u kojima stoji da su svedočili ratnim zločinima ukrajinskih snaga.
Oni koji su imali pristup mobilnim telefonima i društvenim mrežama uspeli su da se povežu s aktivistima koji su im pomogli da organizuju transport iz Rusije kroz Estoniju, Letoniju ili Gruziju. Međutim, neki su imali poteškoća s prelaskom granice jer su svoje osobne dokumente ostavili u Ukrajini dok su bežali od granatiranja i drugog nasilja.
Takođe, svi muškarci koje je odvela ruska vojska nalaze se na nepoznatim lokacijama i njihove porodice ne znaju nista o tome. U izveštaju se navodi razgovor sa „Svetlanom“, 24-godišnjom ženom iz predgrađa Marijupolja, kojoj su rusi odveli sve muške članove porodice.
Naredili su svim ženama, deci i starcima da napuste podrum i odveli ih u bivšu ukrajinsku vojnu bazu na obodu grada, koju su zauzele ruske snage i snage DNR. Mlađi muškarci, uz nekoliko izuzetaka, nisu smeli da prate svoje porodice i ostaje nejasno šta se sa njima dogodilo.
„Bio je to veliki šator… pun ljudi (u uniformama) bez bedževa. Kada uđete, prvo što urade je da vam daju telefon i šifru za otključavanje. Onda vam povežu telefon sa računarom i zadrže ga povezao oko 20 minuta. Na osnovu onoga što sam čula iz njihovih internih razgovora, učitavali su sve moje kontakt podatke sa telefona u neku svoju bazu podataka. Ne znam šta su još radili sa telefonom“, svedoči Svetlana za HRV.
BONUS VIDEO Donjeck i Harkov gradovi koji su najviše nastradali u ratu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
