Kineska invazija na Tajvan 2026. godine dovela bi do hiljada žrtava među kineskim, američkim, tajvanskim i japanskim snagama, i malo je verovatno da će rezultirati pobedom Pekinga, smatra istaknuti nezavisni istraživački centar Vašingtona, koji je sproveo "ratnu igru", simulacije mogućeg sukoba koji zaokuplja vojne i političke lidere u Aziji i Vašingtonu.
Rat oko Tajvana mogao bi da ostavi američku vojsku u izuzetno osakaćenom stanju kao i kineske snage koje bi bile pobeđene.
Na kraju sukoba, najmanje dva američka nosača aviona ležala bi na dnu Pacifika, a kineska moderna mornarica, koja je najveća na svetu, bila bi u „ruševinama“.
Ove tvrdnje su među zaključcima koji je Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) doneo nakon što je pokrenuo, kako tvrdi, jednu od najobimnijih simulacija ratnih igara ikada sprovedenih o mogućem sukobu oko Tajvana, ostrva pod demokratskom vladavinom od 24 miliona stanovnika. Komunistička partija Kine tvrdi da je ostrvo deo njene suverene teritorije, iako ga nikada nije kontrolisala, piše CNN.
Kineski lider Si Đinping odbio je da isključi upotrebu vojne sile kako bi se ostrvo stavilo pod kontrolu Pekinga.
CNN je pregledao prethodni primerak izveštaja – pod nazivom „Prva bitka sledećeg rata“ – o dvadesetak ratnih scenarija koje vodi CSIS, u kojem se kaže da je projekat neophodan jer su prethodne vladine i privatne simulacije rata bile preuske ili previše neprozirne da se javnosti i kreatorima politike pruži pravi pogled na to kako bi se sukobi preko Tajvanskog moreuza mogli odigrati.
„Ne postoji neklasifikovana ratna igra koja se bavi sukobom između SAD i Kine“, rekao je Mark Kankian, jedan od tri vođe projekta i viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije. „Od igara koje nisu klasifikovane, obično se rade samo jednom ili dvaput“.
CSIS je pokrenuo ovu ratnu igru 24 puta da bi odgovorio na dva osnovna pitanja: da li bi invazija uspela i po koju cenu?
Verovatni odgovori na ta dva pitanja su negativni, a cena moguće invazije je velika, navodi se u izveštaju CSIS-a.
„SAD i Japan izgubili bi na desetine brodova, stotine aviona i hiljade pripadnika vojske. Takvi gubici bi oštetili globalnu poziciju SAD tokom mnogo narednih godina“, navodi se u izveštaju. U većini scenarija, američka mornarica je izgubila dva nosača aviona. Otprilike 3.200 američkih vojnika bilo bi ubijeno u borbama tokom tri nedelje, što je skoro polovina onoga što su SAD izgubile u dve decenije borbi u Iraku i Avganistanu.
„Kina bi takođe teško patila. Njena mornarica je u ruševinama, jezgro njenih amfibijskih snaga je slomljeno, a desetine hiljada vojnika su ratni zarobljenici“, navodi se u saopštenju. U izveštaju se procenjuje da će Kina pretrpeti oko 10.000 poginulih vojnika i izgubiti 155 borbenih aviona i 138 velikih brodova.
Tajvan bi bio razoren
Scenariji oslikavaju mračnu budućnost Tajvana, čak i ako kineska invazija ne uspe.
„Dok tajvanska vojska nije slomljena, ona je ozbiljno degradirana i ostavljena da brani oštećenu ekonomiju na ostrvu bez struje i osnovnih usluga“, navodi se u izveštaju. Ostrvska vojska bi pretrpela oko 3.500 žrtava, a svih 26 razarača i fregata u njenoj mornarici biće potopljeno, navodi se u izveštaju.
Japan će verovatno izgubiti više od 100 borbenih aviona i 26 ratnih brodova, dok su američke vojne baze na njegovoj matičnoj teritoriji pod kineskim napadom, navodi se u izveštaju.
Ali CSIS je rekao da ne želi da njegov izveštaj implicira da je rat oko Tajvana „neizbežan ili čak verovatan“.
„Kinesko rukovodstvo bi moglo usvojiti strategiju diplomatske izolacije, pritiska sive zone ili ekonomske prinude protiv Tajvana“, navodi se u saopštenju.
Dan Grazier, viši saradnik za politiku odbrane u Projektu vladinog nadzora (POGO), vidi direktnu kinesku invaziju na Tajvan kao krajnje malo verovatnu. Takva vojna operacija bi odmah poremetila uvoz i izvoz na koje se kineska privreda oslanja za svoj opstanak, rekao je Grazier za CNN, a prekid ove trgovine rizikuje krah kineske ekonomije u kratkom roku. Kina se oslanja na uvoz hrane i goriva da bi pokrenula svoj ekonomski motor, rekao je Grazier, i imaju malo prostora za manevrisanje.
„Kinezi će učiniti sve što mogu po mojoj proceni da izbegnu vojni sukob sa bilo kim“, rekao je Grazier. Da bi izazvali globalnu dominaciju Sjedinjenih Država, koristiće industrijsku i ekonomsku moć umesto vojne sile.
Ali zvaničnici Pentagona označili su Kinu kao „pretnju“, a prošlogodišnji izveštaj o vojnoj moći Kine koji je odobrio Kongres kaže da je „PLK povećala provokativne i destabilizujuće akcije u i oko Tajvanskog moreuza, kako bi uključila povećan broj letova u tajvansku zonu za koju se tvrdi da je protivvazdušna odbrana i izvođenje vežbi usredsređenih na potencijalno zauzimanje jednog od okolnih ostrva Tajvana“.
U avgustu je poseta tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi ostrvu izazvala široki prikaz vojne moći PLA, što je uključivalo slanje projektila iznad ostrva, kao i u vodama ekskluzivne ekonomske zone Japana.
Kina povećava vojni pritisak
Od tada, Peking je pojačao agresivnu taktiku vojnog pritiska na ostrvo, šaljući borbene avione preko srednje linije Tajvanskog moreuza, vodene površine koja razdvaja Tajvan i Kinu i u zonu za identifikaciju protivvazdušne odbrane ostrva – tampon vazdušnog prostora koji se obično naziva da kao ADIZ.
A govoreći o Tajvanu na 20. Kongresu Komunističke partije Kine u oktobru, kineski lider Si Đinping osvojio je veliki aplauz kada je rekao da će Kina „stremiti ka mirnom ponovnom ujedinjenju“ — ali je zatim dao mračno upozorenje, rekavši „nikada nećemo obećati da ćemo se odreći upotrebe sile i zadržavamo mogućnost da preduzmemo sve neophodne mere.”
Bajdenova administracija je nepokolebljiva u svojoj podršci ostrvu kao što je predviđeno Zakonom o odnosima sa Tajvanom, koji kaže da će Vašington obezbediti ostrvu sredstva za odbranu bez angažovanja američkih trupa u toj odbrani.
Nedavno potpisani Zakon o ovlašćenju za nacionalnu odbranu obavezuje SAD na program modernizacije tajvanske vojske i obezbeđuje 10 milijardi dolara bezbednosne pomoći tokom pet godina, što je snažan znak dugoročne dvopartijske podrške ostrvu.
Bajden je, međutim, više puta rekao da bi američko vojno osoblje branilo Tajvan ako bi kineska vojska pokrenula invaziju, iako Pentagon insistira da nema promene u politici Vašingtona „Jedne Kine“.
U okviru politike „Jedne Kine“, SAD priznaju stav Kine da je Tajvan deo Kine, ali nikada nisu zvanično priznale pretenzije Pekinga na samoupravno ostrvo.
„Ratovi se dešavaju čak i kada objektivna analiza može ukazati na to da napadač možda neće biti uspešan“, rekao je Cancian.
U izveštaju CSIS-a navodi se da su za američke trupe da spreče Kinu da konačno preuzme kontrolu nad Tajvanom, postojale su četiri konstante koje su se pojavile među 24 iteracije ratne igre: Tajvanske kopnene snage moraju biti u stanju da obuzdaju kineske kopnene glave; SAD moraju biti u mogućnosti da koriste svoje baze u Japanu za borbena dejstva; SAD moraju imati protivbrodske rakete dugog dometa da bi izdaleka i „masovno“ pogodile mornaricu PLA; a SAD treba da u potpunosti naoružaju Tajvan pre nego što pucanj počne i da odmah uskoči u bilo kakav sukob sa sopstvenim snagama.
PROČITATE JOŠ:
Nema „ukrajinskog modela“ za Tajvan
„Ne postoji „ukrajinski model“ za Tajvan“, navodi se u izveštaju, govoreći o tome kako je američka i zapadna pomoć polako ulazila u Ukrajinu mnogo nakon što je počela invazija Rusije na njenog suseda, a nijedna američka ili NATO trupa se aktivno ne bore protiv Rusije.
„Kada rat počne, nemoguće je dopremiti bilo kakve trupe ili zalihe na Tajvan, tako da je situacija sasvim drugačija od Ukrajine u kojoj su Sjedinjene Države i njeni saveznici mogli kontinuirano da šalju zalihe u Ukrajinu“, rekao je Kankian. „S čim god Tajvanci da se bore u ratu, to moraju imati kada rat počne“.
Vašington će uskoro morati da počne da deluje ako želi da ispuni neke od preporuka CSIS-a za uspeh u sukobu na Tajvanu, saopštio je istraživački centar.
To uključuje utvrđivanje američkih baza u Japanu i Guamu protiv kineskih raketnih napada; premeštanje svojih pomorskih snaga na manje brodove koji mogu da prežive; davanje prioriteta podmornicama; davanje prioriteta održivim snagama bombardera u odnosu na borbene snage; ali proizvodnja jeftinijih lovaca; i gurajući Tajvan ka sličnoj strategiji, naoružavajući se jednostavnijim platformama za oružje umesto skupim brodovima za koje je malo verovatno da će preživeti prvi kineski napad.
Takva politika bi učinila pobedu jeftinijom za američku vojsku, ali bi danak i dalje bio visok, navodi se u izveštaju CSIS-a.
„Sjedinjene Države bi mogle da ostvare pirovu pobedu, pateći dugoročno više od ’poraženih‘ Kineza. Pobeda nije sve“, navodi se u izveštaju.
BONUS VIDEO: Kineska vojska radi vojne avionske vežbe iznad Tajvana
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare