3
Ruska vojska od Badnje dana po katoličkom kalendaru žestoko granatira Herson na jugu Ukrajine, prisiljavajući civile na bekstvo iz oslobođenog grada. Ruske snage koristile su višecevne raketne sustave, minobacače i tenkove za napade na naselja u Hersonskoj oblasti.
„U utorak 27. decembra ruski okupatori su 50 puta granatirali područje regije Herson. Konkretno, neprijatelj je 23 puta napao grad Herson. Neprijateljskim granatama pogođena je zdravstvena ustanova, dečji vrtić, pekara, skladišta i stambene zgrade“, napisao je na Telegramu načelnik regionalne vojne uprave Herson Jaroslav Januševič, dodajući da su tri osobe povređene u napadu. Kako je izvestio Ukrinform, ruske snage takođe su granatirale grad Oleški na levoj obali reke Dnjepar. Jedna osoba je poginula, a još najmanje pet ih je ranjeno. Raketirana je višespratnica i gradska pijaca.
Čin osvete
Ruske snage su se 11. novembra povukle iz Hersona na istočnu obalu reke Dnjipar, nakon što je mesecima grad bio pod ruskom okupacijom. Od tada Rusi granatiraju civilnu infrastrukturu u Hersonu, prekidajući pristup električnoj energiji i vodi. No, situacija se u poslednjih nekoliko dana intenzivirala, prenosi Jutarnji list.
„Pre su nas ruske snage granatirale sedam do deset puta dnevno. Sada je to 70-80 puta, traje ceo dan. Prestrašno je. Volim Ukrajinu i moj dragi grad. Ali moramo otići“, rekla je za BBC Elena, koja je odlučila napustiti Herson sa svoje tri maloletne ćerke. One su se vozom uputile prema zapadnom gradu Hmeljnicki, nadajući da će tamo pronaći pomoć. Od Božića, više od 400 ljudi otišlo je iz Hersona, nakon značajnog povećanja intenziteta ruskog bombardiranja grada. Minobacački napad na Badnji dan rezultirao je s jedanaest mrtvih i desetak povređenih osoba. Među poginulima su socijalna radnica, mesar, volonterka Crvenog križa i majka dvoje dece. Tog dana Herson je 41 puta granatiran, navodi ukrajinska vlada.
Herson je strateški važna regija, jedna od četiri delimično okupirane ukrajinske pokrajine. Često se naziva „vratima Krima“ jer graniči s Krimom i pruža Moskvi kopneni most do tog poluostrva na Crnom moru, koji je Rusija anektirala 2014. godine.
Ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov rekao je da je rusko granatiranje Hersona čin osvete njegovim stanovnicima koji su se oduprli okupaciji.
„Rusija ubija radi zastrašivanja i zadovoljstva“, dodao je ukrajinski predsednik Zelenski na Telegramu. Član regionalnog veća Hersona Serhij Hlan ističe kako Rusija želi stvoriti „sivu zonu“ s obe strane reke Dnjepra, pa granatiraju i okupiranu obalu, kako bi naterali lokalno stanovništvo da napusti to područje.
PROČITAJTE JOŠ:
3
0
8
„Ruske diverzantsko-izviđačke grupe pokušavaju doći do desne obale Dnjepra u blizini grada Hersona. Istovremeno, naše obaveštajne jedinice posmatraju njihova delovanja i obično se po takvim grupama vrši topovski udar. Ako se otkriju, takve se grupe odmah eliminišu. Neprijatelju se ne dopušta da stekne uporište i proširi aktivnosti u ovom smeru“, rekao je za Ukrinform portparol pres centra Obrambenih snaga regije Tavria, Jevhenij Jerin. Ukrajinska vojska sada jača položaje, odnosno stvara minske prepreke duž desne obale Dnjipra, gde su mogući sukobi s ruskom vojskom.
Oglasila se Moskva
S druge strane, Rusija tvrdi da granatira ukrajinske diverzantske grupe koje pokušavaju doći do leve obale reke Dnjepra i koji gotovo svakodnevno granatiraju gradove pod ruskom kontrolom.
„Mislim da naša vojska učinkovito brani levu obalu Dnjepra. Pokušaji Oružanih snaga Ukrajine da se infiltriraju na brodovima i iskrcaju diverzantske skupine – koje predstavljaju najveću pretnju u ovom trenutku – uglavnom su sprečeni“, rekao je Vladimir Saldo, ruski vršilac dužnosti guvernera Hersonske oblasti, instaliran od strane Kremlja, u intervjuu za TV kanal Rosija24.
BONUS VIDEO: Alimpijević: Situacija u Hersonu specifična, ne treba verovati Rusima