Heroj ili zločinac? Bivši Vagnerov borac podelio Evropu, sad traži azil u Norveškoj

On tvrdi da je dezertirao tokom teške, dugotrajne bitke za ukrajinski grad Bahmut, a kasnije je pobegao iz rodne Rusije prešavši zaleđenu reku. Sada u Norveškoj ovaj 26-godišnjak traži azil, dok istovremeno norveškim vlastima otkriva informacije o paravojnoj ruskoj plaćeničkoj grupi.Od dolaska u zemlju u januaru, Medvedev je dobrovoljno obavio desetak razgovora s norveškim policajcima koji istražuju ratne zločine u Ukrajini, uključujući i njegovu potencijalnu ulogu u njima. Govorio je o ubijanju ukrajinskih boraca u borbama, ali i tome da je svedočio pogubljenjima po kratkom postupku saboraca koji su bili optuženi za kukavičluk. On tvrdi da lično nije učestvovao niti svedočio ratnim zločinima poput ubistava ratnih zarobljenika i civila, prenosi Jutarnji list."Da, ubijao sam, video sam drugove kako umiru. Bio je to rat. Nemam šta da krijem", rekao je u intervjuu u jednom baru u Oslu.

Pretnje osvetomNjegovo poprilično neverovatno putovanje učinilo ga je jednim od tek nekolicine javno poznatih ruskih boraca koji su potražili zaštitu u Evropi nakon učestvovanja u invaziji ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu. Ni, njegov zahtev za azil prisiljava Norvešku da odluči o tom slučaju koji dovodi u sukob humanitarni habitus zemlje sa sve prodornijom politikom nacionalne sigurnosti i solidarnosti s Ukrajinom, piše Njujork tajms.Za njegovog advokata, verodostojna pretnja osvetom s kojom se suočava Medvedev ako bude vraćen kući, kvalifikuje ga za dobijanje azila, a neki norveški političari smatraju da bi ohrabrivanje vojnika poput Medvedeva da prebegnu dovelo do slabljenja ruske vojske i ubrzalo završetak rata.No, dok Norveška procenjuje njegov zahtev, suočava se s pritiskom aktivista u Ukrajini i zapadnoj Evropi, koji ističu da je pružanje utočišta ruskim borcima u Evropi, posebno plaćenicima poput Medvedeva, u suprotnosti sa stavom da su Rusi odgovorni za invaziju. U međuvremenu, ovaj bivši borac je možda zakomplikovao stvar sa svojim tučama u kafićima i pritvaranjima u Norveškoj te objavom video snimka na Jutjubu u kojem sugeriše da želi da se vrati u Rusiju.Šire gledano, Medvedevljev slučaj stavlja u središte pažnje političku dilemu s kojom su evropske vlade uglavnom izbegavale da se javno uhvate u koštac, a to je kako bi uopšteno trebalo tretirati ruske dezertere i stotine hilada boraca u ruskom ratu u Ukrajini."To je sama srž onoga ko smo mi u Evropi", kaže Sesil Helestveit, stručnjak za pravo oružanih sukoba, inače bliska središnjoj norveškoj grupi za ljudska prava i bivša članica žalbenog odbora za azil."To nas tera da preispitamo svoj pristup ljudskim pravima na način na koji do sada to nismo bili voljni", dodaje.Evropska unija i njoj bliske države poput Norveške i ranije su morale balansirati između humanitarnih potreba i odgovornosti za ratne zločine, na primer u nedavnom procesuiranju imigrantskih zahteva ljudi koji su se borili u balkanskim ratovima i građanskim ratom u Siriji. No, razmere rata u Ukrajini, njegova blizina Evropskoj uniji i učestvovanje dve konvencionalne vojne snage u sukobu, znači da ruska invazija predstavlja mnogo veći izazov za sistem azila u ovoj regiji, ističe Helestveit.

ProtivrečnoČetiri meseca nakon što je Medvedev zatražio azil, njegov zahtev je još uvek u procesu. Norveška agencija za imigraciju saopštila je da su svi zahtevi za azil Rusa koji su pobegli iz zemlje kako bi izbegli vojnu službu, na čekanju dok se analizira stanje ljudskih prava u zemlji. Agencija ističe da ne može komentarisati pojedinačne prijave iz razloga privatnosti.Neki stručnjaci za humanitarno pravo u Norveškoj kažu da njegov nerešeni zahtev odražava nesklonost vlade da zadrži pažnju na slučaju koji bi mogao podeliti javnost, odvesti norvešku politiku po tim pitanjima korak dalje od politika drugih evropskih država i dovesti do zatezanja odnosa s Kijevom. Norveška, naime, gorljivo podržava ukrajinsku stranu i stvar te je zemlji pružila ekonomsku i vojnu pomoć u vrednosti od 7,5 milijardi dolara, a prihvatila je i oko 40.000 ukrajinskih izbeglica."U ovom slučaju ima mnogo prava koja su međusobno u protivrečju, puno obaveza u međusobnom protivrečju i puno protivrečnih politika", ističe Pal Nese, zvaničnik Norveške organizacije za prava tražilaca azila, neprofitne organizacije koja pruža pravnu pomoć podnosiocima zahteva.Norveška i zemlje EU-a pokušavale su da formulišu zajednički pristup zahtevima za azil koje podnose Rusi koji su pobegli iz zemlje kako bi izbegli vojnu službu, a to je mnogo veća grupa podnosilaca zahteva od muškaraca koji su učestvovali u borbama, poput Medvedeva. U Agenciji Evropske unije za azil kažu da je na državama članicama da odluče ko zaslužuje zaštitu.Pavel Filatjev, bivši ruski padobranac koji je zatražio azil u Francuskoj nakon što se borio u Ukrajini, kaže da je čekao odluku osam meseci nakon što je podneo zahtev. Treći javno poznati ruski dezerter u Evropi, bivši vojni mehaničar po imenu Nikita Čibrin, ima nerešen zahtev za azil u Španiji od prošle godine. Pravnu nesigurnost, finansijske probleme i socijalnu izolaciju teško je podneti, rekao je Filatjev u telefonskom razgovoru, ali i dodao da se smatra srećnim te da je zahvalan svojim francuskim domaćinima."Znam da će me moja odluka da odem uvek proganjati", rekao je.

Istorijat problematičnog ponašanjaMedvedev, ipak, ima problematičnu istoriju asocijalnog ponašanja. Već je dva puta pritvoren u Norveškoj zbog tuča i jednom u Švedskoj zbog ilegalnog ulaska u zemlju te je vraćen u Norvešku. U Rusiji je proveo četiri godine u zatvoru zbog pljačke i tuča, stoji u sudskim spisima. Osobe koje ga poznaju kažu da bi ti njegovi postupci mogli biti posledica životnih trauma - nasilništvo u porodičnom domu, sirotište u Sibiru, vreme provedeno u ruskim zatvorima, kao i na ukrajinskom ratištu.Osim sukoba sa zakonom, Medvedev kaže da se u Oslu takođe više puta sukobio s Ukrajincima, poslednji put kad je posetio tamošnji sovjetski vojni spomenik na Dan pobede. Takvi sukobi skreću pažnju na napetosti između ruskih prebega i ukrajinskih izbeglica širom Evrope. Natalija Lucik, voditeljka ukrajinskog udruženja u Norveškoj, kaže da je nedostatak međunarodne saradnje sprečio Norvešku i druge zemlje da temeljno istraže ratne zločine počinjene u Ukrajini."Tako Medvedev i njegovi kompanjoni ostaju nekažnjeni", dodala je.Njujork tajms je nekoliko nedelja intervjuisao Medvedeva i istraživao njegovu ličnu istoriju, otkako je je napustio ratište i skrivao se u Rusiji. Njegovi izvešji o vojnoj službi sadržavalo je kontradiktorne ili neproverljive tvrdnje. Međutim, neke osnovne činjenice iz njegovog života potkrepljene su javnim zapisima i razgovorima s poznanicima. Dokazi ukazuju da se Medvedev pridružio grupi Vagner u julu 2022. godine, dva dana nakon što je odslužio poslednju zatvorsku kaznu. Osnivač plaćeničke grupe, Jevgenij Prigožin, u aprilu je nazvao Medvedeva "magaracem koji je proveo dva dana u Vagneru, koji ne može nikoga da identifikuje". Nakon što je pobegao u Norvešku, Prigožin ga je nazvao opasnim, ali nije mu javno pretio.U intervjuu obavljenom u Oslu, bivši plaćenik je opisao nove uslove u kojima živi i koje mu je većinom osigurala norveška država. Prema njegovim rečima, to uključuju kuću, kućne posete učitelja norveškog jezika, asistenta za integraciju, izlete na skijanje i brdski biciklizam itd.No, nekoliko dana nakon intervjua, Medvedev je izjavio da ga je kontaktirala ruska ambasada da mu pomogne da se vrati kući."Nadao sam se da bih ovde mogao pronaći mir i smirenje, da bih mogao ostaviti iza sebe politiku, rat, vojsku. Nije bilo suđeno", rekao je u video snimku objavljenom na Jutjubu. Kasnije je izbrisao video zapise te je odbio da govori kada su ga zvali telefonom."Svedok, ne osumnjičeni"Njegov advokat Brinjulf ​​​​Risnes, kaže da njegovi javni komentari ne bi trebali da utiču na zahtev za azilom, o kojem se odlučuje iz humanitarnih razloga. No, Medvedevljeva nasilna prošlost i kontroverzno ponašanje, zbunjuju i odbijaju mnoge Norvežane, umanjujući simpatije prema ruskim prebezima. Prema norveškom zakonu, odbijanje borbe u ilegalnom ratu može rezultirati odlukom o pravu na azil. Međutim, to se pravo ne odnosi na ratne zločince, a lokalni državni tužioci mogu optužiti osobe za koje veruju da su počinili ratne zločine u drugim zemljama.Portparol norveške kriminalističke policije rekao je da je u njihovoj istrazi ratnih zločina u Ukrajini Medvedev učestvovao u svojstvu svedoka, a ne osumnjičenog te da do danas službenici "nisu pronašli osnove za optužbu". On je rekao da je njegova saradnja pomogla istražiteljima da lociraju jedinice Vagnera u Ukrajini i Rusiji i da mapiraju strukturu grupe.Slučaj prate i ukrajinski zvaničnici, koji sprovode vlastitu istragu Medvedeva. Ubrzo nakon njegovog dolaska u Norvešku, ukrajinski ambasador u Oslu rekao je lokalnim medijima da bi vlada u Kijevu mogla zatražiti njegovo izručenje.Takav zahtev stavio bi Norvešku pred još jednu dilemu i prisilio je da bira između iskazivanja podrške savezniku i pridržavanja osnovnih načela svog zakona o azilu. A taj zakon kaže da tražilac azila ne može biti izručen u zemlju u kojoj možda neće imati pošteno suđenje. Kabinet glavnog ukrajinskog tužioca navodi da su proveravali sve ruske vojnike koji dođu u strane zemlje zbog mogućeg učestvovanja u ratnim zločinima te da su zatražili pravnu pomoć Norveške u istrazi Medvedeva.On je, ipak rekao kako je odbio da se sastane s ukrajinskim istražiteljima koji su tražili susret s njim u Norveškoj. ž"Stalno me proganjaju. Pomažem im da okončaju ovaj rat", tvrdi Medvedev.BONUS VIDEO: Velikom vojnom paradom obeležen Dan pobede u Moskvi

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apmoskvadanpobedeparadagp2-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5997159"]