0
Uprkos nadama porodice da će istaknuta saudijska aktivistkinja - koja je u pritvoru provela poslednje dve i po godine i skrenula pažnju Zapada na politiku progona neistomišljenika - biti puštena na slobodu, sud u Rijadu je odlučio da njen slučaj prebaci na specijalni sud za terorizam i nacionalnu sigurnost, koji je prema tvrdnjama grupa za ljudska prava poznat po kršenju standarda poštenog suđenja, pišu svetski mediji, prenosi RSE.
Jedna od najistaknutijih zatvorenica u Saudijskoj Arabiji, aktivistkinja za ženska prava Lužein el Hatlul, pojavila se u sredu 25. novembra, pred saudijskim sudijom saznavši da se njen slučaj prebacuje na specijalni sud za terorizam i pitanja nacionalne bezbednosti, piše Njujork tajms ističući da su organizacije za zaštitu ljudskih prava suđenje nazvale lažnim, prenosi RSE.
El Hatlul je pritvorena u proleće 2018. zbog sumnji da je počinila zločine koji uključuju radnje s ciljem promene političkog sistema kraljevine zbog kampanje za ženska prava i komunikacije sa stranim novinarima, diplomatama i organizacijama za ljudska prava. Uprkos žestokom lobiranju grupa za zaštitu prava uoči samita G20, koji je prošlog vikenda organizovala Saudijska Arabija, te nagađanjima da bi kraljevina kao znak dobre volje mogla osloboditi el Hatlul, to se nije dogodilo.
Pročitajte još:
U sredu je, dodaje njujorški list, saudijski sudija rekao da krivični sud koji je vodio njen slučaj od marta 2019. više nije nadležan te da se predmet prebacuje na Specijalni krivični sud, ostavljajući porodicu i organizacije koje prate slučaj u nedoumici šta ta promena zapravo znači.
„Sud je rekao da nema nadležnosti, ali oni se tim slučajem bave godinu i osam meseci. To nema nikakvog smisla“, rekla je njena sestra Lina el Hatlul, u telefonskom razgovoru za Njujork tajms.
Pre pritvora el Hatlul se isticala kao otvorena kritičarka vladinih restrikcija prema ženama i nekoliko je puta privođena zbog prkošenja zabrani vožnje. U martu 2018. je uhapšena na autoputu u UAE, prisilno vraćena u Saudijsku Arabiju i nakratko zadržana. Iako je već u junu te godine u Saudijskoj Arabiji ukinuta zabrana vožnje ženama, el Hatlul je bila među desetak aktivista – žena i muškaraca – koji su bili u pritvoru, očito kako bi se njihove zasluge za vladinu odluku javno umanjile, ocenjuje list.
Kada je suđenje Hatlul počelo u martu 2019. godine, službena optužba protiv nje uključivala je pokušaj podnošenja zahteva za posao u Ujedinjenim nacijama i komunikaciju sa stranim novinarima, diplomatama i organizacijama za ljudska prava. Nakon nekoliko ročišta, suđenje je zaustavljeno, da bi se nastavilo početkom ove godine, pre nego što je saudijska vlada uvela mere zabrane zbog širenja koronavirusa.
„Bez obzira šta se dogodilo, cela ova stvar je šarada“, rekao je Adam Kugl iz Hjuman rajts, ističući kako Lužein treba biti puštena na slobodu.
Premeštanje slučaja Lužein el Hatlul na sud za terorizam u Rijadu izaziva bojazan da bi, uprkos međunarodnom pritisku, saudijska aktivistkinja za ženska prava mogla ostati duže u zatvoru, ukazuje Volstrit džurnal, naglasivši kako je, prema izjavama članova njene porodice, Hatlul u sudnici delovala slabo, telo joj se treslo, a glas drhtao.
Hatlul je postala simbol kritike kraljevine, a posteri s njenim likom lepljeni su na javnim prostorima u Vašingtonu i evropskim prestonicama. List napominje da je 31-godišnja aktivistkinja, koja je ove godine nominovana za Nobelovu nagradu za mir, početkom novembra prekinula dvosedmični štrajk glađu protestujući zbog uslova u u zatvoru. Deset američkih senatora zatražilo je početkom ove sedmice njeno oslobađanje „zbog osnovanosti njihovog slučaja, ali danas … iz zdravstvenih i humanitarnih razloga“.
Mnogi sumnjaju da promena nadležnosti suda u slučaju el Hatlul predstavlja još jedan potez prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, koji je optužio nju i druge koji su uhapšeni otprilike u isto vreme da špijuniraju za regionalne rivale Iran i Katar. Istovremeno, ukazuje Volstrit džurnal, slučaj predstavlja rani test obećanja novoizabranog predsednika Džoa Bajdena da će preispitati američki odnos sa Saudijskom Arabijom i zaštititi pravo aktivista širom sveta da slobodno govore.
Saudijska advokatica Taha al Hadži, koja je ranije zastupala optuženike pred Specijalinim krivičnim sudom nazvala je odluku o promeni nadležnosti u slučaju Hatlul “čudnom i zakonski neobjašnjivom“.
Aktivisti Nesima al-Saada, Samar Badavi i Nouf Abdulaziz takođe su se pojavili na sudu u sredu, ali, napominje list, nije bilo odmah poznato kako su se odvijali njihovi slučajevi. Zapadnim novinarima ulazak u sudnicu nije bio odobren.
Saudijski izvori kažu da postoji podela mišljenja oko toga kako rešiti problem oko slučaja zatvorene aktivistkinje koji baca tamni oblak na kraljevinu šta god ona učinila, ukazuje BBC dodajući da jedni tvrde kako je zbog sve većih kritika najbolje pustiti Hatlul na slobodu, dok drugi misle da bi se u tom slučaju od vlasti moglo tražiti da prave još veće ustupke.
Saudijski zvaničnici insistiraju da zadržavanje Hatlul u pritvoru nema nikakve veze s njenim kritikama usmjerenim protiv kraljevine, već da su optužbe povezane s njenim kontaktima sa stranim diplomatama, medijima i aktivističkim grupama. Prestolonaslednik bin Salman rekao je u intervjuu za Blumberg 2018. da postoje videozapisi koji dokazuju da je Hatlul špijunka, podseća britanski javni servis.
S druge strane, njena porodica tvrdi da joj je ponuđena sloboda u zamenu za pismo ili televizijski nastup u kojem se reći da u pritvoru nije bila mučena. Ranije je, napominje BBC, porodica tvrdila da je Hatlul tri meseca nakon hapšenja bila izložena elektro šokovima, bičevanju i seksualnom uznemiravanju, što saudijska vlada negira.
Nakon što je krivični sud odlučio da slučaj prebaci na Specijalni sud, porodica al Hatlul najavljuje nastavak vršenja pritiska na vlasti putem javnosti. BBC dodaje kako grupe za ljudska prava tvrde da je saudijski Specijalni krivični sud, koji je osnovan 2008. godine za suđenje u slučajevima terorizma, korišten za krivični progon mirnih neistomišljenika i da je poznat po kršenju standarda poštenog suđenja.
I dok vlasti možda vagaju da li Lužein el-Hatlul donosi više naslova u zatvoru ili van njega, naglašava BBC, kraljevina koja ne želi da se prilagođava tuđim nalozima, možda sada ima na umu da će zahtjevi verovatno postati sve glasniji kada novoizabrani predsednik Džo Bajden bude u Bijeloj kući.
Nedavne društvene reforme u Saudijskoj Arabiji više su usmerene na privlačenje međunarodne pažnje, nego na poboljšanje života građana te zemlje, ocenjuje kolumnistkinja Forin polisija Ančal Vohra.
Kraljevina je sprovela određene reforme i u zemlji postoji više mogućnosti za zabavu, komunikacija među polovima je olakšana, dok je ženama dozvoljeno da voze – što je Saudijcima i Zapadu predstavljeno kao velike reforma. Cilj saudijske vlade je, navodi Vohra, da pridobije mlade Saudijce – dve trećine stanovništva je mlađe od 35 godina – i obeshrabri ih da osporavaju monarhiju, a dodatni cilj je primamiti strane investicije da pomognu u diverzifikaciji privrede. S druge strane, hapšenja, pa čak i pogubljenja kritičara naglo su porasla u poslednjih nekoliko godina, stvarajući atmosferu straha kod mnogih Saudijaca.
Saudijska Arabija je oduvek bila kritikovana zbog stanja ljudskih prava, ali dva događaja poslednje decenije su, kako navodi Vohra, dovela do oštrog skretanja u autoritarnost: Arapsko proljeće i uspon Mohameda bin Salmana na mesto prestolonaslednika. Do početka Arapskog proljeća saudijski akademici i aktivisti donekle su tolerisani kada su govorili o institucionalnim reformama, ali to je brzo zaustavljeno s izlaskom demonstranata na ulice arapskih gradova.
Lina el Hatlul, sestra jedne od najistaknutijih aktivistkinja u zemlji, Lužein el Hatlul, rekla je za Forin polisi da su ubrzo posle postavljanja bin Salmana za prijestolonaslednika stare crvene linije izbrisane, a da su nove nepoznate, navodi se u tekstu i dodaje da su stotine aktivista iza rešetaka te da porodici Hatlul nije jasno zašto je Lužein u zatvoru kada je cilj za koji se borila ispunjen.
Neke su promene stvarne, a saudijsko se društvo očito bori da stvori novi identitet, mešavinu modernog i tradicionalnog načina života. Međutim, Zapad ne bi trebalo da se plaši korišćenja svoje značajne poluge kao katalizatora za dobro u ovom teškom i često brutalnom procesu, zaključuje kolumnistkinja Forin polisija.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
