0
Srbija će se u narednom periodu razvijati brže u odnosu na pojedine tranzicijske zemlje regiona, među kojima je i Hrvatska. Međutim, od 11 zemalja na listi, privredni rast naše zemlje će do 2028. godine biti sporiji, ako se pogleda recimo BiH, koja je ubedljivo prva, prema projekcijama stručnjaka uglednog američkog Univerziteta Harvard.
Kako prenosi Index, ovo je zaključak projekcije privrednog rasta koju objavljuju stručnjaci uglednog američkog Univerziteta Harvard, a prema kojoj Hrvatska do 2028. može da očekuje prosečnu godišnju stopu rasta od samo 2,16 odsto.
Prema tim prognozama, očekivana prosečna godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u hrvatskom slučaju na primer, biće jedna od manjih u EU.
Među tranzicijskim zemljama veću stopu rasta privrede u narednoj deceniji ostvariće čak i Bosna i Hercegovina, u proseku 4,07 odsto godišnje (gotovo dvostruko više od Hrvatske) i Albanija sa 3,38 procenata. I dok se u slučaju BiH i Albanije očekivana brža dinamika privrednog rasta može ponajpre da se pripiše njihovoj nerazvijenosti, pa time i nižoj osnovici s koje kreću i kod koje se svaki rast privredne aktivnosti više i bolje odražava na ukupne podatke, kod drugih zemalja koje će se razvijati brže od Hrvatske to uglavnom nije slučaj.
Stručnjaci Harvarda očekuju da će prosečna godišnja stopa rasta BDP Slovačke do 2028. iznositi 3,28 odsto, Poljske 3,19 odsto, Rumunije 3,03 odsto, a Srbije 2,9 odsto. Bržu dinamiku razvoja od Hrvatske u narednoj deceniji će imati i Slovenija, u proseku 2,35 odsto, kao i Severna Makedonija – 2,26 odsto i Češka sa 2,19 odsto.
Iza Hrvatske po dinamici razvoja u narednom razdoblju među evropskim zemljama u tranziciji trebalo bi da budu jedino Mađarska i Bugarska, ali i one samo neznatno, s prosečnim godišnjim stopama rasta od 2,06 odsto, pokazuju prognoze stručnjaka s Harvarda.
„Zemlje koje su diverzifikovale proizvodnju u složenije sektore, poput Vijetnama i Kine, najbrže će se razvijati u nadolazećoj deceniji“, ocenjuju na uglednom američkom Univerzitetu.
Osim Vijetnama i Kine, među zemlje koje će se u narednom razdoblju najbrže razvijati stručnjaci Harvarda ubrajaju i istočnoafričke države – Ugandu, Tanzaniju, Keniju, Etiopiju i Egipat, dok se od azijskih zemalja izdvajaju Mjanmar, Kambodža, Tajland, Malezija i Indonezija. Većina njih ostvarivaće stope rasta BDP od barem šest odsto godišnje, što će im omogućiti da postanu, a neke od njih to već i jesu, dinamična tržišta u razvoju.
Naravno, zasluge za tako brz razvoj i ovde delom leže u nerazvijenosti tih zemalja, ali ipak se ne može sve pripisati samo tom efektu niske osnovice. Dobar deo zasluga, ističu na Harvardu, leži i u diverzifikaciji privredne aktivnosti i u razvoju proizvoda koji se baziraju na novim tehnologijama i imaju veći udeo dodatne vrednosti.
Hrvatska ovde zasad teško može konkurisati, smatraju tamošnji stručnjaci.
„Mi smo ionako sve karte bacili na razvoj turizma i ostalih, sada već pomalo zastarelih usluga prve generacije, poput trgovine i prevoza, dok usluge nove generacije, koje sadrže veliki udeo dodatne vrednosti, poput konsaltinga ili analitike, tek otkrivamo. Osim toga, hrvatski problem je i slaba produktivnost“, upozorava Željko Lovrinčević iz zagrebačkog Ekonomskog instituta.
I Vedrana Pribičević iz Zagrebačke škole ekonomije i menadžmenta upozorava da Hrvatska mora diverzifikovati svoju ekonomiju.
„Puno zemalja proizvodi jabuke jer ih je lako proizvesti, ali jako malo zemalja proizvodi alate za analizu krvi jer to podrazumeva znanje i tehnologiju. Razvojem kompleksnosti hrvatske ekonomije ubrzao bi se i rast BDP, a za proizvodnju mnogih proizvoda zapravo nam je potrebno malo ulaganja“, ocenjuje Pribičević, a kao primere navodi mogućnost proizvodnje složenijih brodova i magnetne rezonance.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
