Ubili su joj roditelje, a nju oteli - devojčica (3) koja je ostala bez majke i oca je među onima koji su držani kao taoci u Gazi nakon što su teroristi ubili njene roditelje - dok se senatorka Kirsten Gilibrand zaklinje da će sve građane SAD vratiti kući.
Abigejl Mor Edan (3), koja je i američka i izraelska državljanka, živela je u Izraelu kada su teroristi iz Gaze upali u njen dom u kibucu Kfar Aza kobnog 7. oktobra.
Ubili su njene roditelje – njenog oca su upucali dok je još bila u njegovom naručju – ali devojčica je znala da usred panike da pobegne kod komšije u sklonište.
Obećavajući da će je vratiti kući, Kirsten Gilibrand je rekla:
„Srela sam se sa porodicama talaca koje drže teroristi Hamasa, uključujući i Abigejl Mor Edan“, rekla je senatorka Kirsten Gilibrand.
„I obećala sam im: Otići ćemo na kraj zemlje da dovedemo njihove voljene kući.“
Abigejlina šestogodišnja sestra Amalija i desetogodišnji brat Majkl takođe su bili svedoci kada je Hamas ušao u njihovu kuću i ubio njihovu majku 7. oktobra, prenosi Telegraf.rs.
Dvoje dece potrčalo je da pronađu svog oca, koji je bio napolju i držao u naručju Abigejl.
Počeli su da beže u sklonište, ali terorista Hamasa je tada ubio njihovog oca Roja.
Starija deca su potom otrčala nazad u svoju kuću, gde je bilo beživotno telo njihove majke, i zaključala se u orman. Tu su se skrivala 14 sati dok ih nije spasio rođak i odveo u sklonište.
Abigejl, najmlađa sestra, nekako je uspela da pronađe put do komšinice.
Porodica Broduč je primila Abigejl kada je divljanje Hamasovaca počelo. Majka Agara, njeno troje dece i Abigejl su tada nestali.
Potvrđeno je da su njih petoro bili među više od 200 Izraelaca koje su teroristi Hamasa odvukli u Gazu.
Abigejlin otac Roj Edan (43), fotoreporter, i njegova supruga Smadar Edan (40), sahranjeni su 20. oktobra.
Abigejlin hrabri brat Majkl (10) uputio je jeziv telefonski poziv svom dedi Karmelu dok su bili zarobljeni u ormaru.
„Deda, teroristi su ubili tatu ispred kuće, ubili su mamu i Abigejl unutra. Sam sam sa Amalijom.“
Nakon što je sahranio Abigejline roditelje, njen deda Karmel Edan je rekao:
„U apsolutnom smo šoku. Roj i Smadar, da znate koliko su vaša deca, Majkl i Amalija, bila hrabra, bili biste tako ponosni na njih.“
„Deca su svedočila užasu u svom domu, kako nam je Smadar brutalno oduzeta. Krili su se u sigurnoj sobi 14 sati dok nisu spaseni.“
„Podseća me na to kako su se pre 80 godina deca skrivala po tavanima i podrumima.“
„Naša mala unuka, trogodišnja Abigejl, nije sa nama, ali nećemo se smiriti dok je ponovo ne vidimo.“
Pratetka male Abigejl, Elizabet Naftali, rekla je:
„Još nismo čuli ništa o tome gde je Abigejl, u kakvim uslovima živi ili kada bi mogla da bude puštena. To je apsolutno nepodnošljivo.“
„Abigejl je tako lepo dete, veoma pametno i nezavisno. Njena divna majka bila je promišljena, inteligentna žena i ona je podigla ovo troje neverovatne dece.“
Naftali je developer nekretnina sa sedištem u Los Anđelesu, koju je Odbor za nadzor Predstavničkog doma nedavno pozvao na sud u njihovoj istrazi protiv Hantera Bajdena, nakon što je kupila njegovo umetničko delo i nekoliko puta posetila Belu kuću.
„Abigejl ima tri godine, i iako više nema roditelje, ona ima ogromnu proširenu porodicu punu ljubavi: baku i dedu koji neguju nju i njenu braću i sestre. Kad se vrati nama, ostaće kod njih.“
„Sve što želim je da zagrlim tu devojčicu i kažem joj da je voljena i da njena starija braća i sestre očajnički žele njen povratak.“
„Oni su shrvani i u šoku, izgubili su sve u jednom dahu – ali se nadaju da će se Abigejl uskoro vratiti.“
Abigejlina tetka, Tal Edan, rekla je:
„Ona je beba, ima samo tri godine, i sasvim je sama. Možda je bila sa komšijom, ali ne znam da li su još zajedno.“
„Ona nema nikoga. Ona dolazi u moje snove. Ona ulazi u svaki razgovor koji vodimo ovde.“
„Svi se za nju pitaju kakva joj je bila noć, da li je neko drži. Zato što je sasvim sama.“
Uzimanje civila za taoce je ratni zločin prema Ženevskim konvencijama.
Ali uzimanje dece za taoce u ratu se gotovo nikada ne radi, rekla je Danijel Gilbert, docentkinja političkih nauka na Univerzitetu Nortvestern, koja je intervjuisala stotine zarobljenika i talaca u različitim zemljama.
Obrazloženje je brutalno. Otmičari vide vrednost u živim taocima, obično muškarcima od 18 do 65 godina. Manja je verovatnoća da će deca preživeti iskušenje.
„Držanje nekoga ko je ranjiv i nije predisponiran da preživi u takvim uslovima će otežati posao kidnaperima. Ostaje da se vidi da li je Hamas nameravao da uzme ovaj širok spektar talaca“, rekla je ona.