0
Gruzijski parlament se prethodnih dana približio usvajanju Zakona o stranim agentima, za koji kritičari strahuju da će ugušiti slobodu medija i ugroziti kandidaturu zemlje za članstvo u Evropskoj uniji (EU). Zbog spornog zakona, koji je poznat i kao "ruski zakon" zbog sličnosti sa onim koji je uveo Vladimir Putin, izbile su masovne demonstracije koje je policija razbijala vodenim topovima, suzavcem i biber sprejem. Usvajanje sličnog zakona u pripremi je i u Republici Srpskoj.
Mnogi demonstranti su uhapšeni, a masovni skupovi su nastavljeni svakodnevno u glavnom gradu Gruzije – Tbilisiju. Demonstranti osuđuju nacrt kao „ruski zakon“ jer susedna Rusija koristi sličan zakon da stigmatizuje nezavisne medije i organizacije koje kritikuju Kremlj.
Zakon bi zahtevao od medija i nekomercijalnih organizacija da se registruju kao „oni koji ostvaruju interese strane sile“, ako primaju više od 20 odsto finansiranja iz inostranstva. Vladajuća partija Gruzijski san povukla je sličan predlog prošle godine nakon protesta velikog broja ljudi.
Osamdeset tri od 150 gruzijskih poslanika odobrilo je zakon u drugom čitanju, dok su 23 poslanika glasala protiv. Potrebno je treće i konačno glasanje u parlamentu pre nego što zakon i zvanično bude usvojen. Gruzijski poslanik Irakli Kobahidže rekao je novinarima da očekuje da će se konačno glasanje održati sredinom maja.
Odnosi Rusije i Gruzije su komplikovani i turbulentni od raspada Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih. Dve zemlje su vodile kratak rat 2008. koji se završio tako što je Gruzija izgubila kontrolu nad dva separatistička regiona.
Nakon toga, Tbilisi je prekinuo diplomatske odnose sa Moskvom, a pitanje statusa tih regiona ostaje ključna stvar, iako su se odnosi donekle poboljšali.
Gruzija se pridružila međunarodnim rezolucijama koje osuđuju invaziju Rusije na Ukrajinu u punom obimu, ali je takođe postala glavno odredište za Ruse koji beže od vojne mobilizacije i političkih obračuna. Čak je i vladajuća partija Gruzije doživela unutrašnje tenzije zbog svog suseda.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije saopštilo je da su nakon protesta samo u utorak privedene 63 osobe.
Gruzijska televizija je prikazala Levana Kabeišvilija, predsednika prozapadne partije Ujedinjeni nacionalni pokret, kako u sredu ujutro stiže u parlament sa zavojima na nosu i čelu. Članovi Kabeišvilijeve stranke rekli su da ga je policija napala tokom protesta.
Ljubičaste modrice i posekotine bili su vidljivi oko njegovog levog oka, dok je pozivao kolege poslanike da ukinu zakon.
„Ako vas ne zanima kako je pretučen lider glavne opozicione stranke, onda, zarad tih mladih ljudi koji su bili povređeni, koji su udarani po glavama i rukama, želim da vas još jednom pitam, iako nemam nade, da povučete ovaj zakon“, rekao je on.
Dok su se demonstranti još jednom okupili u sredu, opozicioni poslanici objavili su video uživo sa sednice parlamenta, na kom se vidi kako poslanici viču i fizički se sukobljavaju.
Opoziciona poslanica Elene Koštaria optužila je vladajuću stranku da pokušava da „uvuče Gruziju u ruski zagrljaj“ i „okonča njenu evropsku budućnost“.
„Ne želimo sovjetski režim kakav su naši roditelji iskusili. Mislim da svi treba da budu na ulici i da kažu ne ruskom zakonu i da Evropi“, rekao je jedan od demonstranata Kato Salukvadže za agenciju AP.
Gruzijska predsednica Salome Zurabičvili, koja je u sve većem sukobu sa vladajućom strankom, kritikovala je nacrt zakona i obećala da će staviti veto ako ga parlament usvoji. Ali, vladajuća stranka može odbaciti veto i zatražiti od predsednika parlamenta da potpiše nacrt zakona.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj naveo je na mreži „Iks“, nekadašnjem Tviteru, da je upotreba sile od strane vlasti Tbilisija protiv demonstranata „neprihvatljiva“.
„Gruzija je zemlja kandidat za EU, pozivam njene vlasti da obezbede pravo na mirno okupljanje“, rekao je on.
Spoljnopolitički ogranak EU ranije ovog meseca takođe je kritikovao odluku vladajuće partije da ponovo uvede zakon, za koji je navedeno da „pokreće ozbiljnu zabrinutost“ u vezi sa slobodom medija u zemlji, nešto što je ocenjeno „ključnim za proces pridruživanja EU“.
„Transparentnost ne bi trebalo da se koristi kao instrument za ograničavanje kapaciteta civilnog društva da slobodno funkcioniše“, navodi se u saopštenju Službe EU za spoljne poslove.
Vlasti Republike Srpske, na čelu sa predsednikom Miloradom Dodikom, takođe se spremaju da usvoje kontroverzan zakon po kome bi kleveta bila tretirana kao krivično delo. Mediji i aktivisti glasno su se pobunili protiv zakona koji bi omogućio vlastima da krivično gone neistomišljenike i sve koji se usude da kritički govore o njima, dok sam Dodik tvrdi da je cilj da se pokaže istina.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
3
2
„Kada smo krenuli sa ovim zakonom, seli smo u okviru partije (Savez nezavisnih soocijaldemokrata) i rekli da to treba da se uradi. Za to smo dobili podršku koalicionih partnera, koji su pre nekoliko dana rekli da neće odustati od ovog zakona“, kazao je Dodik novinarima u Istočnom Sarajevu.
Prema pomenutom zakonu uvreda i povreda časti, kao i kleveta, biće tretirani kao krivična dela za koje su propisane novčane kazne koje se kreću i do 50.000 evra.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare