Bosonogi i uplakani Kaled Džude (9) požurio je ka desetinama tela umotanih u bele pogrebne pokrivače, ćebad i prostirke ispred prepune mrtvačnice. Kaled je tamo pronašao beživotna tela članova svoje porodice, sa kojima se u suzama i uz neviđenu hrabrost oprostio. Kaled je samo jedan. Samo jedan od milion palestinske dece koja prolaze kroz užase u Gazi - njih ubijaju, ranjavaju, muče, ostavljaju gladne, žedne, same i uplašene. Ovo su priče iz enklave koja je postala "groblje za decu".
„Gde je moja mama?“, plačući je Kaled upitao fotografa Njujork tajmsa.
„Gde je Halil?“ nastavio je da govori između jecaja dok je tražio svog 12-godišnjeg brata. Radnik mrtvačnice je otvorio beli pokrov, da bi Kaled mogao poslednji put da poljubi brata.
Zatim se oprostio od svoje osmomesečne sestre. Još jedan pokrivač je povučen, otkrivajući krvavo lice bebe, sa spuštenom kosom boje jagode. Kaled je zajecao dok ju je identifikovao bolničkom osoblju. Zvala se Misk, što arapskom znači mošus.
„Mama je bila tako srećna kada te je dobila“, šapnuo je, nežno dodirujući njeno čelo, dok su mu suze tekle niz lice.
Ona je bila radost njegove porodice, kasnije su rekli rođaci — posle tri dečaka, njegovi roditelji su očajnički želeli devojčicu. Kada se rodila, Kaledova majka je uživala u oblačenju ćerke u nabrane, šarene haljine, piše Njujork tajms.
Kaled se kroz suze oprostio od majke, oca, starijeg brata i sestre, čija su tela poređana oko njega. Samo Kaled i njegov mlađi brat Tamer (7) su preživeli izraelski vazdušni napad 22. oktobra u kojem su srušene dve zgrade u kojima se nalazila njihova šira porodica.
Ukupno 68 članova porodice ubijeno je tog dana dok su spavali u svojim krevetima u Deir al Balahu, u centralnoj Gazi, ispričala su trojica Kaledovih rođaka u odvojenim intervjuima.
Nekoliko generacija ove palestinske porodice okupilo se pre napada, rekli su rođaci, uključujući i neke koji su pobegli iz severne Gaze, kako je Izrael naredio stanovnicima da urade. Izraelska vojska je saopštila da ne može da odgovori na pitanja o napadu na porodicu.
Na kraju su članovi porodice sahranjeni zajedno, jedan pored drugog u dugačkom grobu, rekli su rođaci, pokazujući snimke sahrane, kao i sliku devojčice pre nego što je ubijena.
Gaza je, upozoravaju Ujedinjene nacije, postala „groblje za hiljade dece“.
Određivanje tačnog broja dece ubijene u Gazi, usred žestokog bombardovanja, sa bolnicama koje se ruše, decom koja su nestala, telima zakopanim pod ruševinama i kvartovima u ruševinama, je sizifov posao. Zdravstveni zvaničnici u Gazi kažu da je od početka izraelskog napada ubijeno 5.000 palestinske dece, a možda i stotine više. Mnogi međunarodni zvaničnici i eksperti upoznati sa načinom na koji se prikuplja broj umrlih na toj teritoriji kažu da su ukupni brojevi generalno pouzdani.
Ako su brojke čak i blizu tačne, daleko više dece je ubijeno u Gazi u proteklih šest nedelja, nego u najvećim svetskim konfliktnim zonama zajedno tokom cele prošle godine, čak i uz rat u Ukrajini.
Izraelska vojska kaže da, za razliku od „ubilačkog napada na žene, decu, starce i invalide“ koji je Hamas 7. oktobra izvršio, izraelske snage preduzimaju „sve izvodljive mere predostrožnosti“ da „ublaže štetu“ civilima.
Hamas je, kaže vojska, namerno naneo „maksimalnu moguću štetu i brutalnost civilima“. Tokom napada na Izrael, roditelji i njihova deca su streljani u svojim kućama, kažu svedoci i zvaničnici, a deca su uzeta kao taoci.
Kao odgovor, izraelska vojska kaže da vodi rat „nasilno da bi demontirala vojne i administrativne kapacitete Hamasa“. U njemu se napominje da su izraelske snage rekle stanovnicima da beže u južnu Gazu i da izdaju upozorenja pre vazdušnih napada „kada je to moguće“.
Nakon što je prvobitno dovela u pitanje broj smrtnih slučajeva koji su prijavili zdravstveni zvaničnici u Gazi, Bajdenova administracija sada kaže da je ubijeno „previše“ Palestinaca , priznajući da bi stvarni broj civilnih žrtava mogao biti „čak i veći nego što se navodi“.
Toliko dece je dovedeno u mrtvačnicu u bolnici Al-Aksa u Deir al Balahu da direktor mrtvačnice, Jasir Abu Amar, kaže da mora da iseče svoje pogrebne pokrove na komade veličine deteta kako bi se izborio sa prilivom leševa.
„Tela dece dolaze nam slomljena i u komadima. To je zastrašujuće. Nikada nismo videli ovoliki broj ubijene dece. Plačemo svaki dan. Svaki dan plačemo dok radimo na pripremi dece“, govori on u očaju.
Tokom prethodnih ratova, roditelji u Gazi, prepunoj enklavi sa više od dva miliona ljudi, ponekad su stavljali svoju decu na spavanje u različite sobe svojih domova. Ako je vazdušni napad oštetio jedan deo kuće, druga deca bi mogla da prežive.
S obzirom na razmere bombardovanja ovog puta, koje mnogi stanovnici Gaze opisuju kao neselektivno i bez upozorenja, neki roditelji su postavili mnogo veće udaljenosti između svoje dece, dele ih i šalju rođacima u različite delove Pojasa Gaze kako bi pokušali da povećaju šanse za opstanak. Drugi su počeli da pišu imena direktno na kožu svoje dece, u slučaju da budu izgubljena, bez roditelja ili ubijena i da ih je potrebno identifikovati.
U hitnoj pomoći bolnice Al-Šifa u gradu Gazi, dr Gasan Abu-Sita rekao je da je mnoga deca dovedena sama i u šoku, sa opekotinama, ranama od gelera ili teškim povredama od ruševina. U mnogim slučajevima, rekao je, niko nije znao ko su oni.
„Daju im oznaku nepoznato dete dok ih neko ne prepozna. Dešava se to da su neki od njih jedini preživeli u svojoj porodici, tako da niko nikada ne dolazi. Sve više i više ovo izgleda kao rat protiv dece“, rekao je dr Abu-Sita.
Pre dve nedelje rata, hitna služba u Al-Šifi je registrovala 1.500 nepoznate decesa traumo“, rekao je dr Abu-Sita.
Potom su poslednjih dana izraelske snage upale u bolnicu, gde su se sklonile hiljade stanovnika Gaze, rekavši da se objekat nalazi iznad podzemnog komandnog centra Hamasa. Zvaničnici Ujedinjenih nacija upozorili su da je napad doveo najugroženije u Gazi u još veću opasnost.
Međunarodni stručnjaci koji su radili sa zdravstvenim zvaničnicima u Gazi tokom ovog i drugih ratova kažu da se bolnice i mrtvačnice u enklavi okupljaju na jednom mestu i da se saopštavaju imena, matični brojevi i drugi detalji ljudi koji su ubijeni na toj teritoriji. Dok su stručnjaci pozvali na oprez u vezi sa javnim izjavama o konkretnom broju ljudi ubijenih u određenom napadu – posebno neposredno nakon eksplozije – rekli su da se ukupan broj smrtnih slučajeva koji su prijavili zdravstveni radnici u Gazi pokazao tačnim.
Izraelska vojska kaže da „žali zbog bilo kakve štete koja je naneta civilima (posebno deci)“, dodajući da ispituje „sve svoje operacije“ kako bi osigurala da poštuje svoja pravila i da se pridržava međunarodnog prava.
Ali, sve veći broj grupa za ljudska prava i zvaničnika tvrdi da je Izrael već prekršio taj zakon.
Nakon što je osudio „gnusne, brutalne i šokantne“ napade Hamasa kao ratne zločine, Volker Turk, visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, rekao je da je kolektivno kažnjavanje civila ratni zločin.
„Kolektivno kažnjavanje palestinskih civila od strane Izraela takođe predstavlja ratni zločin, jer vrši protivpravnu prisilnu evakuaciju civila. Masovno bombardovanje koje je izvršilo Izrael ubilo je, osakatilo i ranilo posebno žene i decu. Sve ovo ima nepodnošljiv danak“, naglašava on.
Neki međunarodni zvaničnici upozoravaju da su deca u opasnosti gde god da krenu.
„Ne postoji nijedno bezbedno mesto za milion dece u Gazi“, rekla je Ketrin Rasel , direktorka UNICEF-a.
Doktor Mohamed Abu Musa je rekao da je bio u 24-časovnoj smeni u bolnici Al-Nasr u Kan Iounisu 15, novembra, kada je čuo snažnu eksploziju u blizini. Pozvao je suprugu kući, ali kada se ona javila, čuo je samo vriske.
Ubrzo su, kako je rekao, njegova supruga, 12-godišnja ćerka i devetogodišnji sin dovedeni u Hitnu pomoć, krvavi, histerični i prekriveni prašinom od ruševina. Pokušao je da ih uteši, ali se uspaničio kada je primetio da njegov najmlađi sin, sedmogodišnji Jusef, nije sa njima.
„Gde je Jusef?“ sećao se da je pitao.
Niko nije odgovorio.
Kada je ponovo postavio o svom sinu, komšija mu je rekao da će se Alah smilovati njegovoj duši.
Doktor nije želeo da veruje u te tvrdnje. Na snimku koji su novinari zabeležili u bolnici vidi se kako u očaju traži Jusefa.
POGLEDAJTE JOŠ:
Onda je otišao iz Hitne pomoći do bolničke mrtvačnice. Tamo je rekao da je konačno pronašao Jusefa, malog šaljivdžiju sa velikim osmehom. Sada je njegovo beživotno telo ležalo na kolicima.
Jusef nije jedini ubijen. Brat doktora Abu Muse, Jasir Abu Musa, izgubio je oba sina i suprugu.
Mnoga deca pokazuju jasne znake traume, uključujući noćne strahove, rekla je Nida Zaim, terenski službenik za mentalno zdravlje u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta u Gazi.
„Oni se bude vičući, vrišteći. Viču, mole da ih neko sakrije, da ih zaštiti. Kažu ne želim da umrem“, rekla je Zaim iz skloništa Crvenog krsta u Rafi, gde boravi sa svojom porodicom, uključujući četvoro dece. Svake noći, dodala je, deca u skloništu viču: „Umrećemo, umrećemo!“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar