17
Nacionalistička opozicija odnela je ubedljivu pobedu na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Severnoj Makedoniji. Gordana SIljanovska Davkova, kandidatkinja VMRO-DPMNE, pobedila je dosadašnjeg predsednika Steva Pendarovskog i postala prva žena na čelu države u istoriji zemlje. Takođe, VMRO-DPMNE osvojila je najveći broj glasova na parlamentarnim izborima, što znači da će Hristijan Mickoski najverovatnije biti premijer Severne Makedonije. Stavovi koje su u kampanji iznosili Siljanovska Davkova i Mickoski sugerišu da će doći do pomeranja politike ka desnici, dok besni građani zahtevaju ubrzanje ka evropskom kursu i borbu protiv široko rasprostranjene korupcije.
Zbog neočekivano dobrog rezultata VMRO-DPMNE na parlamentarnim i predsedničkim izborima, vladajuće Socijaldemokrate (SDSM) bile su primorane da priznaju poraz i pre objavljivanja bilo kakvih zvaničnih rezultata. Vatromet je upriličen u Skoplju, dok su se širile vesti o ubedljivoj pobedi opozicije.
„Čestitam našem političkom protivniku VMRO-DPMNE ovu pobedu na izborima“, rekao je Dimitar Kovačevski, bivši premijer i lider vladajuće SDSM. Saopštenje je stiglo čak i pre nego što je šef stranke VMRO-DPMNE i najverovatnije budući premijer Hristijan Mickoski imao vremena da održi sopstveni pobednički govor.
„Uspeli smo. Makedonija je pobedila. To je istorijska pobeda naroda,“ rekao je Mickoski pristalicama nakon što je SDSM priznao poraz.
Državna izborna komisija je kasnije potvrdila da je VMRO-DPMNE osvojila najmanje 59 od 120 mesta u parlamentu. SDSM je osvojio samo 19 poslaničkih mesta, dok je ostatak podeljen nizu manjih partija. SDSM je svoje političke nade polagao u otključavanje pregovora sa EU i smirivanje tenzija sa Bugarskom. Oni su pokušali da izmene Ustav kako bi priznali bugarsku manjinu, ali im je nedostajala većina u parlamentu.
Uspeh nacionalističke partije će verovatno imati veliki uticaj na nedosanjani san ove balkanske zemlje o pridruživanju Evropskoj uniji (EU). Mickoski je ranije odbio da prizna novo ime zemlje – Severna Makedonija i istorijski sporazum sa Grčkom iz 2018. godine, koji je njenom nazivu dodao „Sever“, kako bi se rešio dugotrajni spor i omogućio da se zemlja pridruži NATO-u.
Opozicioni lider je takođe obećao da će čvrsto stajati u sukobu sa Bugarskom oko lingvističkih i istorijskih pitanja zbog kojih je Sofija blokirala pregovore Severne Makedonije o pridruživanju EU u poslednje dve godine. Bugarska je zahtevala od Skoplja da promeni svoj Ustav kako bi priznala svoju bugarsku manjinu, a isto zahteva i sama EU.
Mickoski se takođe obavezao da će otvoriti desetine hiljada radnih mesta, što je poruka koja je naišla na dobrodošlicu kod mnogih građana u zemlji, koji su pogođeni lošim ekonomskim učinkom i rastućom inflacijom. Severna Makedonija je izgubila oko 10 odsto svog stanovništva zbog masovne emigracije u poslednje dve decenije, sa malo mogućnosti za mlade.
Mickoski koristi sve agresivniji vokabular prema najvećoj albanskoj stranci u zemlji (DUI), što izaziva zabrinutost da bi ta retorika mogla da dodatno poremeti krhke međuetničke odnose. Albanci čine više od četvrtine stanovništva zemlje, a lider DUI Ali Ahmeti predvodio je kratku oružanu pobunu za veća prava Albanaca 2001. godine.
Uprkos preprekama na putu ka članstvu u EU, mnogi građani se i dalje nadaju da će se Severna Makedonija u budućnosti pridružiti bloku.
„Bez evropske zajednice ne možemo da opstanemo“, rekao je za agenciju Frans pres (AFP) 90-godišnji penzioner Trajče Načevski.
Evropska unija (EU) veruje da će sve političke snage u Severnoj Makedoniji podržati napredak svoje zemlje na evropskom putu, izjavila je Ana Pisonero Hernandes, portparolka Evropske komisije za susedstvo i proširenje.
Ona je istakla da Brisel jasno podržava perspektivu članstva Severne Makedonije u EU i da se nada se da će pregovarački proces početi što je pre moguće.
Podsetila je da je Evropski savet u zaključcima dao jasne naznake svojih očekivanja, potencirajući da se Severna Makedonija obavezala da će promeniti Ustav – da bi u njega unela da su i Bugari konstitutivni narod.
„Nadam se da će i Severna Makedonija i Albanija moći što pre da otvore pregovore o Prvom klasteru – Osnovnim pravima. Odluka o tome kada će biti sazvane sledeće međuvladine konferencije sada je u rukama država članica“, rekla je Pisonero u Briselu.
Severna Makedonija je u julu 2022. počela prvu fazu pregovora sa EU, ali da bi prešla u drugu fazu i počela da otvara poglavlja, mora da promeni Ustav i prizna bugarsku manjinu.
Pored Mickoskog, u centru regionalne pažnje je i Gordana Siljanovska Davkova, prva žena na čelu Severne Makedonije.
Ona se drugi put našla u drugom krugu predsedničkih izbora sa Pendarovskim. Prvi put je to bilo na prošlim izborima održanim 2019. godine, kada je Pendarovski odneo tesnu pobedu. Poslednjih pet godina se kao poslanik aktivno borila za prava Makedonaca. Završila je Pravni fakultet i univerzitetski je profesor. Rođena je 11. maja 1953. u Ohridu.
Bila je ministarka bez portfelja od 1992. do 1994. godine u prvoj vladi Makedonije. Prethodno je bila i član Ustavne komisije Sobranja Republike Makedonije 1991. godine, koja je preduzela značajne korake u osamostaljivanju zemlje. Doktorirala je sa pohvalama 1993. godine na Univerzitetu u Ljubljani. Osnivač je i prvog Saveta evropskog pokreta u Makedoniji.
POGLEDAJTE JOŠ:
17
0
3
U periodu od 2012. do 2016. godine bila je i član Venecijanske komisije za pitanja manjina.
Siljanovska je bila protiv uvođenja dvojezičnosti, odnosno uvođenja albanskog jezika kao drugog zvaničnog u Severnoj Makedoniji.
Bila je i protiv Prespanskog sporazuma, kojim je promenjeno ime zemlje, jer smatra da prikazuje Makedoniju kao zemlju u raspadu koja se podredila Grčkoj i dozvolila joj da se „drsko meša u njene unutrašnje stvari“.
U svom prvom obraćanju nakon izborne pobede poručila je da će biti predsednik svih građana Severne Makedonije, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
BONUS VIDEO Da li opozicija preuzima vlast u Severnoj Makedoniji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare