1
Ukrajinci samo zahvaljujući čeličnoj volji i motivaciji uspevaju da prebrode sve poteškoće koje su nastale zbog činjenice da Rusi već nedeljama gađaju i uništavaju elektro mrežu. Rezultat toga su restrikcije struje u momentima kad su temperature ispod nule, a snežne padavine zatrpavaju sve gradove. Ukratko - Ukrajinci se smrzavaju po najnižim temperaturama, dešavalo se da u redovima čekaju za vodu i hranu, a upozoreni su i da ono najgore sledi. Kako izgleda "ono najgore" sami su iskusili na svojoj koži, i to od strane Josifa Staljina, čije taktike sada koristi Vladimir Putin. Ovo je podsećanje na Golodomor, užasan period ukrajinske istorije koji je režirala Rusija.
U Kijevu je za vikend obeležena godišnjica Golodomora, na ukrajinskom jednostavno – gladi. U pitanju je period iz doba Sovjetskog Saveza, kada su Ukajinci umirali od gladi.
Zvaničnici Kijeva optužili su tom prilikom Kremlj da „oživljava genocidnu taktiku“ Josifa Visarionoviča Staljina, tokom zime tridesetih godina prošlog veka. Tokom tog mračnog perioda, milioni Ukrajinaca su umrli.
Dan sećanja na Golodomor došao je u trenucima kada se Ukrajina bori protiv žestoke invazije ruskih snaga i sa velikim oštećenjima energetske mreže koji su izazvani ruskim vazdušnim udarima.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je poručio da „Ukrajinci ne mogu biti slomljeni“.
„Nekada su hteli da nas unište glađu, a sada mrakom i hladnoćom. Mi ne možemo biti slomljeni“, istakao je Zelenski, precizno oslikavajući aktuelnu situaciju u Kijevu, ali i u ostatku Ukrajine.
Uoči godišnjice Golodimira, ili Velike gladi, Nemačka je ovaj zločin proglasila genocidom na Ukrajincima. Evo i šta se tačno dogodilo u vreme vladavina Josifa Staljina.
Kolektivno stradanje Ukrajinaca
Golodomor je period masovne gladi u Ukrajini, koja se dogodila u periodu od 1932. do 1933. godine i dovela do višemilionskih žrtava.
Tačni podaci o broju umrlih od gladi nisu poznati. Prema najnovijim procenama, koje je 2015. godine objavio Institut za istoriju Ukrajine, a podržan od strane brojnih istoričara zapadnih naučnih centara, 3,9 miliona ljudi umrlo je u tom periodu u sovjetskoj Ukrajini.
Glad je bila rezultat Staljinove politike prisilne kolektivizacije i uopšteno otpora prema ukrajinskom narodu.
Staljin je bio odlučan u svojoj nameri da u korenu saseče i najmanji trag ukrajinskog nacionalizma. Glad je slomila ljude u njihovom odlučnom neprihvatanju novog modela kolektivizacije, a Ukrajina je nakon toga ostavljena u stanju političke, socijalne i psihološke traume.
Politika sveopšte kolektivizacije koju je 1929. godine uveo Staljin imala je katastrofalan učinak za poljoprivredu. Uprkos tome, on je podigao obaveznu kvotu ukrajinskog udela u prinosu žita za 44 odsto, što je značilo da ga neće biti dovoljno da bi se seljaci prehranili. Po tadašnjem zakonu, žito se nije smelo deliti među seljacima sve dok se nije napunila državna kvota koju je naložila Vlada.
Tako je Staljin uz pomoć bezbednosnih snaga i jedinica tajne policije vodio nemilosrdan iscrpljujući rat protiv seljaka koji su odbijali da predaju svoje žito. Bilo koji muškarac, žena ili dete koje su uhvatili kako uzima makar šaku žita s kolektivne farme, najčešće je bio streljan na licu mesta.
Seljake su zadržavali i sprečavali ih da se domognu grada putem posebnih „unutrašnjih pasoša“, koji su im zabranjivali da napuste svoje selo, a kamoli da krenu u grad.
U Ukrajini je tada od gladi umiralo 17 ljudi svakog minuta, 1000 svakog sata, a gotovo 25.000 svakog dana.
Situacija je sada drugačija, a gotovo identična. Umesto Staljina, tu je Vladimir Putin koji po Staljinovoj taktici pokušava da uništi Ukrajinu.
Mrak i mraz
Scene iz Ukrajine koje poslednjih nedelja obilaze svet, daleko su od prizore koje smo ikada sanjali da ćemo gledati u 21. veku. „General zima“ i zvanično je pokucao na vrata čitave zemlje i prestonice Kijeva, gde su lekari primorani da izvode komplikovane operacije u mraku. Tako je nedavno operisano srce jedog deteta, dok se ostatak stanovnika glavnog grada Ukrajine bori sa nestašicom struje i grejanja. Situacija u narednom periodu može da bude samo gora, upozoravaju ukrajinski zvaničnici, jer će zima biti sve jača, a Rusi ne prestaju sa granatiranjem ključnih energetskih mreža.
Vlasti Kijeva su istakle da je pred tim gradom jedan od najtežih perioda. Snežne padavine u pojačane, a temperatura je pala ispod nule i tako će ostati u narednim mesecima.
Ova vest stigla je kao još jedan udarac za građane Kijeva, koji već nedeljama praktično žive u mraku i bez grejanja. Ono što im je delimično pomagalo bile su relativno visoke temperature za ovo doba godine.
POGLEDAJTE JOŠ:
1
1
0
Ali, sada je „general zima“ snažno udario na Kijev, u kom većina ljudi nema grejanje. Konstantno granatiranje od stane ruskih snaga ostavilo je dobar deo grada, ali i cele zemlje, bez snabdevanja električnom energijom.
Usled ovako kritične situacije, svet su obišle fotografije iz Kijeva koji je mahom u mraku, pod snegom, dok veliki broj ljudi u redovima čeka za vodu i hranu. Iz tog razloga formirani su takozvani Centri nepobedivosti.
U njima će najugroženijim građanima 24 sata besplatno biti obezbeđena električna energija, grejanje, voda, internet, mobilna konekcija i lekovi.
„Ako se masivni ruski napadi ponavljaju i bude jasno da struje neće biti satima, Centri nepobedivosti otvoriće vrata građanima“, rekao je predsednik Zelenski.
BONUS VIDEO Ratom istraumirana deca Kijeva