U Varšavi i većim gradovim širom Poljske su se u 17 časova oglasile sirene i crkvena zvona, a Poljaci su zastali na ulicama na minut ćutnje povodom 78. godišnjice Varšavskog ustanka protiv nemačke okupacije, dok su maršom kroz grad godišnjicu obeležili i radikalni poljski nacionalisti.
Centralna svečanost uz prisustvo poljskog državnog vrha i grupe varšavskih ustanika organizovana je na varšavskom groblju Povonzki, gde su na spomenik ustanicima „Glorija viktis“ položeni venci.
Uprkos protivljenju gradskih vlasti i opozicionog gradonačelnika Varšave Rafala Tšaskovskog, radikalni nacionalisti i ultrakatolička Svepoljska omladina organizovali su 11. marš centrom Varšave, iako je njihova manifestacija dobila dozvolu samo za okupljanje na jednom od trgova, a ne i za pohod gradom.
Nacionalisti na čelu marša nosili su veliki transparent sa parolom „stop totalitarizmima“, na kojem su i precrtani simboli kukastog krsta, čekića i srpa, duge, kao simbola LGBT i slike gradonačelnika Varšave Tšaskovskog.
„Okupljamo se ovde da odamo poštu ustanicima, ali takođe i ideji nezavisne države. Ustanici se nisu borili za imaginarnu ideju ravnopravnosti, već za suverenu poljsku državu. Neka nas niko ne ubeđuje da smo se borili za revolucionarnu jednakost kakvu pokušavaju da nam nude“, kazao je na početku marša organizator Robert Bakjevič.
Nacionalisti u pratnji policije prošli su Varšavom ove godine bez incidenata, a na Trgu Krasinjskih na kraju marša ispred Spomenika Varšavskog ustanka dočekala ih je samo manja grupa aktivista sa belim ružama, simbolom antifašista, i skandiranje „Slobodna poljska nije nacistička“.
Varšavskom ustanku, ustanicima i žrtvama svake godine odaje poštu i nemačka ambasada, koja spušta zastave na pola koplja.
Varšavski ustanak od 1. avgusta do 2. oktobra 1944. godine ostao je zabeležen kao jedan od najvećih poljskih poraza, između ostalog i zbog pogrešne procene komandanata pokreta otpora i poljske ilegalne Zemaljske armije da će ustanicima u pomoć priteći Crvena armija, koja se već približavala Varšavi, i da će okupacione vlasti kapitulirati i predati Varšavu Poljacima.
Varšavski ustanak diglo je oko 40.000 do 50.000 boraca, iako Zemaljska armija nije imala oružje za sve njih, a na vest o izbijanju ustanka Hajnrih Himler izdao je naređenje da se ne uzimaju zarobljenici, da se Varšava sravni sa zemljom i na taj način posluži kao zastrašujući primer za celu Evropu.
U borbama u koje su se uključivali masovno i civili, poginulo je 18.000 ustanika i 25.000 je ranjeno.
Kada su ustanici 2. oktobra 1944. kapitulirali, oko 550.000 Varšavljana isterano je iz grada, a Hitlerovi nacisti ostvarili su Himlerovu pretnju i zaista sravnili sa zemljom veliki deo poljske prestonice.
BONUS VIDEO: Beg iz Jasenovca posle savezničkih bombi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar