2
U Latinskoj Americi od koronavirusa je zaraženo preko dva miliona ljudi od čega je polovina u Brazilu, čiji predsednik uporno umanjuje opasnosti pandemije, dok se većina zemalja tog regiona osim zdravstvene krize suočava s mogućom nestašicom hrane ali i valom korupcije i profitiranja službenika najviših nivoa vlasti, pišu svetski mediji.
Broj inficiranih od COVID-19 u Brazilu prešao je milion bez dosledne državne strategije za zaustavljanje širenja virusa u najvećoj ekonomiji Latinske Amerike, piše Blumberg, naglašavajući kako pandemija u ovom delu sveta ukazuje na raspad zdravstvenih sistema i ustanova koje nisu u stanju da obuzdaju ili prate njeno širenje, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Prema proceni Instituta za zdravstvenu metriku i procenu Univerziteta u Vašingtonu, Brazil je na putu da nadmaši SAD kao zemlju sa najvećim brojem umrlih na svetu. Brazil je u petak, 19. juna zabeležio ukupno 54.771 novih slučajeva, čime se broj zaraženih povećao na 1,03 miliona. Do porasta – gotovo 20.000 više od prethodnog dnevnog rekorda – delom je došlo zbog problema izveštavanja nekih brazilskih država, navodi se u izjavi Ministarstva zdravlja.
Pročitaj i:
Od Meksika do Brazila, opšte je prihvaćeno da vlade nemaju dobar uvid u to koliko je stanje loše, naglašava Blumberg. U Meksiku prepune bolnice i visoke pozitivne stope – na svakih 1,77 provedenih testova potvrđuje se jedan novi slučaj – dovode u sumnju službene podatke o oko 170.000 infekcija. U Brazilu, istraživači sa Univerziteta Pelotas procenjuju da može biti šest neprijavljenih slučajeva za svaku dijagnozu u 120 gradova u kojima su radili istraživanja.
Uprkos upozoravajućim brojkama, napominje Blumberg, predsednik Žair Bolsonaro nastoji da ponovo pokrene ekonomiju ulazeći time u sukob s lokalnim vlastima. Nedavno je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj izvestila da bi drugi talas COVID-19 produbio ovogodišnju recesiju u tri najveće ekonomije Latinske Amerike – Argentina, Brazil i Meksiko – za više od jednog procentnog boda. Brazilski ministar privrede Paulo Guedes upozorio je da bi recesija u zemlji mogla prerasti u depresiju.
Odgovor Brazila na pandemiju izazvan političkim sukobima i neusklađenim naredbama karantina otežava stručnjacima da preciziraju kada će ta bolest dostići vrhunac u državi od 210 miliona stanovnika, dodaje Blumberg.
Iako mnogi stručnjaci upozoravaju da bi Brazil uskoro mogao da postane zemlja najteže pogođena virusom, većina gradova u zemlji ukida ranije uvedene mere ograničenja dok Bolsonaro i dalje umanjuje opasnost bolesti COVID-19 optužujući neistomišljenike da pokušavaju da diskredituju njegovo vođstvo, ističe CNN.
Prvi slučaj potvrđen je 26. februara, kada se verovalo da je reč o izolovanom slučaju čoveka koji je doleteo iz Italije u Sao Paulo. Mesec dana kasnije, slučajevi koronavirusa u Brazilu već su porasli na gotovo 3.000, a broj smrtnih slučajeva iznosio je 77.
Bilo je to u vreme kada je Bolsonaro prvi put uporedio virus s „malom gripom“ i lažno implicirao da su Brazilci imuni na virus, ukazuje CNN dodajući da su se slučajevi počeli brzo da se šire zemljom i postalo je jasno da će Brazil uskoro postati novo žarište virusa.
Gradovi širom Brazila počeli su da se postepeno otvarati prošle sedmice. Zvaničnici tvrde da se odluka temelji na poboljšanju uslova, poput povećanja dostupnosti kreveta za intenzivnu njegu. Međutim, stručnjaci smatraju kako su uslovi za ponovno otvaranje daleko od idealnih izražavajući zabrinutost da bi žurba mogla dovesti do povećanja broja zaraženih i odgoditi pravi oporavak. Sada se broj slučajeva u Brazilu povećava za otprilike 30.000 slučajeva dnevno, a smrti oko 1.200 dnevno.
Bolsonaro želi da otvori granice Brazila ali se druge latinoameričke vlade brinu da bi pogoršana situacija tamo mogla imati posledice širom regiona, ističe BBC dodajući da za razliku od SAD i većine zemalja u Evropi, u mnogim zemljama Latinske Amerike slučajevi zaraženih i smrti se svakodnevno povećavaju.
Pročitaj i:
Dve najnaseljenije države Latinske Amerike, Brazil i Meksiko, zabeležile su najveći broj smrtnih slučajeva, više od 49.000 i 20.000 pojedinačno. Peru ima šesti najveći broj prijavljenih slučajeva na svetu i više od 7.800 potvrda o smrtnim slučajevima. Čile svakodnevno izveštava o hiljadama novih slučajeva koronavirusa pri čemu je umrlo više od 4.200 ljudi. Ekvador je zabeležio najviše smrtnih slučajeva po glavi stanovnika u regionu – oko 24 na 100.000 ljudi.
Gledajući Brazil, Meksiko i Peru u poređenju s tri najteže pogođene zemlje u Evropi u pogledu smrtnosti – Velikoj Britaniji, Italiji i Francuskoj – može se videti da dok smrtnost u evropskim zemljama opada, u latinoameričkim zemljama ona svakodnevno raste te da se približno udvostručuje svake dve do tri nedelje. Studija sa Univerziteta u Vašingtonu upozorila je da bi se broj umrlih u Brazilu mogao popeti na 125.000 do početka avgusta – to je otprilike trostruko povećanje u odnosu na trenutni zabeleženi broj.
Iako broj smrtnih slučajeva u Latinskoj Americi nije veći od broja smrti zabeleženih u Evropi i SAD, testiranje u ovoj oblasti nije ni blizu široko rasprostranjeno i moguće je da se svi smrtni slučajevi ne prijavljuju i da će mnogi slučajevi biti nedijagnostifikovani, naglašava BBC.
Čile ima jednu od najvećih stopa testiranja u Latinskoj Americi – oko 47 testova na 1.000 ljudi. Ipak, testiranje celom regionu znatno je ispod ostalih delova sveta. Meksiko je izvršio oko tri ispitivanja na 1.000 ljudi, u poređenju s oko 75 na 1.000 u SAD-u. Brazil takođe ima nisku stopu testiranja, a prema istraživanju Medicinskog fakulteta sa Univerziteta u Sao Paulu, broj infekcija mogao bi biti čak 15 puta veći od službenog broja.
Iako je Latinska Amerika postala epicentar pandemije, uz porast smrti i infekcija, napore za suzbijanje krize potkopao je niz korupcijskih skandala, piše Njujork tajms ističući da je na desetine javnih službenika i biznismena optuženo za iskorišćavanje krize zarad ličnog bogaćenja. Neki delovi opreme su bili toliko pogrešni da su postali beskorisni – a možda su pridoneli još većoj bolesti i smrti, dodaje list.
Istrage o prevarama u poslovima koji se tiču medicinske opreme, uključujući maske, dezinfekciona sredstva i respiratore, dosegle su najviše nivoe vlasti. Bivši ministar bolivijskog zdravstva nalazi se u kućnom pritvoru čekajući suđenje zbog optužbi za korupciju nakon što je ministarstvo platilo milion dolara više od početne cene za 170 respiratora – koji nisu ni radili kako treba.
U Kolumbiji, dodaje američki list, glavni inspektor istražuje izveštaje da je više od 100 donatora političkih kampanja dobilo unosne ugovore za pružanje hitne isporuke za vreme pandemije. U Brazilu, koji ima drugi najveći broj smrtnih slučajeva od koronavirusa nakon Sjedinjenih Država, vladini službenici u najmanje sedam država su pod istragom zbog sumnje da su zloupotrebili više od 200 miliona dolara javnih sredstava tokom krize.
Prošlog meseca, tužioci u Ekvadoru objavili su da su identifikovali kriminalnu grupu koja se posvađala s zdravstvenim zvaničnicima kako bi dobili ugovor o prodaji vreća za tela bolnicama po 13 puta većoj od stvarne cene. Tada je jedan od upućenih ljudi, Daniel Salcedo, pobegao iz Ekvadora u malom avionu koji se srušio u Peruu i koji se sada oporavlja u pritvoru ekvadorske policije.
Koronavirus testira zemlje koje su se ranije borile s korupcijom, ali pandemija je proširila mogućnosti da se javni službenici u Latinskoj Americi nađu u državnim blagajnama, kažu stručnjaci za korupciju. Proglašavajući vanredno stanje, naglašava Njujork tajms, nekoliko zemalja je suspendovalo neke propise koji uređuju javne ugovore, pauzirali su skupštinske sednice ili ukinuli pravila koja zahtevaju veću transparentnost.
Osim što se koronavirus ubrzano širi Latinskom Amerikom, regionu preti „pandemija gladi“ upozorile su Ujedinjene nacije (UN) istakavši da zdravstvena kriza može dovesti oko 40 miliona ljudi u neizvesnost za snabdevanje hranom, piše agencija Frans pres.
UN-ov Svetski program za hranu (WFP) je sredinom juna saopštio da se u 11 zemalja u kojima deluje u regiji broj osoba suočenih s ozbiljnim nedostatkom hrane povećao s 3,4 miliona na početku godine na 14 miliona.
Ali, uključivanje osoba s umerenim nedostatkom hrane poraslo je na oko 40 miliona zbog društveno-ekonomskog uticaja pandemije, rekao je u Migel Bereto, regionalni direktor WFP-a za Latinsku Ameriku i Karibe.
Bereto je kazao da pored zabrinutosti zbog zdravstvenog trenda koji ukazuje na svakodnevno povećanje broja obolelih i umrlih od COVID-19, vesti nisu dobre ni po pitanju sigurnosti hrane, te da je potrebno brzo delovati kako kako bi se sprečilo da „kriza ne postane i pandemija gladi“.
