0
Evropska unija jedan je od najvećih svetskih potrošača litijuma, ali ga ne proizvodi, već uvozi, pre svega iz Kine. Zbog toga raste pritisak u Evropi da samostalno razvija sopstvena nalazišta litijuma, kao i da se sirovina za litijumske baterije proizvodi lokalno. U ovom trenutku, u Evropi je u različitim fazama razvoja više od 15 projekata koji se tiču eksploatacije litijuma u preko deset zemalja, kaže za Demostat stručnjak Nemačke agencije za mineralne resurse (DERA) Mihael Šmit. Među njima, Šmit pominje i Srbiju, navodeći da bi projekat Jadar mogao da bude od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine.
Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je reč o ključnoj sirovini za baterije. Da bi se to postiglo, Evropa mora da eksploatiše i sopstvena nalazišta litijuma, kojih ima u više država na starom kontinentu, piše Demostat.
Kandidati su, između ostalih, Nemačka, Češka, Francuska, Portugal, ali EU računa i na Srbiju.
Viši geolog u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA), Mihael Šmit, rekao je za Demostat da je u Evropi trenutno u različitim fazama razvoja više od 15 projekata za eksploataciju litijuma.
Kako precizira, projekti su locirani u Španiji, Portugalu, Finskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i drugim zemljama.
Šmit navodi da Evropa ima potencijal da se u 2030. godini u značajnoj meri snadbeva litijumom iz svojih nalazišta – čak do 40 odsto pretpostavljene potražnje.
Govoreći o Srbiji, Šmit kaže da naša zemlja ima jedinstvena i velika nalazišta litijuma i bora. Dodaje da je projekat Jadar, koji je, kako kaže, ranije razvijala velika rudarska kompanija Rio Tinto, među najvećim nalazištima tvrdih stena u Evropi.
Litijum iz Nemačke: Gde su nalazišta?
Najveće evropsko nalazište litijuma nalazi se u dolini Gornje Rajne u Nemačkoj.
U dolini Gornje Rajne, na području dugom oko 300 km i dubokom do 40 km, litijum je rastvoren u vrućoj dubokoj ili termalnoj vodi.
Geolozi sumnjaju da se u već proučavanom delu doline Gornje Rajne nalazi ukupno 15 miliona tona alkalnog metala.
Ovo čini dolinu Gornje Rajne najvećim nalazištem belog zlata u Evropi i jedim od najvećih nalazišta litijuma na svetu.
Prognoze pretpostavljaju da se iz gornjorajnskog jarka godišnje može izvući do 40.000 tona litijum hidroksida, koji bi mogao da opremi oko milion električnih automobila litijum-jonskim baterijama.
Na taj način, Nemačka bi postala nezavisna od litijuma iz inostranstva.
Izgradnja pilot-fabrike u dolini Gornje Rajne je odložena, ali budući nemački dobavljač litijuma Vulcan Energy veruje da će proizvodnja početi 2025. godine.
Generalni direktor nemačke podružnice Vulcan Energy, Horst Krojter, rekao je za Rojters da će prva postrojenja biti otvorena krajem 2025, a da će do kraja 2026. godine biti pokrenuta puna proizvodnja.
Vulcan Energy je već zaključio preliminarne ugovore o snabdevanju sa proizvođačima automobila VW, Stellantis i Renault, proizvođačem baterija LG Energy i proizvođačem katoda Umicore.
Litijum bi trebalo da se prerađuje u hemijskoj fabrici u blizini Frankfurta.
Litijuma ima i u Rudnim planinama u Nemačkoj.
Od 2010. godine kompanija Deutsche Lithium GmbH iz Frajberga, ali i druge, istražuju nalazišta litijuma u tom regionu.
Namera je da se iz podzemnog rudnika izvuče ukupno do 125.000 tona litijuma.
Ovde bi se litijum izvlačio na klasičan način, iz stene.
Ovo bi teoretski bilo dovoljno za oko 20 miliona električnih automobila.
Međutim, nije samo ekstrakcija litijuma relevantan faktor u izgradnji litijumske ekonomije u Nemačkoj, već i dalja prerada.
U Gubenu, u Brandenburgu, kanadska kompanija Rock Tech planira fabriku za proizvodnju litijum hidroksida za baterije, gde bi godišnje trebalo da se proizvodi 24.000 tona godišnje.
Zbog geopolitičkih dešavanja i poremećaja lanaca snabdevanja, izvršni direktor Dirk Harbeke najavio je da će odložiti početak proizvodnje sa 2024. na 2025. godinu.
Međutim, sam litijum u početku neće dolaziti iz Nemačke, već iz kanadskog rudnika.
Rock Tech se oslanja na cirkularnu ekonomiju i namerava da dobije polovinu proizvodnih sirovina reciklažom baterija do 2030. godine.
Do tada bi, prema kompaniji, trebalo da bude dovoljno odbačenih litijum-jonskih baterija iz električnih vozila i domaćih sistema za skladištenje energije.
Rock Tech se dogovorio sa Mercedes Benzom da isporučuje u proseku 10.000 tona litijum hidroksida godišnje.
Inače, Nemački institut za litijum vidi dobre izglede za proizvodnju litijuma u Nemačkoj.
Institut promoviše inovacije, razvoj ekonomije litijumskog ciklusa i nusproizvode koji nastaju tokom iskopavanja litijuma.
Na primer, gips, koji će u budućnosti morati da se proizvodi na druge načine postepenim ukidanjem proizvodnje električne energije iz uglja.
Austrija
Projekat Volfsberg u Koruškoj, 270 kilometara jugozapadno od Beča, takođe je više puta odlagan.
Australijska kompanija European Lithium želi da godišnje iskopa oko 800.000 tona stene koja sadrži litijum u postojećem rudniku i da iz njega proizvodi oko 11.000 tona litijum hidroksida sa kapacitetom baterija.
Planirano je da proizvodnja počne do kraja 2024, odnosno početkom 2025. godine – ako vlada da zeleno svetlo.
European Lithium je već zaključio Memorandum o razumevanju sa BMW-om za avansno plaćanje od 15 miliona američkih dolara za buduću isporuku litijuma.
Finska
Rudarska i baterijska kompanija Keliber želi da 2025. godine počne iskopavanje litijuma iz rudarskih regiona Sivajarvi i Rapasaari i prerađuje ih u litijum hidroksid u obližnjoj rafineriji u Kokoli – ekološki prihvatljivom tehnologijom zasnovanom na kaustičnoj sodi.
Za planiranu godišnju proizvodnju od 15.000 tona litijum hidroksida, podružnica južnoafričke rudarske grupe Sinbanje-Stilvoter ulaže 588 miliona evra.
Još se čeka ekološka dozvola za lokalnu fabriku za međupreradu, ali i za rudnike.
Češka
Litijumski projekat Cinovec, koji se nalazi 100 kilometara od Praga na nemačkoj granici, smatra se perspektivnim.
Tamo se sumnja na 7,3 miliona tona litijum karbonata, dok bi na nemačkoj strani u saksonskoj šumi moglo bi da bude oko 700.000 tona.
U Češkoj se litijumom bavi zajedničko preduzeće energetske kompanije u većinskom državnom vlasništvu ČEZ i kompanija European Metals, koja od 2020. godine radi studiju izvodljivosti za izgradnju rafinerije za proizvodnju litijum hidroksida, koja treba da bude izgrađena na devet kilometara od rudnika.
Demontaža bi trebalo da počne 2025. godine.
Litijum bi trebalo da se prerađuje u gigafabrici za baterijske ćelije, koju preduzeće ČEZ želi da izgradi sa češkim Ministarstvom industrije i trgovine u blizini rudnika.
Bosna i Hercegovina
Razvoj projekta rudarstva litijuma i bora u Loparama u Bosni i Hercegovini još je na samom početku.
Prema procenama švajcarske rudarske kompanije Arkkor, tu bi moglo da se uskladišti oko 2,4 miliona tona litijum karbonata.
Irska
Kina proteže svoje pipke i u EU u potrazi za litijumom.
Od 2013. godine kompanija Ganfeng Lithium, treći najveći proizvođač litijuma na svetu, na jugoistoku Irske traži “belo zlato”.
U blizini gradova Karlou i Viklou kompanija Blackstairs Lithium sprovodi projekat Avalonija.
Većinski vlasnik, Ganfeng Lithium, je od svog osnivanja 2000. godine brzo napredovao od proizvođača litijum hidroksida do najvećeg proizvođača u Kini.
Kompanija poseduje rudnike u Australiji, Argentini, Maliju i Meksiku.
Blackstairs Lithium je početkom 2022. podneo zahtev za dalje dozvole za istraživanje za projekat u Irskoj.
Međutim, rudarenje nije dobro prihvaćeno od strane stanovništva i farmera.
Francuska
Najava krajem oktobra o kopanju litijuma u srcu Francuske bila je iznenađenje čak i za stručnjake iz industrije.
Francuska rudarska kompanija Imeris, koja proizvodi kaolin za keramičku industriju u svom rudniku u Bovoaru, bila je dobro upoznata sa nalazištem litijuma.
Ali nakon novih istraživanja, shvatili su da su zalihe litijuma mnogo veće nego što se prvobitno mislilo.
Imeris želi da počne proizvodnju 2028. i obećava 34.000 tona litijum hidroksida godišnje, koji će dolaziti iz sopstvene fabrike za konverziju, čiju lokaciju Imeris traži u radijusu od 100 kilometara.
Imeris takođe upravlja površinskim rudnicima i rafinerijom kaolina u britanskom Kornvolu.
Francuzi su bili deo konzorcijuma na čelu sa britanskom kompanijom Cornish Lithium, koji je pokazao potencijal ekstrakcije litijuma iz kaolinskog otpada.
Velika Britanija
Litijuma ima i u Kornvolu u Velikoj Britaniji.
U Kornvolu, koji je tradicionalno rudarsko područje, stanovništvo je otvorenije za rudarske projekte nego na drugim mestima.
U blizini Redruta, britanska kompanija Cornish Lithium radi na direktnoj ekstrakciji litijuma iz slane vode.
Metoda ekstrakcije se smatra ekološki prihvatljivom, ali mora biti detaljno prilagođena svakoj salamuri.
Cornish Lithium takođe ima ugovor sa kanadskom kompanijom Cornish Metals, koja ima dozvole za 15.000 hektara za istraživanje slanih rastvora za litijum.
U drugom projektu, za koji se trenutno priprema studija izvodljivosti, Britanci planiraju da iskopaju oko 15.000 tona litijuma godišnje od 2026. godine u površinskom kopu kaolina u blizini Sen Ostela.
Portugal
Poznato je da postoji 60.000 tona rezervi litijuma uskladištenih na teritoriji Portugala.
To je trenutno jedina zemlja u Evropi u kojoj se litijum takođe aktivno promoviše – ali za industriju keramike i stakla.
Osim rudnika kojim upravlja portugalska Mota Group u okrugu Guarda, litijumski projekat Mina do Barroso britanske kompanije Savannah Resources je najvažnije ležište litijuma koji sadrži mineral spodumen u Evropi.
Kompanija planira samo da iskopava i obogaćuje rudu.
Pretvaranje u materijal za baterije će se obaviti u rafineriji naftne kompanije Galp ili će ići u Kinu na dalju obradu.
Godišnje je planirana proizvodnja 22.100 tona litijum karbonata.
Nakon što je studija uticaja na životnu sredinu koja je podneta 2020. godine bila nedovoljna, Savannah Resources mora da revidira studiju u toku ove godine.
Španija
Drugo najveće nalazište tvrdog kamena u Evropi za litijum miruje u napuštenom rudniku kalaja na kapiji grada Kaseresa.
Od 2016. godine australijska kompanija Infinity Lithium pokušava da dobije dozvolu za rudarenje.
Prvobitno planiran kao površinski kop, projekat je izazvao veliki otpor među stanovništvom zbog blizine starog grada, koji je na Uneskovoj listi svetske baštine.
Vlasti su poništile dozvolu za istraživanje 2021. U septembru 2022. kompanija je podnela zahtev za dobijanje dozvole za eksploataciju, ovog puta za podzemni rudnik.
U projekat San Hoze Valdeflores uključena je i španska kompanija Ektremadura New Energies.
Operateri očekuju da proizvodnja počne početkom 2025. godine.
Srbija
Grupa geologa je 2004. godine otkrila novi mineral u dolini Jadra u Srbiji: jadarit, a njegova kompozicija odgovara onoj iz izmišljenog kriptonita iz stripa o Supermenu.
Nalazište je daleko najveće nalazište litijuma u tvrdoj steni u Evropi, koji britansko-australijska rudarska grupa Rio Tinto želi da izvuče i preradi na licu mesta u rafineriji u materijal kompatibilan sa baterijama.
POGLEDAJTE JOŠ:
Druga najveća svetska rudarska grupa uložila je 2,4 milijarde dolara za projekat Jadar i planirala je proizvodnju 58.000 tona litijum karbonata godišnje.
Ali u januaru 2022. Srbija je otkazala projekat nakon žestokih protesta.
Rio Tinto, međutim, ostaje pri svom planu, a ima i nagoveštaja da bi vlada mogla da promeni svoj negativan stav.
Litijuma ima i kod Valjeva. Tamo je Rio Tinto sproveo istraživanja 90-ih godina i kasnije je odustao od projekta. Od 2011. godine, kanadska kompanija Euro Lithium istražuje pojavu.
BONUS VIDEO Čile nacionalizovao pitanje litijuma, a mi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
