1
Kada su ruski vojni lideri, tokom televizijskog obraćanja, najavili da povlače trupe iz ključnog grada Hersona na jugu Ukrajine, vidno je bilo odsustvo jednog čoveka - ruskog predsednika Vladimira Putina.
Dok su ministar odbrane Sergej Šojgu i general Sergej Surovikin, glavni komandant ruskih snaga u Ukrajini, pred kamerama navodili razloge za povlačenje, Putin je obilazio neuorološku bolnicu u Moskvi i posmatrao operaciju na mozgu, prenosi AP.
Kasnije je govorio na još jednom skupu, ali nije pominjao povlačenje iz Hersona – koje se smatra najporaznijim povlačenjem ruskih snaga u Ukrajini. To pitanje nije javno komentarisao ni u danima posle.
Dok Putin ćuti, Rusija se suočava sa sve većim problemima tokom gotovo devetomesečnog rata. Ruski lider, po svemu sudeći, prepustio je drugima da saopštavaju loše vijesti – što je taktika koju je koristio tokom pandemije koronavirusa, prenosi agencija Asošijeted pres.
Herson je bila jedina regionalna prestonica koju su ruske snage osvojile u Ukrajini, na početku invazije. Grad i okolna područja – koja se smatraju ključnom kapijom za poluostrvo Krim – mesecima su bili pod ruskom okupacijom.
Moskva je ranije ove godine nelegalno anektirala Hersonsku oblast, uz još tri ukrajinska regiona. Putin je bio domaćin ceremonije u Kremlju na kojoj su u septembru formalizovani ti potezi, i proglasio da su „ljudi koji žive u Lugansku i Donjecku, Hersonu i Zaporožju postali naši državljani zauvek“.
Samo mesec kasnije, ruska trobojka skinuta je sa vladinih zgrada u Hersonu i zamenjena žutim i plavim zastavama Ukrajine, prenosi Glas Amerike.
Ruska vojska je 11. novembra saopštila da je okončano povlačenje iz Hersona i okolnih područja na istočnu obalu reke Dnjepar. Od tada, Putin nije pominjao povlačenje ni u jednom javnom nastupu.
Putin „nastavlja da živi po staroj logici: Ovo nije rat, ovo je specijalna operacija, glavne odluke donosi mali krug profesionalaca, dok predsednici drže distancu“, nedavno je napisala politička analitičarka Tatjana Stanovaja.
Putin, za kojeg se nekad govorilo da lično nadzire vojnu kampanju u Ukrajini i daje naređenja generalima, ove nedelje je po svemu sudeći bio usredsređen na sve osim na rat.
Razgovarao je o procesu proglašenja bankrotstva i problemima u automobilskoj industriji sa vladinim zvaničnicima, zatim je sa jednim guvernerom na Sibiru razmatrao poboljšanje ulaganja u taj region, dok je telefonom govorio sa više svjetskih lidera. Sastao se i sa novim predsednikom ruske Akademije nauka.
Putin je u utorak predsjedavao video sastankom o spomenicima iz Drugog svetskog rata. To je bio dan kada se očekivalo da će govoriti na samitu G20 u Indoneziji – ali ne samo što je odlučio da ne prisustvuje, već se nije pridružio ni virtuelnim putem, niti je poslao unapred snimljeni govor.
Sastanak o spomenicima bio je jedini proteklih dana na kojem su pomenuti neki ukrajinski gradovi – ali ne i Herson. Nakon sastanka, ruski lider potpisao je dekrete kojima je okupiranim ukrajinskim gradovima Melitopolju i Marijupolju dodelio titule Gradova vojne slave, dok je počast odata i Lugansku.
PROČITAJTE JOŠ:
Nezavisni politički analitičar Dmitri Oreškin pripisao je Putinovu šutnju činjenici da je izgradio politički sistem sličan sovjetskom, u kojem je lider – ili vožd na ruskom, što je termin koji se koristio za Jozefa Staljina – po definciji nepogrešiv.
„Putin i Putinov sistem izgrađeni su na način na koji se za sve poraze okrivljuje neko drugi: neprijatelji, izdajice, zabijanje noža u leđa, globalna rusofobija – sve zaista. Tako da ako je negde izgubio, prvo to nije istina i drugo – nije on kriv“, rekao je Oreškin.
Pojedine Putinove pristalice zapitale su se zašto se ruski predsednik distancira od pitanja koje čak i krugovi bliski Kremlju smatraju ključnim razvojem događaja u ukrajinskom ratu.
To što je Putin telefonom razgovarao sa liderima Jermenije i Centralnoafričke Republike u trenutku povlačenja iz Hersona je više zabrinjavajuće nego „sama tragedija u Hersonu“, objavio je na Fejsbuku Sergej Markov, politički analitičar blizak Kremlju.
„Prvo nisam verovao da se to dogodilo, toliko je bilo neverovatno“, rekao je Markov i Putinovo ponašanje opisao kao „znak potpunog povlačenja“.
Drugi su pokušavali da povlačenje prikažu u pozitivnom svetlu i da u to uključe i Putina. TV voditelj Dmitri Kiseljev, takođe blizak Kremlju, je tokom svog programa u nedelju veče rekao da je logika iza povlačenja iz Hersona bila „da se spasu ljudi“.
Prema navodima Kiseljeva, koji se obratio ispred velike fotografije Putina sa natpisom „spasiti ljude“, to je ista logika koju predsednik koristi – „da spasi ljude, i u određenim okolnostima, svakog čoveka“.
Analitičari ocenjuju da tako i prosečni Rusi mogu da posmatraju povlačenje.
„Imajući u vidu da raste broj ljudi koji žele mirovne pregovore, čak i među Putinovim pristalicama, svaki takav manevar se mirno posmatra ili čak kao znak mogućeg čuvanja ljudstva za mogućnost mira“, ističe Andrej Kolesnikov, viši saradnik u Karnegijevoj zadužbini.
A za ruske jastrebove – glasne pristalice Kremlja koji traže drastične mere na ratištu i koje nisu bile zadovoljne povlačenjem iz Hersona – tu su i redovni raketni napadi na ukrajinsku energetsku mrežu, kaše analitičar Oreškin.
Moskva je jedan takav napad izvela u utorak. Sa oko 100 raketa i dronova, napala je ciljeve širom Ukrajine. To je bio najveći napad na ukrajinska energetska postrojenja do sada, posle kojeg su milioni građani ostali u mraku.
Oreškin veruje da takvi napadi ne nanose veliku štetu ukrajinskoj vojsci i ne menjaju mnogo na ratištu.
„Međutim, potrebni su da bi se napravio imidž pobedničkog vožda. Zbog toga je neophodno da se izvede neka vrsta napada i da se o njima glasno govori. Po mom mišljenju, to je ono što sada rade“.
BONUS VIDEO: Soba za mučenje u Hersonu
