2
Sjedinjene Američke Države i Rusija su se prve uključile u direktne pregovore, pri čemu su evropski saveznici i NATO praktično bili isključeni iz razgovora.
Američki specijalni izaslanik, general Kit Kelog, najavio je da Evropa neće učestvovati u mirovnim pregovorima koji imaju za cilj rešavanje sukoba. Ova izjava izazvala je značajne kritike evropskih lidera.
Nemački kancelar Olaf Šolc naglasio je da se odluke ne smeju donositi „preko glava Ukrajinaca“, ističući važnost uključivanja svih zainteresovanih strana u mirovni proces. Treba istaći da su kasnije drugi američki zvaničnici rekli da će se i Evropa naći za stolom kada počnu glavni pregovori. Ova situacija takođe je izazvala tenzije u transatlantskim odnosima.
Evropski lideri, poput onih iz Velike Britanije i Francuske, tražili su zasebne sastanke sa predsednikom SAD Donaldom Trampom kako bi zaštitili svoje interese i izrazili zabrinutost zbog marginalizacije Evrope u pregovorima koji direktno utiču na njenu bezbednost. Tramp se sastao i sa Emanuelom Makronom i sa Kirom Starmerom i sa njima imao, kako je rekao dobre razgovore, ali se za sada ne zna da li su u planu i sastanci sa čelnicima NATO i EU. U međuvremenu su se sastali i Tramp i Voldoimir Zelenski u Beloj kući, nakon niza izjava u kojima su se sukobljavali.
Podsetimo, Tramp je rekao da je Zelenski diktator, a Zelenski odgovorio da američki predsednik živi u sferi dezinformacija koje dolaze iz Rusije.
Ipak, iako ne učestvuje, za sada, u razgovorima koje vode SAD i Rusija, kao i SAD i Ukrajina, NATO je jedna od glavnih tema. Tramp je odbacio mogućnost da Sjedinjene Države pruže formalnije bezbednosne garancije koje traži Kijev kao i mogućnost članstva Ukrajine u NATO. „Neću davati bezbednosne garancije osim u vrlo ograničenom obliku,“ rekao je Tramp. „Evropa će to morati da uradi. Evropa je njihov sused, ali ćemo se pobrinuti da sve prođe kako treba.“ Na pitanje o ustupcima potrebnim za okončanje rata, isključio je mogućnost članstva Ukrajine u NATO-u. „NATO – na to možete zaboraviti,“ rekao je Tramp. Štaviše, Tramp je i ponovo ruski narativ prema kojem je za početak rata, odnosno kako to kažu u Moskvi, specijalne vojne operacije, kriva upravo namera Kijeva da postane deo NATO.
„Mislim da je to verovatno razlog zbog kojeg je sve ovo i počelo“, rekao je Tramp.
Kaja Kalas, ministarka spoljnih poslova EU, optužila je Trampa da je nasedao na rusku propagandu time što je zatvorio vrata članstvu Ukrajine u NATO-u. „Zašto smo u NATO-u? Zato što se plašimo Rusije. I jedina stvar koja zaista funkcioniše – jedina bezbednosna garancija koja zaista deluje – jeste NATO-ov kišobran,“ izjavila je Kalas.
Pročitajte još:
2
6
3
Pitanje relevantnosti NATO-a u velikoj meri je povezano sa stavom Donalda Trampa prema alijansi. Tramp je još tokom svog prvog predsedničkog mandata često kritikovao NATO, nazivajući ga „zastarelim“ i „teretom za američke poreske obveznike“.
Nakon povratka u Belu kuću 2025. godine, Tramp je dodatno zaoštrio odnose sa NATO-om, javno dovodeći u pitanje obavezu kolektivne odbrane iz člana 5 Severnoatlantskog ugovora. Nedavno je zapretio da SAD neće automatski braniti članice koje ne ispunjavaju finansijske obaveze prema alijansi, što je izazvalo paniku među evropskim saveznicima.
Tramp je takođe kritikovao ogromne količine vojne pomoći Ukrajini, tvrdeći da je „Evropa više zainteresovana za rat nego SAD“, te je nagovestio da bi mogao smanjiti američku podršku.
Ovo je dodatno povećalo pritisak na NATO, jer su mnoge članice zabrinute da bi bez američkog vođstva alijansa mogla izgubiti svoju stratešku ulogu. Sa druge strane, generali u Pentagonu i visoki zvaničnici američke administracije nastoje da ublaže ove izjave, ističući da SAD ostaju privržene alijansi, ali da žele veći finansijski doprinos evropskih saveznika.
Da NATO gubi na svojoj relevantnosti u svetskoj politici, mogla bi da ukaže i nedavna izjava Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i pobednika nedavnih parlamentarnih izbora u Nemačkoj. Naime, on je izrazio sumnju u dugovečnost NATO-a u njegovom trenutnom obliku. Verovatno budući nemački kancelar Fridrih Merc doveo je u nedelju u pitanje da li će NATO ostati u svom „sadašnjem obliku“ do juna, s obzirom na komentare administracije predsednika SAD Donalda Trampa. Pozivajući se na Trampove izjave, Merc je naglasio da Evropa mora brzo da deluje kako bi „postigla nezavisnost“ od Sjedinjenih Država po pitanju odbrane. „Nikada nisam mislio da ću morati nešto ovako da kažem u jednoj televizijskoj emisiji, ali nakon Trampovih izjava prošle nedelje… jasno je da ovoj vladi nije mnogo stalo do sudbine Evrope,“ rekao je Merc za nemački javni emiter ARD, nakon što su njegovi konzervativci pobedili na nacionalnim izborima.
Prema Putinu, produbljivanje veza Ukrajine s NATO-om primoralo ga je da pokrene punu invaziju u februaru 2022. godine. U stvarnosti, izgledi Ukrajine za pridruživanje savezu tada su bili praktično nepostojeći i nisu se značajno poboljšali od trenutka kada je Kijev prvi put odbačen ispraznim frazama na ključnom NATO samitu još 2008. godine.
Čak ni ruska aneksija Krima i invazija na istočnu Ukrajinu 2014. nisu dovele do promene stava među članicama saveza, pri čemu su ključne NATO zemlje, uključujući Sjedinjene Države i Nemačku, otvoreno izražavale protivljenje ukrajinskom članstvu. Zapravo, uoči pune invazije, nemački kancelar Olaf Šolc je uveravao Putina da članstvo Ukrajine u NATO-u neće biti tema najmanje narednih 30 godina.
Zbog toga je teško prihvatiti tvrdnje Moskve da su ukrajinske težnje ka NATO-u predstavljale neku vrstu neposredne pretnje Rusiji. Postoje i ozbiljni razlozi za sumnju da Kremlj zaista doživljava NATO kao pretnju nacionalnoj bezbednosti Rusije. Zahvaljujući Norveškoj, koja je jedan od osnivača saveza, NATO deli granicu s Rusijom još od svog osnivanja 1949. godine. Kasniji prijem Poljske i baltičkih država početkom 2000-ih dramatično je proširio zajedničku granicu između Rusije i NATO-a i doveo savez na svega nekoliko stotina kilometara od Moskve i Sankt Peterburga. Ova blizina dva najveća ruska grada nije izazvala primetno povećanje tenzija na granicama.
Najjasniji dokaz o stvarnom stavu Rusije prema NATO-u došao je 2022. godine, kada su Finska i Švedska, kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, odlučile da prekinu decenije neutralnosti i najave planove za pridruživanje savezu. Putin je na ovu ključnu odluku odgovorio izjavom da Rusija „nema problem“ sa njihovim pristupanjem, uprkos činjenici da bi finsko članstvo više nego udvostručilo rusku granicu s NATO-om, dok bi švedsko članstvo pretvorilo Baltičko more u „NATO jezero“.
U međuvremenu su Mark Rute, generalni sekretar NATO i Tramp razgovarali telefonom. Predsednik i generalni sekretar razgovarali su o ključnoj potrebi da rešenje za Ukrajinu bude dugotrajno.
Prepoznali su, kako je rečeno, hrabru odbranu Ukrajine od početka potpune invazije 2022. godine, koja je bila omogućena zahvaljujući pomoći Amerike i njenih saveznika, počevši od protivtenkovskih raketa „džavelin“ koje su isporučene tokom prve Trampove administracije. Generalni sekretar i predsednik složili su se oko važnosti značajnog povećanja izdvajanja za odbranu i kapaciteta odbrambene industrije u Evropi i Kanadi, što će biti ključna tema na NATO samitu u Hagu u junu.
Dogovorili su se da ostanu u bliskom kontaktu i da se uskoro ponovo sastanu. Iako je isključen iz direktnih pregovora, NATO i dalje igra ključnu ulogu u podršci Ukrajini. Alijansa koordinira isporuke vojne pomoći, pri čemu zemlje članice obezbeđuju oko 99% ukupne vojne podrške Ukrajini.
Međutim, suočen sa rastućim skepticizmom u Vašingtonu i opadanjem poverenja među saveznicima, NATO se nalazi na prekretnici. Ukoliko evropske zemlje ne preuzmu veću odgovornost za svoju bezbednost, a Tramp nastavi da umanjuje američku ulogu u alijansi, NATO bi mogao izgubiti svoj dominantni položaj na međunarodnoj sceni.