3
Na čelu Libije ponovo bi mogao da bude Gadafi ako građani te ratom razorene zemlje tako odluče na izborima 24. decembra ove godine. Naime, Saif al-Islam Muamer Gadafi, sin pokojnog lidera Libije Muamera al-Gadafija i njegove supruge Safije Farkaš, kandidovao se za predsednika.
PROČITAJTE JOŠ:
Prema podacima američkog Stejt departmenta u Tripoliju, tokom vladavine svog oca, Saif al-Islam Muamer bio je druga najpoznatija ličnost u Libiji i „de fakto“ premijer, i pominjao se kao mogući naslednik, iako je to odbio. Međunarodni krivični sud je 27. juna 2011. izdao nalog za njegovo hapšenje zbog optužbi za zločine protiv čovečnosti nad libijskim narodom za ubistvo i progon civila. On je te optužbe negirao.
Saifa je milicija uhvatila u južnoj Libiji 19. novembra 2011. godine, nakon završetka građanskog rata u Libiji i avionom su ga prebacili u Zintan. Sud u Tripoliju ga je 28. jula 2015. godine osudio na smrt zbog zločina tokom građanskog rata na suđenju koje je vođeno u njegovom odsustvu, a koje je bilo široko kritikovano. Ostao je u pritvoru, a potom pušten u junu 2017. godine. Kasnije tog meseca, vlada u Tobruku koju je predvodio Halifa Haftar je proglasila njegovu amnestiju.
Predsednička trka 2021. godine
Saif al-Islam je 2018. godine u Tunisu izjavio da će se kandidovati za predsednika na sledećim opštim izborima u Libiji pod Narodnim frontom za oslobođenje Libije.
Ajman Abu Ras, portparol stranke je rekao da Gadafi želi da se fokusira na program „reforme“, odnosno na projekte rekonstrukcije. U intervjuu za Njujork tajms 2021. godine, u prvom njegovom intervjuu za zapadne medije u poslednjih deset godina, napao je libijske političare zbog postupaka tokom Prvog libijskog građanskog rata 2011. godine i optužio ih je da su „silovali zemlju“. Saif je u tom intervjuu branio nasleđe svog oca. Intervju je obavljen u raskošnoj vili u zavorenom komplesku u Zintanu.
Obrazovanje
Saif al-Islam Gadafi je diplomirao inženjrske nauke na Univerzitetu u Tripoliju 1994. godine. Međutim, postoji još jedan izveštaj koji kaže da je on arhitekta. Potom se školovao i u Bečkoj poslovnoj školi Imadec 2000. godine.
Godine 2005. Saif je dobio titulu „Mladi globalni lider“ od strane Svetskog ekonomskog foruma. Gadafi je 2008. godine dobio doktorsku diplomu na Londonskoj školi ekonomije. Iste godine je rekao da se više neće mešati u državne poslove.
Saif je bio predsednik Libijskog naionalnog udruženja za kontronu droga i narkotika. Godine 1998. osnovao je zvaničnu dobrotvornu organizaciju, Međunarodnu fondaciju za dobrotvorna udruženja Gadafi, koja je intervenisala u raznim talačkim situacijama.
Međunarodna diplomatija
Saif je bio uključen u pregovore koji su doveli do toga da Libija odustane od programa oružja za masovno uništenje 2002-2003. godine. U periodu koji je usledio, dogovorio je nekoliko važnih poslova u ime libijskog režima. Smatran je reformatorom i otvoreno je kritikovao režim. Kada ga je pomoćnik u Kongresu upitao šta je Libiji najpotrebnije, Saif je rekao – demokratija. On je 2003. godine objavio izveštaj koji kritikuje stanje ljudskih prava u Libiji.
Odigrao je važnu ulogu u suđenju za slučaj zaražavanja HIV-om u Libiji. Prvo je odbacio informacije da su medicinari u ovom slučaju mučeni. Kasnije je u intervjuima priznao da su bugarske medicinske sestre optužene za zaveru da su namerno zaraze više od 400 dece HIV-om 1998. godine, bile mučene i da im je vlada uskratila pravo na fer suđenje. Njegovo priznanje je ozbiljno narušilo njegovu reputaciju u Libiji.
Pregovarao je i sa SAD-om kako bi zaključio sveobuhvatan sporazum o svim daljim ispalatama za američke žrtve terorističkih napada za koje se okrivljuje Libija – iz 1986. i 1989. godine. U intervjuu za BBC TV u avgustu 2008. godine, Saif je istakao da je Libija priznala odgovornost za bombaški napad na Lokerbi samo da bi uklonila trgovinske sankcije. Istakao je da Libija nije imala drugog izbora.
Saif se 2007. godine sastao sa francuskim predsendikom Nikolom Sarkozijem u Tripoliju, koji je navodom pomogao u sklapanju sporazuma o oružju, uključujući rakete. U novembru 2008. godine je bio u poseti visokog profila SAD-u gde se sastao sa američkom državnom sekratarkom Kondolizom Rajs. Gadafijev sin je 2009. godine govorio da je mišljenje u Libiji o njemu oblikovano njegovom ulogom u libijskom angažmanu sa Zapadom, rekavši: „Ako nešto krene naopako, ljudi će mene okriviti, bez obzira na to jesam li na zvaničnom položaju ili ne“.
Saif je istakao da su SAD ponizile njegovog oca prilikom posete Njujorku 2009. godine i da je njegov govor u UN-u pogrešno protumačen.
Građanski rat u Libiji
Dana 19. februara 2011. godine, nekoliko dana nakon početka sukoba, Saif je najavio formiranje istražne komisije o nasilju, kojom će predsedavati libijski sudija. Sledećeg dana je na televiziji izjavio da ako se ne postigne dogovor između demonstranta i vlade da će „hiljade mrtvih i reke krvi teći kroz Libiju“. Istako je da njegov otac ostaje zadužen za vojsku i da će se boriti „do poslednjeg čoveka, žene i poslednjeg metka“.
U junu 2011. objavljeno je da su Gadafijevi voljni da održne izbore i da će se Muamer povući sa vlasti ako izgubi. Saif je izjavio da bi izbori mogli da budu održani u roku od tri meseca i da bi transparentnost bila zagarantovana preko međunarodnih posmatrača. NATO i pobunjenici su odbili ponudu, a NATO je ubrzo počeo sa bombardovanjem Tripolija.
U avgustu je Saif izjavio da Libija postaje sve bliža islamistima i da njegovog otac sarađuje sa islamistima unutar pobune kako bi slomio otpor. 17. oktobra, nakon što je Saif napustio Bani Valid, njegov konvoj je pogođen tokom vazdušnog napada i izgubio je 26 pristalica i 9 vojnih vozila.
Kada je Muamer Gadafi ubijen u Sirtu 20. oktobra 2011. godine, Saif al-Islam je bio jedini član porodice Gadafi koji je ostao u Libiji. On se 22. oktobra pojavio na sirijskoj televiziji i poručio je: „Ja sam u Libiji, živ sam i slobodan i voljan sam da se borim do kraja i osvetim se“.
Međunarodni tim advokata koji zastupaju Saifa pisali su američkim liderima i tražili da on bude zaštićen od atentata i da SAD i NATO smatraju odgovornim za brutalno ubistvo libijskog lidera i napade na civilno stanovništvo.
U novembru 2011. kada je pokušao da pobegne iz Libije, uhvaćen je zajedno sa četvoricom pomoćnika i zatočen u južnoj Libiji. Saif je avionom odveden u Zintan i zadržan je do suđenja. Kada je 2015. godine osuđen na smrt, vlasti u Zintanu su odbile da ga predaju vlastima u Tripoliju ili da izvrše kaznu. Suđenje su krtikovali kancelarija UNa-a za ljudska prava i Hjuman rajts voč.
U maju 2017. godine preživeo je pokušaj atentata u Zintanu od strane lokalih milicija. Iste godine je pušten na slobodu umesto da bude prebačen u pritvor Međunarodnog krivičnog suda.
U visokom društvu
U Crnoj Gori 2009. godine na proslavi njegovog 37. rođendana bili su poznati gosti poput Olega Deripaske, Pitera Manka, princa Alberta od Monaka, kao i Natanijela Rotšilda. Neke zvanice su došle privatnim avionima i ostali su na dve velike jahte koje su bile usidrene u blizini „Splendida“. Prethodno je bio Saif bio domaćin na žurku u Sen Tropeu i Monaku.
Tokom 2000-tih godina Saif je ugošćen u Bakingemskoj palati i zamku Vinzor od strane britanske kraljevske porodice. Godine 2009. proveo je vikend u domu finansijera Džejkoba Rotšilda. Bio je gost i u njihovoj kući na Krfu.
Saif al-Islam je Tonija Blera opisao kao „ličnog porodičnog prijatelja“. Tvrdio je da je nekadašnjeg britanskog premijera sreo prvi put 2006. godine u Dauning Stritu i da ga je video nekoliko puta u Libiji. Bler je odlučno negirao da ima blizak odnos sa libejskom investicionom upravom, što ga je deo Saifovog napora da stvori nove izvore prihoda za zemlju, prenosi Gardijan.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
