58
„Tako blizu, a tako daleko,“ „Gledaj, ali ne prilazi“, mogle bi biti fraze koje opisuju osećaj lokalnog stanovništva, ali i turista, ne preterano dubokog džepa, u Crnoj Gori, kada se zateknu ispred veličanstvenog grada-hotela na ostrvu Sveti Stefan.
Samo nekoliko dana nakon što je 15. avgusta Crna Gora otvorila granicu sa Srbijom, skoknuli smo do obale i ubrzo se ušunjali na „zabranjeno“ ostrvo, koje važi i za najluksuznije letovalište u Crnoj Gori.
Jedini dan u godini kada lokalno stanovništvo ima dozvolu da slobodno šeta uličicama Svetog Stefana, je praznik Preobraženja Gospodnjeg, 18. avgusta. Na taj dan čitave porodice odlaze na ostrvo kako bi prisustvovali liturgiji, a to im je ujedno i prilika da uživaju u lepotama ovog starog zdanja.
Samo nekoliko sekundi hoda preko nasipa, deli kopno od ostvrskog hotela. Kada prođete stazom koja deli miločersku plažu na dva dela, zakoračićete na Sveti Stefan.
Na prvi pogled deluje kao i svaki drugi stari grad na obali. Ipak, činejnica da ste sa svih strana okruženi morem daje posebnu draž. Kaldmrisane uske ulice, fenjeri i drvene žaluzine prvo je što ćete primetiti. Ako bismo mogli da utonemo u razglednicu, to bi izgledalo upravo kao šetnja ovim ulicama. Kamene stepenice, odmah posle tunela vode prema crkvama, a gore su terase i vidikovac sa kojeg se pruža pogled na morsku pučinu, od kojeg, samo na trenutak, svakome zastane dah.
Sve je tu: kaldrma, palme, senke na suncu, miris soli i svežina leta. Nedostaje samo jedno – ljudi. Na Svetom Stefanu nema ljudi. Od kako je 2006. ostrvo dato u zakup kompaniji iz Singapura, ostrvo je zatvoreno za lokalno stanovništvo, ali i za turiste, osim ako nisu voljni da za jednu noć odvoje nekoliko hiljada evra.
„Cena najskupljeg apartmana je 6.000 evra za noć. Nema gostiju ovog leta ni u manje luksuznim hotelima, a još manje ovde. Popunjenost nam je oko 30 odsto, što je jako slabo. Ovo malo gostiju je uglavnom iz Azije i ima ih nekoliko iz zapadne Evrope. Ovde su nekada odsedale poznate ličnosti. Nije Sveti Stefan za svakoga. Ranijih godina obilazak sa vodičem koštao je 40, a samo ulaz 10 evra“ priča nam Savo, jedan od radnika obezbeđenja, dok pod zaštitnom maskom krije lice od fotoaparata.
„Nemojte da me slikate, zabranjeno je“ govori nam dok se udaljava.
Pročitajte još:
A u hotelskom restoranu, sa pogledom na nepregledno morsko plavetnilo, nekoliko stolova je zauzeto. Gosti ispijaju jutarnju kafu i blenu u telefone.
Neko drugi, na njihovom mestu, ne bi spuštao glavu, ne bi obarao pogled, ma ne bi trepnuo pred njegovim veličanstvom – Jadranom, čije se prisustvo na ovoj terasi vidi, ali i oseća, više nego na bilo kom drugom mestu na obali…
Pa iako vreme prolazi i svet se menja, Sveti Stefan ljubomorno čuva svoju autentičnu lepotu. U svom „zagrljaju“ ima 37 vila sa 101 sobom i 16 apartmana. Na ostrvu su i tri manje crkve: crkva Sveti Stefan, po kojoj je letovalište dobilo ime, je na najuzvišenijoj tački, potom crkva Aleksandra Nevskog, i najmanja, posvećena Preobraženju, koja dočekuje goste na samom ulazu u grad-hotel.
U ovom nekada ribarskom selu, koje je zbog svog položaja bilo trgovinski i saobraćajni centar, leta su provodila brojna poznata lica sa svih strana sveta, o kojima se u okolini Svetog Stefana i danas ispredaju priče. Bajkovitoj lepoti nije odolela legendarna glumica Sofija Loren, čak ni sovjetski kosmonauti predvođeni Jurijem Gagarinom, ali ni grčki kompozitor Mikis Teodorakis. Na ostrvu je letovao i Kirk Daglas, ali i čuveni „Roki“ Silvester Stalone. Na Svetom Stefanu je 1992. godine čak odigran meč između najčuvenijih šahista svih vremena, Bobija Fišera i Borisa Spaskog.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
