0
Brisel i Vašington dugo su pokazivali "strateško strpljenje" prema Mađarskoj i Srbiji, nadajući se postepenim promenama nabolje, ali kada Budimpešta i Beograd u vreme rata otvoreno staju na stranu Rusije protiv evroatlantske zajednice, pristup koji nudi isključivo šargarepu više nije održiv, piše časopis Forin Polisi.
Pobeda predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske na sve samo ne potpuno slobodnim izborima pobeda je za Kremlj, pa iako ruski predsednik Vladimir Putin možda neće u skorije vreme okupirati Ukrajinu, on drži u čvrstom zagrljaju te dve evropske zemlje, piše FP.
FP u komentaru ocenjuje da NATO i EU, ako ne žele da ih Putinovi najbliži evropski saveznici pretvore u bezubog tigra, moraju da pokažu zube, preneo je Euraktiv Srbija. Vučić i Orban, kako se navodi, neće prestati da se loše ponašaju sve dok cena koju plaćaju, ne nadmaši koristi koje imaju od potkopavanja bloka čiji su deo ili to žele da postanu.
Obojica lidera u svojim zemljama eksploatišu nezadovoljstvo zbog izgubljenih teritorija ili prestiža, a „ta težnja za nekadašnjom imperijalnom slavom koju promovišu Vučić i Orban poseduje isti potencijal za nasilje i razaranje kao i ona koja stoji iza Putinovog genocida u Ukrajini“, ocenjuje FP.
FP piše da srpske vlasti u svojoj politici prema Crnoj Gori i BiH u velikoj meri deluju u skladu sa željama Moskve.
„Srbija u potpunosti zavisi od ruskih energenata, što Rusija uspešno koristi kao sredstvo u pregovorima. Iako je EU uvela Rusiji teške sankcije, Putin i Vučić su ove nedelje razgovarali o nastavku saradnje u oblasti energetike“, piše FP.
Dodaje se i da je Rusija snabdela Srbiju oružjem, čime je ona postala regionalna sila što ugrožava njene susede koji su u NATO, a da je srpska destabilizacija Zapadnog Balkana u skladu sa Putinovim ciljevima, jer liderima NATO skreće pažnju i nagiza njihovo zajedništvo.
FP navodi da su Orbanove metode možda malo suptilnije, ali da su njegovi ciljevi skoro isti i u skladu su sa Putinovim ambicijama.
„Isuviše dugo su Vučić i Orban bili u mogućnosti da dobiju svoj kolač i da ga jedu. Imali su koristi, i to u slučaju Srbije od kandidatskog statusa i pomoći EU, a u slučaju Mađarske, od toga što su oligarsi bliski Orbanu strpali u džepove bukvalno milijarde iz fondova EU“, piše FP.
FP smatra da bi bilo krajnje nesmotreno da Brisel i Vašington sada, posle reizbora dvojice lidera, nastave na isti način.
Pročitajte još:
„Usvajanje mnogo oštrijeg tona kako prema članici EU (Mađarskoj), tako i prema zemlji kandidatu (Srbiji) imalo bi odvraćajući efekat na sve lidere koji se igraju sa mišlju da svoj položaj učvrste tako što će potpkopati načela vladavine prava ili da se udvaraju Moskvi i Pekingu“, piše FP.
FP smatra da bi podsećanje da EU nešto simboliše, posebno na Zapadnom Balkanu pozitivno uticalo da zemlje ulože iskrene napore u ispunjavanje pristupnih kriterijuma, umesto što Uniju samo iskorištavaju kao kravu muzaru.
„Vučić i Orban su promućurni politički akteri“, ali kao što i istorjia njihovih zemalja pokazuje, okretanje na tri strane kako bi se stekla korist u ratnim vremenima može užasno da se obije o glavu, piše FP.
Zato je, zaključuje časopis, sada vreme da ih Zapad natera na činjenje, primora da izaberu stranu i da se suoče sa podsledicama.
BONUS VIDEO Viktor Orban obraćanje posle pobede na izborima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
