0
Finski glasači dali su podstrek konzervativnim strankama na izborima u nedelju, i uskratili levičarskoj premijerki Sani Marin još jedan mandat kada se njena zemlja priprema za istorijsko pridruživanje NATO.
Sana Marin stekla je popularnost zbog načina na koji je njena vlada rešavala pandemiju kovida-19 i zbog snažne podrške Finske Ukrajini posle početka ruske invazije na tu zemlju prošle godine.
Međutim glavne teme izbora u nedelju bile su ekonomske i glasači u zemlji od 5,5 miliona su u velikoj meri prebacili svoju privženost ka partijama na političkoj desnici u potrazi za rešenjima za porast državnog duga, inflaciju i druge ekonomske probleme.
Uvećan dug će predstavljati izazov za novu vladu, posebno pošto će ulazak Finske u NATO zahtevati od nje da poveća vojnu potrošnju. Finska će postati 31. članica NATO sutra, pošto je Turska ratifikovala njenu kandidaturu prošle nedelje i uklonila poslednju prepreku za njen ulazak u Alijansu.
Partija Nacionalne koalicije (NCP) desnog centra osvojila je na jučerašnjim izborima najviše glasova, 20,8 odsto i time je u položaju da pokuša da formira vladu. Desničarska populistička Partija Finaca osvojila je 20,1 odsto a Socijaledemokrate Ane Marin 19,9 odsto.
Juhana Aunesluoma, profesor političke istorije na Helsinškom univerzitetu konstatovao je da je oko jedna trećina glasova otišla levičarskim strankama, a dve trećine partijama na desnici.
„To je veliki zaokret sa levog na desno“, rekao je on danas u intervjuu za AP.
Poraz Sane Marin je najnoviji udarac za levicu uz šire pomeranje ka konzervativnim i nacionalističkim partijama širom Evrope u poslednje vreme.
Švedska je izbacila svoju levičarsku vladu i okrenula se ka desnici prošle godine, posle su usledili izbori u Italiji gde je prvi put na vlast došla vlada predvođena ekstremnom desnicom od kraja Drugog svetskog rata.
Španska levičarska vlada je pod pritiskom i desničarska Narodna partija i ekstremnodesničarska partija Voks (Vox) vode po anketama, a zemlju čekaju izbori u decembru.
U Finskoj partija koja pobedi tradicionalno počinje pregovore o formiranju vlade i Partija Nacionalne koalicije koju predvodi Peteri Orpo (Petteri Orpo), 53-ogodišnji biviši ministar finansija, će kako se očekuje početi pregovore iduće nedelje sa ciljem da formira kabinet koji će imati većinu u parlamentu od 200 mesta.
Orpo je rekao AP-u sinoć da namerava da pregovara sa svim stranakama da bi „našao najbolju moguću većinsku vladu za Finsku“.
Ukoliko bi Orpo, najverovatnij kandidat za budućeg premijera, na kraju izabrao Socijaldemokrate kao koalicione partnere to bi značilo da bi Marin mogla teoretski da dobije mesto u sledećoj vladi, ali ne premijersko.
Međutim za sada najverovatniji ishod izgleda koalicija sa drugim konzervativcima.
Finski mediji su hvalili Partiju Finaca koja je vodila izbornu kampanju na antiimigrantskom i anti EU stavu, kao najveće pobednike izbora. Ta populitsička stranka zabeležila je najbolji rezultat u svojoj istoriji pod vođstvom Rike Pure (Riikka Purra) koja je preuzela čelo stranke tek 2021. godine.
Orpo je rekao da je njegova stranka otvorena za saradnju sa Partijom Finaca pošto dve stranke u velikoj meri dele stavove oko razvoja finske privrede mada imaju razlike oko pitanja klime i EU.
Najveći gubitnici na izborima su bile male i srednje partije, posebno Zelena liga i Levi savez, obe članice odlazeće koalicione vlade Sane Marin. Te stranke su ostale u senci tri velike partije.
Profesor Aunesluoma ukazao je da su koalicioni partneri Ane Marin, koji su se okrenuli ka levici tokom višegodišnjeg saveza sa Socijaldemokrtama izgubili glasove.
Iako je ruska invazija Ukrajine podstakla Finsku da traži članstvo u NATO u maju 2022. ni istorijska odluka da odustane od svoje nesvrstane politike ni rat nisu bile glavne teme tokom izborne kampanje, obzirom da su se oko njih stranke u velikoj meri slagale.
Ukupno devet stranaka izabrano je u finski parlament prema prvim rezultatima Izlaznost je bila 71,9 odto, nešto malo manje nego na izboriam 2019.
***
BONUS VIDEO: Finska i Švedska pred vratima NATO – Rusija preti odgovorom
