Finalan okršaj u Turskoj: Erdogan je izvadio "tešku artiljeriju" za drugi krug izbora, Kiličdaroglu napravio neočekivani zaokret

Izbor između Erdogana i Kiličdaroglu analitičari najčešće vide kao izbor između istoka i zapada kada je reč o spoljnopolitičkom kursu zemlje, ali zančajno se razlikuju i njihovi pogledi na Tursku iznutra.

Erdogan, koji se bori za treći uzastopni mandat, izjavljuje da će Turska koju će on voditi biti „ostrvo mira i bezbednosti“ dok istovremeno nudi svoju zemlju kao posrednika između Rusije i Ukrajine. Analitičari najčešće smatraju da je ovaj stav deklarativan, dok je u praksi Erdoganov pogled više usmeren ka istoku.Tokom svoja prva dva mandata, Erdogan je uspostavio bliže odnose sa Kinom i Rusijom. Kupio je S-400 od Moskve iako se NATO, čiji Turska član od 1952. godine, oštro protivio tome. Turska je jedina od retkih evropskih zemalja (uz Srbiju) koja nije uvela sankcije Rusiji, čak tokom rata Erdogan je nekoliko puta razgovarao sa Putinom i zajedno su preko video veze otvorili nuklearnu elektranu Akuja - projekat vredan nekoliko milijardi dolara koji je Rusija gradila u Turskoj. Takođe, Erdogan uzima više učešća u pitanjima koje se tiču Bliskog istoka i regiona, pokušavajući da Tursku nametne kao ključni faktor u inače nestabilnom delu sveta.

Sa druge strane, Kiličdaroglu gleda na zapad. Njegova vizija Turske podrazumeva povratak procesu pridruživanja EU (koje je prekinuto 2019. godine), obnova vojnih veza Turske i SAD, uz održavanje odnosa sa Rusijom.Kiličdaroglu takođe drugačije vidi Tursku iznutra. Kandidat opozicije želi da vrati parlamentarnu republiku koja je ukinuta 2017. godine referendumom koji je Erdogan organizovao nakon pokušaja vojnog puča godinu dana ranije. Izmenom ustava, aktuelni predsednik parlamentarnu republiku koju je Kemal Mustafa Ataturk proglasio pre tačno 100 godina pretvorio je u predsednički sistem – dodelivši sebi „sultanska“ ovlašćenja. Upravo to mu zameraju i analitičari sa zapada i opozicija kod kuće nazivajući ga autokratom, pa čak i diktatorom. Plan opozicionog kandidata je da predsedničku funkciju ponovo učini manje važnom, i uz slobodne medije koje obećava, Tursku učini demokratijom nalik na zapadne zemlje.

Ipak, za „obične“ Turke ključno pitanje je ekonomija. Turska beleži najveći inflaciju u poslednjih 30 godina, kriza traje već nekoliko godina unazad, a ideje dva kandidata kako sprečiti da se dalje pražnjenje džepovi Turaka drastično se razlikuju. Kiličdaroglu se zalaže za smanjenje inflacije, dok Erdogan želi da smanji inflaciju za 10 odsto do sledeće godine, uz smanjenje kamatnih stopa.Kada je reč o zemljotresu Erdogan obećava izgradnju 650.000 novih stanova na jugoistoku Turska, dok njegov protivnik garantuje izgradnju porušenih kuća svima i to u trošku države.

Kampanja između dva kruga

Ipak, kampanja između dva kruga predsedničkih izbora bila je šarenolika - od ekonomije do pitanja ko je „dobar musliman“.

Erdogan je nastavio da napada Kiličdaroglua zbog prozapadnog stava, ali i zbog podrške koju uživa od strane prokurdskih partija optužujući ga da ima podršku terorista, odnosno Radničke partije Kurdistana (PKK) koja je u Turskoj na spisku terorističkih organizacija. Erdogan je svog konkurenta optužio da je „politički amater“ i nazvao ga „nedovoljno dobrim muslimanom“.Tema koja je obeležila kampanju između dva kruga je i pitanje izbeglica iz Sirije kojih u Turskoj ima 3,6 miliona. Kiličdaroglu je o tom pitanju zauzeo „tvrđi“ stav - najavio je da će vratiti svih 3,6 miliona izbeglica nazad u Siriju u roku do dve godine ukoliko postane predsednik. Erdogan, sa druge strane, želi da vrati milion izbeglica nazad u Siriju, ali nejgov način je „dobrovoljni povratak“ bez nametanja vremenskih ograničenja. Kiličdarogluov stav smatra „neislamskim“ i tvrdi da nije human.

Ključna podrška Erdoganu

Sinan Ogan, trećeplasirani iz prvog kruga izbora, odlučio je da podrži Redžepa Tajipa Erdogana. U prvom krugu razlika između Erdogaa i Kiličdaroglua bila je skoro tačno onoliko koliko je Ogan osvojio. Mediji su ga odmah proglasili čovekom odluke koji u svojim rukama drži pobednika drugog kruga, dok je on sam „tvrdio pazar“. Nakon premišljanja i spiska uslova koje objavio, stao je na stranu sadašnjeg predsednika što pojedini analitičari smatraju presudnim.Ankete takođe prednost daju Erdoganu. Prema poslednjim istraživanjima, razlika između dvojice predsedničkih kandidata je oko pet odsto - 52,7 odsto za Erdogan i 47,3 odsto za Kiličdaroglua. Poređenja radi, u prvom krugu ankete su Erdoganu davale 49,52 odsto glasova, a njegovom protivkandidatu 44,9 odsto.BONUS VIDEO Turska bira šefa države - Erdogan ili Kiličdaroglu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=turskabiraefadraveerdoganilikilidaroglu-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6041751"]