0
Sredinom marta je filipinski predsednik Rodrigo Duterte naredio da pojedini delovi države da zbog koronavirusa pređu u karantin, koji je na kraju potrajao toliko dugo da su Filipini postali jedna od zemalja sa najdužom i najstrožom izolacijom u svetu.
Protesti protiv gubitka posla i nestašice hrane u tom periodu bili su snažni, što je izazvalo žestok odgovor policije i masovna hapšenja. U aprilu je Duterte javno rekao da bi policija trebalo da „ubije na mestu“ svakog ko krši restrikcije oko virusa, prenosi CNN.
„Neću oklevati. Moje naredbe policiji i vojsci su jasne. Ko god ne poštuje zakon i bori se protiv vojske i policije, slobodno ga upucajte“, rekao je Duterte tokom jednog od govora naciji.
Iako su zbog zabrinutosti oko stanja ekonomije ograničenja ublažena u junu, slučajevi koronavirusa povećavaju se na Filipinima, pa ta zemlja trenutno ima drugi najveći broj potvrđenih slučajeva u ovom delu Azije.
Glavni grad Manila trebalo bi da se vrati u modifikovanu izolaciju u utorak od ponoći, a ljudi mlađi od 21 ili stariji od 60 godina treba da ostanu kod kuće, zajedno sa onima koji su pod visokim rizikom od zaraze.
Međutim, dok se milioni Filipinaca vraćaju pod ključ, kritičari predsednika tvrde da bi se novi protivteroristički zakon mogao koristiti za dalje suzbijanje neslaganja oko situacije sa virusom.
Pristalice zakona koji uveliko proširuje definiciju terorizma kažu da je to neophodno za nacionalnu bezbednost i dragoceno sredstvo za zaštitu Filipina od terorističkih napada. S druge strane, protivnici tvrde da je vlada koristila izolaciju kao izgovor da bi se ona nametnula narodu uz minimalan mogući otpor.
„Da se ovo desilo u vreme kada nismo bili pod karantinom, napolju bi bilo mnogo masovnih protesta. Za Filipince to bi značilo rizikovati ne samo mogućnost zaraze, već i mogućnost hapšenja. Dakle, ako ne dobijete virus, idete u zatvor“, kaže Marija Resa, novinarka i kritičarka Duterteove vlasti.
Pre nego što je virus zahvatio ovu državu, skoro svaka peta osoba na Filipinima već je živela ispod granice siromaštva, a zatvaranje u kuće je to stanje samo pogoršalo.
Stroge mere karantina opustošile su ekonomiju zemlje, čime je Duterteova vlada u martu donela akt koji je imao za cilj da pomogne milionima porodica sa niskim primanjima tokom pandemije obezbeđivanjem novčane nadoknade za dva meseca.
Međutim, zakon je Duterteu dao dodatna ovlašćenja, uključujući mogućnost preuzimanja privatnih medicinskih ustanova i javnog prevoza. Prema novom zakonu, svako ko prekrši karantinska ograničenja suočen je sa dva meseca zatvora ili novčanom kaznom od 20.000 dolara.
Uprkos pokušaju ublažavanja udara na ekonomiju, milioni radnika izgubili su posao tokom izolacije zbog ograničenja u javnom prevozu koji je dugo bio obustavljen, obustavljanja međunarodnih letova i zatvaranja nebitnih poslova.
Prvog aprila su se stanovnici Manile okupili da protestuju zbog onoga što su smatrali nedostatkom podrške vlasti, pozivajući Dutertea da im pruži pomoć u hrani. Policija je razbila demonstracije i uhapsila 21 osobu zbog organizovanja skupa bez dozvole.
Telma Kačola, čiji je suprug uhapšen na protestima, rekla je da ne bi izašli na ulicu da imaju pomoću u hrani.
„Umrećemo od gladi, a ne od kovida-19“, kaže ova žena.
Policija je saopštila da je između marta i jula više od 70.000 ljudi uhapšeno zbog kršenja pravila javnog zdravlja koja se odnose na kovid-19, pa su vlasti obznanile da moraju biti blaži jer nemaju dovoljan broj zatvorskih jedinica.
Udruženja za ljudska prava navode da su neki ljudi koji su uhapšeni izdvojeni kako bi bili javno poniženi od strane lokalne policije, uključujući i LGBT mladiće koji su izjavili da su u pritvoru bili prisiljeni da se međusobno ljube.
Do 1. maja karantin je proširen na celu zemlju, uz obavezno merenje telesne temperature i nošenje maski na javnim mestima, ostajanje kod kuće za osobe starije od 60 godina i policijski čas za ljude koji mogu da rade od kuće.
Istog meseca je ABS-CBN, jedna od najvećih televizijskih mreža na Filipinima, takođe bila prisiljena da obustavi rad nakon što licenca za njeno emitovanje nije obnovljena. Kritičari su ovu odluku opisali kao udarac slobodi medija koji dolazi u opasno vreme kada su javne informacije važnije nego ikad.
„Predsednik Duterte voli da kaže kako voli da koristi nasilje i strah. Uz kovid-19 je to sve još gore“, tvrdi novinaka Resa.
Antiteroristički zakon posebno je izazvao zabrinutost zbog njegove potencijalne zloupotrebe i široke primene.
„Zakon o terorizmu je katastrofa za ljudska prava. On će otvoriti vrata samovoljnim hapšenjima i dugim zatvorskim kaznama za ljude ili predstavnike organizacija koji su nezadovoljni predsednikom“, kaže Fil Robertson, zamenik direktora Hjuma rajts voča za Aziju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
