0
U prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj tesnu pobedu odneo je aktuelni predsednik Emanuel Makron. Njemu će na crtu u drugom krugu izaći kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen. Obzirom na malu razliku u glasovima u prvom krugu, konačni ishod predsedničkih izbora može zavisiti od "prelivanja" glasova, odnosno kome će podršku u drugom krugu pružiti birači kandidata koji se za njega nisu kvalifikovali.
Preliminarni rezultati pokazuju da se na čelu kolone nalazi Makron sa 27,6 odsto glasova, dok je Le Pen na drugom mestu sa 23,4 odsto. Trećeplasirani je kandidat levice Žan-Lik Melanšon, četvrto i peto mesto zauzeli su desničari Erik Zemur sa sedam odsto i Valeri Pekres koja je osvojila 4,8 odsto glasova.
Ključnu ulogu u drugom krugu mogli bi da odigraju glasači Žan-Lika Melanšona, koji je u prvom krugu zabeležio više glasova nego što su mu ankete predviđale – 22 odsto.
Melanšon, koji je i ranije označen kao potencijalno iznenađenje na izborima, sada je čovek koji može da reši pitanje pobednika. Ako se on pita to nikako ne bi smela da bude Le Pen.
Kada je postalo jasno da će se ponoviti scenario od 2017. godine, kada su upravo tadašnji levičar, sada centrista Makron i ekstremna desničarka Le Pen prošli u drugi krug predsedničkih izbora, Melanšon je pozvao svoje glasače da podršku pruže čoveku koji već sedi u Jelisejskoj palati.
„Ne smemo dati nijedan glas gospođi Le Pen, mislim da vam je poruka jasna. Sada je na vama. Znamo za koga nikada nećemo glasati. U ostalom, Francuzi su u stanju da znaju šta da urade. Ne smete dati glas Marin Le Pen“, poručio je on.
Melanšon je istakao da je svestan stanja u kojem se njegova domovina i narod nalaze, kao i ogorčenosti i osećaja da je Francuska ušla u stanje socijalne i ekološke vanredne situacije, ali da Marin Le Pen nije osoba koja može doneti poboljšanje, uprkos njenim obećanjima.
I ostali predsednički kandidati podršku u drugom krugu 24. aprila pružiće Makronu, sa izuzetkom desničara Erika Zemura koji je pozvao svoje glasače da podrže Le Penovu.
Ovogodišnja predizborna kampanja označila je preokret u dosadašnjoj politici Makrona i Le Penove. Ranijih godina ona je bila ta koja je okrenuta spoljnoj politici i položaju Francuske u svetu, a aktuelni predsednik ranije je bio fokusiran na stanje unutar zemlje.
Rat u Ukrajini, kao i činjenica da je Francuska ove godine preuzela predsedavanje Evropskom unijom, doprineli su tome da Makron teži poboljšanju ličnog statusa unutar EU, naročito nakon penzionisanja Angele Merkel.
POGLEDAJTE JOŠ:
U momentima kada je Marin Le Pen obilazila zemlju i govorila o problemima Francuza, Makron je vreme posvetio razgovorima sa Putinom, što nije prošlo nezapaženo kod birača.
Uzlet kandidatkinje ekstremne desnice analitičari objašnjavaju činjenicom da se u kampanji posvetila kupovnoj moći Francuza i obećanjima da će ukinuti porez na dodatnu vrednost (PDV) na određene proizvode, kako bi olakšala svakodnevicu građanima.
Međutim, ona suštinski nije promenila politiku o nacionalnom identitetu i imigraciji, već je samo izabrala drugačiji vokabular da bi to opravdala. Paradoksalno, Le Penovoj su pomogli i ekstremistički stavovi drugog kandidata desnice Erika Zemura, koji se pokazao kao „veći desničar od nje“, te su je birači prihvatili kao bolju opciju.
BONUS VIDEO Izbori u Francuskoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
