2
Glasovi koji govore da se Rusiji treba omogućiti "dostojanstven izlazak" iz rata u Ukrajini motivirani su strahom od toga šta se može dešavati u toj zemlji u slučaju da Putin izgubi rat i vlast.
Ruska agresija u Ukrajini se ne odvija po planu koji je zamislio ruski predsednik Vladimir Putin, smatraju politički analitičari, ali kako vreme odmiče, sve je jasnije da se rat neće završiti apsolutnom pobedom Ukrajine, kao što mnogi na Zapadu očekuju. Takvo očekivanje, kako sada neki s pravom sumnjaju, nije bilo zasnovano na realnim vojno-strateškim procenama, već na propagandnom entuzijazmu.
Da su na Zapadu postojale ozbiljne sumnje u ishod ruske agresije i kreirani različiti scenariji, u zavisnosti od toga kako se situacija odvijala na terenu, svedoče i najviše debate, koje su počele da dominiraju javnim prostorom. Zapadni mediji, koji su od početka rata insistirali na narativu da je „slobodnom svetu“ prihvatljiv samo Putinov poraz u Ukrajini, sada su počeli da iznose stavove koji sugerišu da bi se za „ukrajinski svet” moglo pripremiti potpuno drugačije rešenje.
Dve stvari su se pokazale veoma značajnim u razmatranju obima i mogućih ishoda rata u Ukrajini. Prvi je nastanak scenarija u kome Rusiji treba dati priliku da „dostojanstveno izađe iz sukoba“, što je odmah protumačeno kao neka vrsta kapitulacije pred Putinovom agresivnom politikom. Zapadni mediji i geostrateški mislioci, koji razmišljaju o „ukrajinskoj situaciji“, nazvali su ovaj scenario Makron-Šolcov zbog pomirljivih tonova prema Putinu.
Osim toga, stavovi bivšeg američkog savetnika za nacionalnu bezbednost i veterana svetske politike Henrija Kisindžera, koji je na forumu u Davosu rekao da se rat u Ukrajini može završiti povoljno za Evropu i svet samo ako zemlja postane neutralna i bude vezana za saradnju sa Rusija, a ne odbrambeni bedem Zapada prema ostatku sveta, gurnula je Moskvu u savez sa Pekingom.
Kisindžer je upozorio da bi se u suprotnom sve pretvorilo u rat između Zapada i Rusije i poručio da Ukrajina treba da ustupi deo svoje teritorije Rusiji radi mira. Njegovi stavovi izazvali su burne reakcije u Kijevu, SAD i nekim evropskim zemljama, posebno onima koje su geografski najbliže Rusiji.
Hrvatski novinar i publicista Vlado Vurušić objašnjava razloge „evropskih pomirljivih tonova“ i kao glavnu navodi energetsku zavisnost Evrope od ruskih energenata. Čak i više, naglašava Vurušić, Evropljane brine šta će biti sa Rusijom ako bude dovedena u stanje političke i ekonomske agonije.
„Jedan od razloga je verovatno taj što Evropa ipak u velikoj meri zavisi od ruske energije, to je jedna stvar. Druga stvar je što se Evropa i dalje plaši šta bi moglo da se desi Rusiji ako bude izolovana, ako padne na kolena i politički i ekonomski, što se dešava, a Rusija je još uvek u Evropi, tako da je američki odnos prema Rusiji značajno se razlikuje od Evrope”.
Vurušić objašnjava i da se stav Evropljana značajno razlikuje od američkog, a zbog ekonomskih i bezbednosnih izazova verovatno imaju otvorenu opciju „Putinovog spasavanja”.
„Izgleda da se Bajden nekako složio sa idejom da bi Ukrajina možda mogla da pobedi, odnosno da Rusiju treba što više iscrpiti. Dakle, Evropa i dalje računa da je Rusija tu i da sa njom još treba na neki način da razgovaramo i da će, kada se taj rat završi, Rusija tu ostati i imati neke odnose sa Evropom, ekonomske, političke i, naravno, kakve je najvažnije za Evropu – i bezbednosne.
Verovatno traže da na neki način spasu Putina jer se ne zna šta bi moglo da se desi Rusiji kada Putin ode, ili ako Putin padne, zbog gubitka rata. Bilo kakvi loši odnosi u Rusiji, odnosno neki nemiri u Rusiji, nuklearnoj velesili, ipak su nešto drugačije od nemira tog tipa, državnih udara, u drugoj zemlji. Evropa se jako plaši i na te stvari gleda na drugačiji način“, kaže Vurušić.
Ono što je važno razumeti, kaže istoričar Tvrtko Jakovina, jeste da se zapadna geostrateška doktrina i dalje, na neki način, rukovodi blokovskim principima, a ovakav način razmišljanja postao je vidljiviji tek Kisindžerovim govorom.
„Inicijative koje su postale vidljive, ili više ušle u mejnstrim, pošto je Kisindžer elaborirao svoju tezu da je Rusija potencijalni saveznik u sukobu sa Kinom i izazvao popriličan skandal tvrdnjom da posle svega što se do sada desilo, Rusija ne sme da bude bačen na kolena, jer može da stvori velike probleme unutar Rusije, rekao bih da mogu da predložim dve stvari. Jedno je da je razmišljanje o odnosima velikih sila ili „blokovima moći“ i dalje sveprisutno, a drugo je da situacija na bojnom polju, uprkos svim sankcijama i želji da se podrži Ukrajina, nije naročito povoljna za ukrajinsku stranu“, rekao je Jakovina.
Za Jakovinu, potencijalno, posledice eskalacije ekonomskog rata između Zapada i Rusije mogu biti velika opasnost.
„Povlačenje Rusije iz sistema svetskog tržišta na način na na koji je ona to bila ranije stvorilo je ogromne poremećaje koji su verovatno ne samo u Ukrajini i Rusiji već i u drugim delovima sveta i to su razlozi zbog kojih sada pokušavaju da pronađu brz, i za obe strane, ako je moguće, zadovoljavajući završetak rata. Međutim, ako to pokušavate da postignete u ovoj situaciji, to mora biti uz mnogo ustupaka Rusiji, mnogo više nego što je stvoreno javno mnjenje i nego što bi bilo pošteno. Mi zapravo idemo negde u tom pravcu“, kaže Jakovina.
Ono što zabrinjava javnost, a na šta politički analitičari stavljaju poseban akcenat, jeste pitanje kako će Putin shvatiti poruku u kojoj mu je dozvoljeno da se „dostojanstveno povuče” iz rata, a okupirane teritorije u Ukrajini ostavi pod ruskom kontrolom.
Da li će ruski predsednik takvu političku strategiju shvatiti kao gest ka miru ili slabost Zapada koja će dodatno podstaći njegove imperijalne ambicije?
„To je najkontroverznija stvar u tom scenariju. Jer, pitanje koje je veoma važno: ako nekako pristanu ili nagovore Ukrajinu da ustupi deo svoje teritorije, Krim i deo teritorije u Donbasu, u zamenu za mir, i da Ukrajina ima svoj normalan put i uđe u Evropsku uniju i NATO, da joj pomogne Evropa da izgradi svoju ekonomiju. Ipak, najspornije je pitanje da li će se Putin time zadovoljiti ili će reći: „Čekaj, ako si mi dao četvrtinu, onda mi daj pola Ukrajine“. Ili da vidimo šta ćemo sa Gruzijom, šta ćemo sa baltičkim republikama?’ To je najkontroverzniji deo Šolcovog i Makronovog scenarija: koliko će Putin i Rusija shvatiti da je to u redu, „sada smo pobedili i to nas zadovoljava”. Sada je pitanje da li će posle toga tražiti još i više“, kaže Vurušić.
Zadovoljavajuće rešenje za Rusiju, u ratu u Ukrajini, znači samo jedno, kaže Jakovina.
„Nažalost, bojim se da ako je stav da se mora naći zadovoljavajuće rešenje i da se mora omogućiti dostojanstven izlazak Rusije iz rata, to neće moći da bude dostojanstveno da ne date Rusiji više nego što je imala pre nego što je ušla u rat. I to nije rešenje koje može biti ohrabrujuće ne samo za Ukrajinu, već i za bilo koju drugu malu zemlju ako dođe do agresivnog rata“, zaključuje Jakovina.
Bonus video: Savatović: Rusima je Putinova popularnost u Srbiji neobjašnjiva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: