Led sa Antarktika koji se ubrzano topi uzrokuje dramatično usporavanje dubokih okeanskih struja, što može imati katastrofalan učinak na klimu, pokazuje novo istraživanje.
Protok vode duboko u moru koji pokreće morske struje mogao bi da se do 2050. smanji za 40 odsto, kaže tim australijskih naučnika.
Antarctic ocean currents heading for collapse, report warns https://t.co/grTZr8CPiE
— BBC News (World) (@BBCWorld) March 30, 2023
Morske struje po svetu prenose neophodnu toplinu, kiseonik, ugljenik i važne nutrijente. Prethodna istraživanja sugerišu da bi usporavanje Severnoatlantske struje (čiji je Golfska struja deo) moglo da izazove veliko zahlađenje u Evropi. Nova studija, objavljena u časopisu Nature, takođe upozorava da bi usporavanje struja moglo da smanji sposobnost svetskih mora i okeana da apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere.
Izveštaj naglašava da je Zemljina mreža okeanskih struja delimično vođena kretanjem gušće, slanije morske vode u blizini Antarktika. Ali kako se glečeri tope, morska voda postaje manje slana i ređa, pa se njeno kretanje prema dnu usporava.
Naučnici tvrde da ove dubokomorske struje, ili „prevrtanje“ vode, na severnoj i južnoj hemisferi bile su relativno stabilne milenijumima, ali ih sada remeti klima koja se zagreva.
„Naši modeli pokazuju da ako emisije ugljenika nastave da rastu trenutnom brzinom, onda će Antarktička struja usporiti za 40 odsto u narednih 30 godina, što može dovesti do dela ukupnog kolapsa okeanskih struja“, kaže vođa studije profesor Metju Ingland.
Dr Adel Morison, koja je doprinela izveštaju, objasnila je da kako okeanske struje usporavaju, voda na površini brzo dostiže svoj kapacitet da apsorbuje ugljenik, ali se onda ne zamenjuje vodom iz dubokog mora sa dezasićenom ugljenikom. Atlas studija je 2018. godine otkrila da je sistem cirkulacije vode u Atlantskom okeanu sada slabiji nego što je bio u bilo kom trenutku u proteklih 1.000 godina i da se značajno promenio u poslednjih 150 godina.
Protok vode duboko u moru koji pokreće morske struje mogao bi da se do 2050. smanji za 40 posto, kaže tim australijskih naučnika, piše BBC.
Morske struje po svetu prenose neophodnu toplinu, kiseonik, ugljenik i važne nutrijente. Prethodna istraživanja sugerišu da bi usporavanje Severnoatlantske struje (čiji je Golfska struja deo) moglo da izazove veliko zahlađenje u Evropi. Nova studija, objavljena u časopisu Nature, takođe upozorava da bi usporavanje struja moglo da smanji sposobnost svetskih mora i okeana da apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere.
Uporavaju se morske struje
Izveštaj naglašava da je Zemljina mreža okeanskih struja delimično vođena kretanjem gušće, slanije morske vode u blizini Antarktika. Ali kako se glečeri tope, morska voda postaje manje slana i ređa, pa se njeno kretanje prema dnu usporava.
Ove dubokomorske struje, ili „prevrtanje“ vode, na severnoj i južnoj hemisferi bile su relativno stabilne milenijumima, ali ih sada remeti klima koja se zagreva, kažu naučnici.
– Naši modeli pokazuju da ako emisije ugljenika nastave da rastu trenutnom brzinom, onda će Antarktička struja usporiti za 40 odsto u narednih 30 godina, što može dovesti do dela ukupnog kolapsa okeanskih struja – kaže vođa studije profesor Metju Ingland.
„Da okeani imaju pluća, ovo bi bilo jedno krilo“, kaže okeanograf Ingland sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju.
Dr Adel Morison, koja je doprinela izveštaju, objasnila je da kako okeanske struje usporavaju, voda na površini brzo dostiže svoj kapacitet da apsorbuje ugljenik, ali se onda ne zamenjuje vodom iz dubokog mora sa dezasićenom ugljenikom. Atlas studija je 2018. godine otkrila da je sistem cirkulacije vode u Atlantskom okeanu sada slabiji nego što je bio u bilo kom trenutku u proteklih 1.000 godina i da se značajno promenio u poslednjih 150 godina.
Studija je takođe sugerisala da bi Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (AMOC), čiji je deo topla Golfska struja, mogla da ohladi okean i severozapadnu Evropu i utiče na morski ekosistem.
Senzacionalistički opis zatvaranja AMOCA-e prikazan je u filmu katastrofe 2004. „Posle sutra“.
Ipak, dr Morison kaže da bi usporavanje Južne struje imalo veći uticaj na morski ekosistem i Antarktik.
„Morske struje donose na površinu važne hranljive materije koje tonu na dno kada organizmi umru, čime se obnavljaju zalihe hranljivih materija za globalni ekosistem i za riblji fond. Druga velika implikacija koju bi ovo moglo imati je ubrzano topljenje Antarktika u budućnosti. Naime, time se otvara put toplijim vodama koje mogu da ubrzaju otapanje, što u okean unosi još ređu, otopljenu vodu, što još više usporava cirkulaciju“, kaže dr Morison.
Naučnici su proveli 35 miliona sati tokom dve godine praveći svoje modele, što sugeriše da bi cirkulacija dubokog okeana na Antarktiku mogla da se usporava dvostruko brže nego u severnom Atlantiku.
„Neverovatno je videti kako se sve dešava tako brzo. Čini se da trenutno uzima brzinu. To je glavna vest“, kaže klimatolog Alan Miks sa Državnog univerziteta Oregon, autor izveštaja za Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC).
BONUS VIDEO Snežna oluja u Njujorku – desetine mrtvih
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare