0
Kampanja vakcinacije protiv koronavirusa u Evropskoj uniji počela je "kilavo". Do sada je, prema podacima agencije Blumberg, EU uspela da primeni oko 8.9 miliona doza, odnosno dve doze na 100 stanovnika. SAD i Velika Britanija dosad su vakcinisali sedam, odnosno 10,5 stanovnika na 100, a Izrael je trenutno na 43. Budući da su za sva dosad odobrene vakcine potrebne dve doze da bi bila efkasna, pred EU je vrlo strma planina na koju se treba popeti kako bi bila na pravom putu.
Pročitajte još:
Na žalost, ni budućnost ne izgleda mnogo bolje. EU je nameravala da do kraja leta vakciniše najmanje 70 posto stanovništva u svim zemljama članicama, ali taj cilj možda više nije dostižan.
Evropa je odobrila dve vakcine – Fajzerovu i Moderninu ali ih ne dobija u dovoljnim količinama. Ove sedmice, Evropska agencija za lekove bi trebalo da odobri i primenu vakcine koju su zajednički razvili AstraZeneka i Oksford, ali je ova farmaceutska kompanija već sad najavila da bi u prvom kvartalu mogli da smanje svoju isporuku EU za gotovo 60 posto.
Vakcina francuskog Sanofija neće biti spremna do kraja 2021. godine zbog neuspeha u ispitivanjima, ističe Blumberg.
Posledice mogu biti katastrofalne
Posledice ovog neuspeha mogu biti katastrofalne ako se brzo ne reše. EU ima registrovano gotovo 426.000 smrtnih slučajeva zbog korone, a što duže bude trebalo da se pandemija stavi pod kontrolu, to će ta brojka biti još viša. Agencija navodi da je reputacija Unije dovedena u pitanje. Kako može da se ponosi svojim „socijalnim modelom“ ako ne može da zaštiti čak ni svoje najugroženije građane?
Uspešno vakcinisanje takođe je jedini održivi način da se pomogne oporavku ekonomije. Kombinacija duboke neizvesnosti, zatvaranja i drugih mera fizičke distance doprinela je padu domaćeg bruto proizvoda u Evropi za 7,6 posto tokom 2020. godine, pokazuju projekcije Međunarodnog monetarnog fonda iz oktobra.
Sporo uvođenje vakcina
Neuspeh Evropske unije krenuo je već sa narudžbinama vakcina. Iako je sveobuhvatni portfolio postojao i pre nego što su vakcine odobrene, EU je sporo i konzervativno pristupila najperspektivnijem razvoju, vakcinama zasnovanim na inovativnoj tehnologiji RNK. Evropska agencija za lekove zaostajala je za SAD i Velikom Britanijom u odobravanju Fajzerove vakcine. Kašnjenje u izdavanju odobrenja AstraZenekinoj vakcini je razumljivo, s obzirom na probleme u ispitivanjima (AstraZeneka još nije zatražila američko regulatorno odobrenje), prenosi Indeks.
I uvođenje vakcina u Evropi bilo je sporo, naročito u Francuskoj i Belgiji. A tu je pitanje da li su članice EU ispravno odlučile ko će dobiti prve doze. U Italiji je samo jedna od deset doza dospela do stanara domova za starije i nemoćne, a četvrtinu svih vakcina dobili su zdravstveni radnici koji nisu ni lekari ni medicinske sestre. Razumno je zaštititi bolničko osoblje, ali ova raspodela ne deluje ispravno. Dodatni je problem predstavlja nedostatak bočica.
EU protiv farmaceutskih kompanja
Pa šta se može učiniti? EU se okrenula protiv farmaceutskih kompanija. U ponedjeljak je održan sastanak s upravom AstraZeneke, od koje se tražilo jasno i detaljno objašnjenje kašnjenja i zahtevalo ispunjavanje obećanja o isporukama. AstraZeneka za probleme krivi jedan od svojih proizvodnih pogona u Evropi, ali Evropska komisija strahuje da je kompanija dala prednost drugim zemljama.
„Članice EU su jedinstvene. Proizvođači vakcina imaju društvene i ugovorne odgovornosti koje moraju poštovati“, navela je Stela Kirijakides, komesar EU za zdravlje i bezbednost hrane.
Discussions with @AstraZeneca today resulted in dissatisfaction with the lack of clarity and insufficient explanations. EU Member States are united: vaccine developers have societal and contractual responsibilities they need to uphold.
— Stella Kyriakides (@SKyriakidesEU) January 25, 2021
Evropske vlade imaju puno pravo da zahtevaju ispunjenje ugovora. Napokon, platile su pozamašne iznose unapred, očekujući pravovremene isporuke. Ipak, moraju biti sigurne da su u pravu u ovakvim situacijama. Ugovori s farmaceutskim kompanijama su tajni, ali moguće je da proizvođačima lekova nude neke klauzule o izbegavanju odgovornosti u slučaju problema sa snabdevanjem. Takođe, navodi agencija, Brisel mora da bude oprezan u razlikovanju oportunističkog ponašanja i problema koje je razumno očekivati u ubrzanom uvođenju nove vakcine.
Iz sveta i regiona čitajte:
Bes zbog smanjenja Fajzerovih isporuka
Bilo bi opasno da političari prikažu proizvođače vakcina kao žrtvene jarce kako bi prikrili vlastite propuste. Ovakvo ponašanje događalo se i pre pandemije, kad je krivica zbog širenja covida-19 svaljivana na svakog drugog, od građana koji organizuju žurke do stranih posetilaca, ali ne i na loše politike.
Prošle sedmice je nekoliko nacionalnih vlada u zemljama EU bilo besno na Fajzer koji je najavio da će privremeno smanjiti isporuku doza kako bi reorganizovao proizvodnju u svojoj belgijskoj fabrici. Pokazalo se da će Fajzer kasnije tokom ovog kvartala nadoknaditi manjak, piše Blumberg.
Postoje značajni rizici od političkih istupa koji nemaju temelja u realnosti. Prihvatljivo je vršiti pritisak na proizvođače cepiva, ali ne i podrivati ključan odnos u situaciji kad su mnoge druge zemlje spremne kupiti njihove injekcije. Bliska saradnja Fajzera i Izraela dovela je ovu zemlju do čudesnih rezultata u primeni vakcine. To nudi lekcije. Evropska unija mora biti sprema bliže da sarađuje sa dobavljačima, nudeći finansijsku pomoć onim dobavljačima koji odluče da prenamene svoje pogone kako bi proširili proizvodnju. Iako više novca neće rešiti uska grla, ipak bi moglo pomoći.
Nije kasno za rešavanja dosadašnjih propusta, ali EU političari moraju brzo da reaguju. Težnja za normalnošću trka je u kojoj se mora pobediti, zbog zdravlja ljudi i ekonomskog oporavka i oni koji do cilja dođu drugi još će dugo trpeti posljedice, zaključuje Blumberg.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
