Evropa na udaru kao nikada pre: Središte EU preplavili ruski i kineski špijuni, 3 profesije vrve od obaveštajaca

Da zidovi imaju uši odavno je poznato u Briselu. Ali borba protiv špijunaže dobija novu pažnju jer su eksperti za "hvatanje" špijuna u EU udvostručili svoje napore suočeni sa ruskom pretnjom i kineskom pretnjom.Problem za one koji su zaduženi za rešavanje problema je samo koliko se može učiniti po tom pitanju. A odgovor je, za sada, izgleda: nedovoljno.Za početak, niko zapravo ne zna koliko špijuna deluje u glavnom gradu EU. Kada se belgijski bezbednosni zvaničnici primoravaju da kažu broj, oni se šale da bi im bilo drago da saznaju, ako je to uopšte moguće, prenosi Politiko.Sjedinjene Američke Države i Australija zahtevaju da se ljudi koji rade za strane interese registruju, dajući barem uvid u pokušaje uticaja na politički proces, dok Belgija to ne činik.Zatim, tu je broj meta - i potencijal za naslovne priče.

Brussels has long been a playground for spies.

Brussels has long been a playground for spies.

But faced with Russian hostility, Chinese snooping and the return of Great Power geopolitics, the EU’s spy-catchers are upping their intelligence game in the Belgian capital.But how much can they do?🧵https://t.co/S64HApXbLC— POLITICOEurope (@POLITICOEurope) December 1, 2022

Brisel je domaćin ne samo institucija EU i NATO-a, već i oko 100 drugih međunarodnih organizacija i 300 stranih diplomatskih misija. Oni zajedno zapošljavaju oko 26.000 registrovanih diplomata, prema belgijskom ministarstvu spoljnih poslova, a svaki od njih je mogući špijun.Za špijuna, diplomatski pasoš je krajnje pokriće. Ne samo da je viđanje sa najvišim zvaničnicima i otkrivanje informacija deo opisa posla, već su i diplomate zaštićene od krivičnog gonjenja prema Bečkoj konvenciji.Belgijski bezbednosni zvaničnici procenjuju da u nekim ambasadama između 10 i 20 odsto diplomata čine obaveštajci. Poslovi u akademskim krugovima ili trustovima mozgova — mesta na kojima su ljudi plaćeni da pribavljaju i analiziraju informacije — takođe su atraktivna pokrića.Slobodni univerzitet u Briselu zatvorio je Konfučijev institut, kineski jezik i kulturni program, 2019. godine nakon što je direktor instituta optužen za špijuniranje u korist Pekinga. Belgija je takođe izbacila kineskog doktoranta 2021. jer je njegov akademski rad bio paravan za njegov obaveštajni rad, prenose belgijski mediji.Novinarstvo je još jedna dobra pokrivalica — pruža pristup nizu događaja i mogućnosti za štampu, kao i dobar izgovor za radoznalost i prijatnost sa ključnim zvaničnicima. Čak svaki peti kineski novinar koji radi u Briselu osumnjičen je da je obaveštajac, navode belgijske bezbednosne službe.Toliko je kineskih špijuna osumnjičeno za delovanje u Briselu da neki to tretiraju kao neku vrstu šale.

Hvatanje špijunaUglavnom, hvatanje špijuna zavisi od belgijske vlade. Evropska komisija, Evropski savet, Evropski parlament i NATO imaju svoju kancelariju za bezbednost, koja radi na sprečavanju špijuna da uđu u njihove zgrade i pristupe osetljivim dokumentima.Ali ne postoji zvanična obaveštajna agencija EU, pa čak ni krovna organizacija koja bi koordinisala 27 nacionalnih špijunskih službi bloka — za razliku od, recimo, nacionalnih policijskih snaga, gde Europol igra koordinirajuću ulogu.„Znam da je to osetljivo za neke zemlje članice, ali bi bilo logično imati obaveštajnu agenciju na evropskom nivou koja bi branila strateške interese Evrope“, rekao je Samjuel Kogolati, belgijski parlamentarac iz stranke Zelenih koji je bio glasan o rizicima kineskog uticaja u Belgiji.„Rizik od špijunaže je prisutan i ne može se zanemariti“, dodao je on.

Umesto toga, najveći deo odgovornosti pada na belgijsku Službu državne bezbednosti i vojne kolege u Opštoj obaveštajnoj i bezbednosnoj službi — koji rade sa 120 službi iz 80 zemalja u njihovom lovu na špijune.Belgija ima dugu istoriju događaja u kojima je jurila špijune.Ranih šezdesetih godina, predsednik Šarl de Gol je povukao Francusku iz NATO-ove vojne komandne strukture, prisiljavajući transatlantsko odbrambeno savezništvo da preseli svoje sedište u Brisel. Bojeći se od sovjetskih uticaja, Sjedinjene Države su insistirale na tome da Belgija poveća svoje napore u borbi protiv neprijateljskog uticaja.Uprkos tome, Brisel je i dalje smatran igralištem za špijune - posebno nakon završetka Hladnog rata, kada je kontraobaveštajni rad postao manje prioritetnan. To je ostavilo Belgiju nepripremljenu kada se suočila sa glavnim špijunskim skandalom 2003. godine.Tokom 2016. godine, obaveštajna agencija u zemlji bila je samo upola razvijena kao ostale, prema klasifikovanim referentnim merilima od strane belgijske vlade u koje je uvid imao Politiko.Od tada su pozivi učestali za dodatna ulaganja: iz same službiebezbednosti, belgijske pravosudne vlasti, Evropskog parlamenta i nekoliko belgijskih političara.Uništavanje igre"Evropljani nikada nisu bili zaista jaki u kontrašpijunaži. Bili su veoma zavisni od američke američke države sada se menja određeni mentalitet", rekao je za Politiko bivši visoki američki zvaničnik.

"To je vrlo opasan svet tamo. Jednostavno niste shvatili koliko bi trebalo da budete pažljivi", dodao je on.Ruska agresija od 2014. godine povećala je svest o opasnostima, a potrošnja je porasla kao odgovor na to. Nakon perioda u kojem je prioritet bila borba protiv terorizma - nakon napada na Pariz i Brisel 2015. i 2016. - fokus je sada nazad na kontraobaveštajnim aktivnostima."Belgija je pojačala svoju igru i postala je proaktivna", rekao je viši zvaničnik EU.Ranije ove godine, Belgija je donela zakon dajući službenicima zaduženim za bezbednost više slobode tokom svojih istraga.Ministar pravde Vincent Van rekao je da će im zakon dati "više ovlašćenja da rade intervjue, nametljive metode, ali uvek pod nadležnošću zakona."To će omogućiti, na primer, izvore državnih bezbednosnih službi da učestvuju u zabranjenim demonstracijama kako bi pazeli na svoje ciljeve.Belgijska državna bezbednosna služba skoro će udvostručiti svoje osoblje do 1.000 ljudi do 2024. godine, u investiranju koje je nazvano "istorijskim". Koliko će to doneti uspeha na kontraoveštajnom polju poverljivo je, rekli su belgijski zvaničnici bezbednosti, ali broj se povećava.Bivši belgijski diplomat Osvald Gantois na primer je istražen zbog curenja informacija ruskim tajnim službama, ali samo je osuđen samo u 2018. ilegalnog udruženja u svrhu počinjenja falsifikovanja. Neki, međutim, brinu da su napori Belgije još uvek daleko.Drugi belgijski zvaničnik naglasio je da, dok više novca ide u belgijsku službu državne bezbednosti, a posebno kontraobaveštajnost, zemlja se ne može takmičiti sa resursima stranih sila poput Kine.

"Budimo iskreni. Neprijateljsko radno okruženje je Moskva sa FSB-om. To nije Brisel sa belgijskom službom državne bezbednosti", rekao je Keneth Lasoen, stručnjak na Univerzitetu Antverpen.Ulov i oslobađanjeOsude za špijunažu često dospevaju na naslovne strane kako u SAD tako i u drugim zemljama EU. Neposredno pre leta, Estonija je jednu ženu osudila na više od osam godina, proglasivši je krivom za špijuniranje u korist Kine. Nemački vojnik osuđen je zbog prenošenja informacija Moskvi. A u Stokholmu se trenutno sudi dvojici Šveđana zbog špijuniranja za Rusiju.Belgija ima tiši pristup, iz raznih razloga.Prvo, ograničeni kada je reč o krivičnom gonjenju i sredstvima, belgijski kontraobaveštajci moraju da imaju prioritet. Što više novca potrošite, više špijuna ćete naći i tako ćete opet morati da potrošite više novca, rekao je drugi belgijski zvaničnik.Dakle, dok špijuniranje iz „neprijateljskih“ zemalja, poput Rusije, Irana ili Kine, dobija više pažnje, belgijski kontraobaveštajci će i dalje verovatno zatvarati oči na špijunažu od strane saveznika.Belgijske obaveštajne službe takođe imaju tendenciju da izbegavaju reflektore.Umesto toga, uhapšenim špijunima se često jednostavno kaže da napuste zemlju. To se dešava rutinski, ali se proces uglavnom odvija diskretno preko njihovih ambasada. Proterivanja se retko objavljuju, kao što je bio slučaj kada je 21 ruski diplomata izbačen nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.Ponekad Belgija pomaže zemljama saveznicama da uhvate špijune na njenoj teritoriji. Belgijska policija je 2018. uhapsila Kineza za koga se sumnja da je špijunirao General Electric Aviation.„Potom je izručen Sjedinjenim Državama, veoma su im zahvalni na tome“, rekao je Van Kuikenborn. Taj čovek je kasnije osuđen za zaveru da je hteo da izvrši ekonomsku špijunažu.U drugim slučajevima, Belgija bi mogla da obavesti sagovornike špijuna, tako da pristup informacijama prestane.Retko se osumnjičeni špijuni jednostavno prozivaju. Tokom 2020. pojavile su se vesti da je Frejzer Kameron, bivši britanski diplomata i bivši zvaničnik Evropske komisije, bio pod istragom zbog sumnje da je prenosio osetljive informacije Kini. Kameron negira optužbe i nije se suočio sa optužbama.Kada optužbe za špijuniranje dospeju u medije, one ne odbacuju samo moguće agente, rekli su bezbednosni zvaničnici. Oni podižu svest o problemu — što je samo po sebi korisno.„Shvatanje da špijunaža nije naučna fantastika, već opipljiv i stvaran rizik, prvi je korak da se zaštitimo od nje“, rekao je portparol belgijskog ministarstva spoljnih poslova Nikolas Firens Gevart.BONUS VIDEO: Bajden ne veruje Putinu: Zelenski oštro zapretio Rusima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bajdenneverujeputinu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4448884"]